Кина и корона вирус: Гушење протеста, државни цензори раде пуном паром

Кинеска државна машинерија се труди да спречи да се виде сцене протеста у више кинеских градова.

Демонстрације су избиле широм земље током викенда као одговор на строге мере против корона вируса које су на снази већ три године.

Све је шири списак забрањених речи које се односе на протесте, а покушава се да и да се цензурише наратив и на домаћим и на иностраним платформама.

У Кини су протести ретки, али су ови били масовнији и почели су након што је десет људи погинуло прошле недеље у пожару у граду Урумћију.

Многи верују да становници нису могли да избегну пожар због ковид ограничења, што власти негирају.

Као што је генерално случај са протестима у Кини, чак и мањим, кинески медији их не помињу.

У последњих неколико дана, мање је извештаја о новим случајевима корона вируса, а медији су одлучили да се усредсреде на оптимистичне приче попут најновијих достигнућа Кине у свемиру.

Државни медији игноришу сцене протеста објављене на платформама попут Твитера, које се деле широм света.

Погледајте видео: Ковид у Кини - полиција претукла и притворила ББЦ новинара током антивладиних протеста

Све дужи списак забрањених речи

Да би се спречило да људи причају о најновијим антиковид протестима, речи „Шангај" и „Урумћи" - градови у којима су становници протестовали - додате су на листу цензурисаних термина за претрагу на платформама као што је Веибо.

На тој друштвеној мрежи је до скоро било десетине милиона резултата ако бисте претраживали те речи, али сада их је неколико стотина.

У покушају да заобиђу цензуру, корисници су почели да користе термине као што су „бели папир" и „А4" - што се од носи на формат потпуно белог папира који је постао симбол протеста.

Али сада су чак и ови термини цензурисани на претрази на мрежи Веибо.

И поред ове цензуре, креативни корисници друштвених мрежа проналазе нове начине да искажу солидарност са демонстрантима.

Помињу папир „А3" и неке трендове из прошлости у којима се помиње папир, попут „А4 изазова мршавог струка".

Један од најчешћих начина на који се кинески корисници друштвених мрежа информишу су објаве на иностраним платформама попут Твитера и Фејсбука.

Они су блокирани у континенталној Кини и доступни су само помоћу софтвера познатог као ВПН.

Али неки су ипак успели да објављују на овим платформама како би известили о демонстрацијама.

Кинези у иностранству су такође организовали протесте испред кинеских амбасада, палећи свеће и држећи празне папире.

Влада Комунистичке партије волела би да људи, посебно Кинези у иностранству, те сцене не виде.

Сходно томе, дошло је до покушаја великих размера да се платформе попут Твитера преплаве порнографским и кладионичарским садржајем помоћу хештегове #Урумћи и #Шангај, како би се људи спречили да пронађу снимке протеста.

Такве ствари нису новост за Кину.

Током протеста у Хонконгу 2019, Твитер, Фејсбук и Јутјуб саопштили су да је кинеска влада спровела координисану акцију да шири дезинформације на њиховим каналима, што је довело до уклањања стотина налога и постова.

Погледајте видео:

„Окривићемо странце"

Док се чини да државни медији за сада имају намеру да игноришу протесте, постоје сигнали да би они могли да обликују наратив према којем би странци били криви за сцене немира, ако ескалирају.

Такви коментари се већ појављују на друштвеним мрежама, оптужујући странце за подстицање протеста.

Државни медији су у више наврата критиковали западне земље због лабавих правила о ковиду-19 и упозоравали људе да не наседају на оно што називају америчком реториком.

Међутим, сцене са Светског фудбалског првенства у Катару и пуне трибине где гледаоци не носе заштитне маске, изазвало је гнев појединих у Кини.

Кинеска државна телевизија ЦЦТВ труди се да не приказује крупне кадрове гледалаца како се не би јасно видело да немају прекривена лица.in its own coverage.

Кинеске власти су раније овог месеца ублажиле мере против ковида-19 - смањења је дужина карантина, што је људима олакшало улазак у земљу на краћи временски период.

Тако ће потенцијално бити лакше окривити странце и за ширење вируса.

Случајеви заразе су последњих недеља достигли рекордне нивое, са више од 40.000 забележених у понедељак.

И пошто се кинеској стратегији нултог ковида не назире крај, постоји врло реална могућност да ће бити још протеста.

Током октобра, било је више затварања јер сви који имају позитиван тест и њихови блиски контакти и даље морају да буду у карантину.

Та одлука се није променила још од почетка пандемије и људи су све више фрустрирани.

Не би било први пут да Кина окривљује Запад за унутрашње немире.

За протесте у Хонгконгу 2019. године, последње масовне демонстрације у Кини, Пекинг је окривио „насилне екстремисте под утицајем Запада".

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]