Русија и Украјина: Хоће ли психијатри у Русији морати да достављају податке о клијентима у јеку рата

Руске власти планирају да се позабаве тржиштем психотерапијских услуга, а предлог закона који би то регулисао могао би да се нађе у Думи до краја године.

Уколико буде прихваћен у облику у којем се тренутно о њему дискутује, то може довести до појаве строге контроле у домену психологије и приморати психотерапеуте да откривају „психолошке тајне" клијената широком кругу безбедносних снага.

„Друштво ишчекује закон, [у контексту мобилизације], људима је својствена осећајност која може да се испољи на разноразне начине, а наш задатак је да предупредимо таква расположења у друштву", рекла је Нина Остањина, посланица Комунистичке партије у Думи и коауторка идеје о потпуној забрани „геј-пропаганде", започињући расправу о предлогу Закона о психолошкој помоћи.

Независни психолози алармирају на узбуну и кажу да ова иницијатива може довести до идеологизације приватне психотерапије, која је тек почела да се развија у Русији, као и да је стави под искључиву контролу власти.

ББЦ на руском објашњава ко стоји иза овог злогласног предлога закона, како су с њим повезане сестре Шојгу и како такав закон може бити опасан.

На консултацијама с пропагандистом

„Психолози не раде само за личне интересе, већ и за интересе Русије", гласи тачка за коју је је Сергеј Кандибович, члан Савета за људска права председника Владимира Путина и потпредседник Руског психолошког друштва, тражио да буде унета у предлог закона.

Према његовом мишљењу, делатност психолога не сме да буде „усмерена на формирање или охрабривање протестних расположења против тренутне власти, председника и владе".

Ала Шаболтас, декан Психолошког факултета Универзитета у Санкт Петербургу и коауторка предлога, истиче да је документ у складу са Уставом Руске Федерације.

„Патриотских" одредби у њему збиља има.

На пример, аутори предлажу да се „мониторинг друштвених напетости и негативних психолошких тенденција у друштву" подведе под овлашћења државних органа који би се бавили доменом психологије.

Такође, предлажу да се утврди у којим ситуацијама су стручњаци обавезни да поделе „психолошку тајну" клијената, које аутори текста упорно називају становништвом, а не грађанима.

Списак тих ситуација је застрашујуће дугачак.

Наводи се да је откривање тајни клијената обавезно на захтев истражних органа током истраге и судског поступка, али и захтев Федералне казнено-поправне службе ради „провођења контроле над понашањем лица које је на издржавању затворске или условне казне".

Критичари овог предлога закона предлажу да се тај списак скрати на судске захтеве и ситуације у којима је угрожен живот клијента или његовог окружења.

„Уједно је и страшно и смешно - једна је ствар дизати заставу и певати химну током јутарњег постројавања, а сасвим друга преваспитавати клијенте - психолог не сме бити васпитач", објашњава Борис Шапиро, управник Катедре за практичну психологију Више школе социјалних и економских наука Шанинка у Москви.

Како сматра, психолог је дужан да открије информацију о извршеном или злочину у припреми и у другим земљама, где је та делатност регулисана.

Али, критеријуми у Русији би могли да буду другачији.

„Закон је први корак, а следећи може бити комисија [један од органа управе сфером психологије који предлаже прављење предлога закона] прима случај повезан са неким ко другачије размишља и одлучује да психолог, под претњом административне или кривичне одговорности, мора да извести ако његов клијент не дели идеолошке или друштвено-психолошке вредности прописане од стране власти", износи Шапиро сценарио који сматра „веома реалистичним, с обзиром на целокупну ситуацију".

Идеолошка питања се нису случајно појавила у предлогу закона, каже саговорник ББЦ-ја који је учествовао у његовој изради.

Како додаје, нема конкретног захтева за таквим формулацијама или законом.

Али аутори документа лепо разумеју „на коју страну ветар дува" и хоће да угоде како би повисили шансе предлога закона да буде прихваћен.

О интересовањима Сергеја Киријенка, првог заменика председничке администрације, за домен психологије за ББЦ говоре двоје саговорника из те сфере и релевантног института Руске академије наука (РАН).

Према речима једног од њих, од почетка рата председничка администрација и друге институције су више пута тражиле спровођење истраживања повезаних са психологијом.

Званичнике је интересовало расположење у друштву.

Запослени у институту се устручавају да помињу резултате тих истраживања у медијима, јер је било случајева негативне реакције од стране председничке администрације, каже један од њих.

„Наш задатак је да покушамо да пренесемо да свет и друштво нису црно-бели, да је све далеко сложеније.

„Један од разлога због који се све ово дешава је што су органи управе престали да увиђају ову сложеност. Докле год можемо, ми ћемо покушавати да то пренесемо [макар кроз истраживања]", каже саговорник са Института Руске академије наука (РАН).

Још један Шојгу и „мали Путин"

Увођење идеологије у домен психотерапије није главни циљ предлога закона, с различитим степеном убеђености тврде сви саговорници ББЦ-ја.

То што је приватна психотерапија у Русији практично нерегулисана представља проблем, сагласни су и аутори и критичари предлога закона.

Клијенту може бити тешко да разликује психолога са неопходном обуком од шарлатана - правна разлика међу њима није прецизирана.

Покушаји да се то разреши помоћу законодавства предузимају се више од 10 година.

Током година су их иницирали, на пример, чланови Московске психолошке службе и санктпетербуршки психолози.

Али сви покушаји су пропали.

Овог пута иза покушаја стоји Јуриј Зинченко, најутицајнији функционер у сфери психологије у Русији.

Од половине 2000-их он је постепено обезбедио позиције декана Психолошког факултета и проректора Московског државног универзитета (потоњу од њих је држао до 2003. године), директора Руског психолошког друштва, те директора Руске академије образовања.

Ту је био све док га са тог места није истиснула бивша министарка образовања Олга Васиљева.

Саговорници ББЦ-ја који познају и Зинченка и Васиљеву објашњавају да су они у лошем односу.

Притом оба саговорника су убеђена да Зинченко, уопште узев, има „одличне" везе са влашћу.

ББЦ је покушао да ступи у контакт са Зинченком путем телефона и поште, али до објављивања овог чланка није добио одговор.

Док је обављао функцију Руске академије образовања, Зинченко је био, по речима његових познаника и колега, истакнуто лојалан власти и успео је да поради на изменама устава. 15. јануара 2020.

Путин се обратио парламенту са објавом о изменама и следећег дана се група, претходно примивши позив из председничке администрације, „већ сусрела с Владимиром Владимировичем", објашњава Зинченко.

„Много људи ишчекује параду, то ће бити главна прослава након пандемије, а такође ће и гласање дати могућност да се осети јединство свих и сви ће демократски учествовати", усхићено је објашњавао он о гласању које је било у припреми и које је омогућило Владимиру Путину да анулира председничке мандате и поново буде изабран.

Да је Зинченко главни покретач датог предлога закона, сматра неколико саговорника ББЦ-ја, којима је познат његов начин размишљања.

Зинченко је и главни поборник иницијативе на државним медијима.

Саговорници ББЦ-ја називају Зинченка као ауторитативног човека са „невероватним амбицијама".

„Он је нека врста малог Путина у психолошкој заједници", иронично каже један од саговорника.

Сви сматрају Зинченка ефективним чланом партије с приступом потребним кабинетима и пријатељским односима с члановима Думе и власти.

На питање, шта ће Зинченку закон, четворо његових познаника из психолошке сфере, саговорника ББЦ-ја, недвосмислено одговарају да су то жеља за моћи и лична амбиција.

Зинченко је 2017. године основао радну групу унутар Руског психолошког друштва која је требало да напише текст документа.

Саговорници ББЦ-ја сматрају да је, на иницијативу Зинченка, вођа ове групе постала особа са још већим значајем унутар државног апарата - Јулија Шојгу.

О Јулији, за разлику од њене сестре Ксеније, мало је познато.

Чак је и државна агенција РИА Новости, објавивши чланак о психолошком закону, помешало сестре.

„Нисам присутна ни на једној друштвеној мрежи.

„Не желим да причам о томе шта сам данас доручковала, колико сам претрчала, где сам била.

„Са већином људи с којима хоћу да разговарам и који су ми занимљиви, имам могућности да то чиним лично", цитирао је Јулију Шојгу магазин Татлер 2019. године, када је неочекивано објавио ласкави профил ћерке министра одбране.

Јулија Шојгу је завршила психологију на Московском државном универзитету (МГУ).

Три године касније, постала је управница Центра за хитну психолошку помоћ при Министарству за ванредне ситуације.

Тада је имала 25 година, а министарством је управљао њен отац.

По свему судећи, долазак Јулије на ту позицију се поклопио са реорганизацијом.

Психолошка служба у Министарству за ванредне ситуације је настала 1999. године, но тада је то био само одељак Руског центра за ургентну медицину Никифоров.

Као засебна организација постоји тек од 2003. године, одмах након што је управник постала Шојгу, која је и данас на тој позицији.

Последњих шест година она је такође управљала Катедром за екстремну психологију на МГУ.

У томе јој је помогао Зинченко, који је тада већ 10 година био декан факултета, уверавају два саговорника ББЦ-ја који га познају.

Будући искусним функционером, он је разумео да добри односи са њом не могу да шкоде, сматрају обоје. Шојгу није одговорила на упит ББЦ-ја.

Три извора ББЦ-ја из заједнице психолога описују Јулију Шојгу као „прилично компетентног стручњака".

Мобилизација у Русији: „Шта да радим тамо, ни не умем да пуцам"

Загонетни документ

Да се о предлогу закона више не дискутује унутар руског психолошког друштва, већ на државном нивоу, Борис Шапиро из Шанинке је сазнао 2019. године, и то сасвим случајно.

Након предавања на магистарским студијама пришла му је једна од студенткиња.

Испоставило се да ради у Аналитичком центру при влади и надгледа расправу о документу.

„Сакупили смо веома јаку групу способних професионалаца од осам људи, до сада се код нас чува огромна количина сакупљеног материјала", објашњава Шапиро.

„Неколико пута смо ишли у владу, имали састанке, предлагали измене", каже још један члан те групе.

Према његовим речима, „све је било јако добро".

Али затим је, према сећањима неколико учесника, све то било „некако распуштено" - десио се ковид, саветовања су престала, а службеница која је позвала Шапира је отишла из Русије.

„После тога као да смо престали да постојимо", сумира он.

Чланови те групе су били изненађени 2022. године када су сазнали да предлог закона не само да није нестао, већ је био пред примањем у Думу.

Професионалној заједници је дато две недеље да продискутује о предлогу закона, изјавио је за Психолошке новине један од учесника дискусије у владином комитету.

Он је и предао текст документа и на њега се ББЦ ослања када говори о овом предлогу закона.

„То је врло кратак рок, али ми смо били добро припремљени, сачували смо сав сакупљени материјал", каже Шапиро.

Подробне исправке које су потписале стотине стручњака биле су припремљене и објављене у року од неколико дана.

Да ли су ове исправке и стигле до покретача докумената, нико од аутора измена с којима је ББЦ разговарао не зна.

„Главни уредник Психолошких новина изјавила је да је предала наше предлоге иницијаторима закона. Сада немамо директну комуникацију са њима", објашњава коаутор исправки, управник лабораторије за консултативну психологију и психотерапију онлајн-школе Психодемија Наталија Кисељникова.

Она је такође неко време радила као заменик Зинченкова на једном од института Руске академије наука.

Ни Шапиро, који је написао уводни део исправки, не зна ништа о њиховој судбини.

Није било сасвим јасно шта се дешава са предлогом закона и особом која надгледа рад над тим, Јулијом Шојгу.

Већ после исправки стручне заједнице, на следећој расправи, овог пута у у државној установи, изјавила је: „Немам никакво мишљење о тексту о коме се расправља, јуче сам га видела први пут, на многим тачкама би требало да се поради."

На свим састанцима до овог радило се о конкретном предлогу закона.

Сада се показало да конкретног предлога нема, већ ће се његов коначни текст појавити тек у новембру, изјавила је за Форбс Остањина из думског комитета за породицу.

Тренутно постоји „четири или пет верзија предлога закона", те треба расправити „принципијелне приступе, а не неке текстове", уверава Зинченко.

Истина, све ове верзије „се поклапају 95%", док су преосталих 5% „нијансе", каже за Комерсант руководилац радне групе за питања породице, жена и деце при Думи Алексеј Богачев.

Судећи по објавама у Комерсанту и Форбсу, у ових 5% потпада и питање о томе какво треба да буде образовање психолога - да ли је довољна професионална обука и магистратура, или је потребна и специјализација или диплома основних студија.

Међу тачке на којима „треба порадити" Шојгу није убројала већину аспеката које узнемирава стручну заједницу.

Али се о образовању изјаснила, и о „стандарду" помоћи који предлог закона треба да уведе.

И она и други саговорници ББЦ-ја сматрају га нереалним: начина за пружање помоћи има јако много и немогуће је прописати само један.

„Наравно, зна се ко", објашњава један члан радне групе за предлог закона под руководством Јулије Шојгу.

Али, по његовом мишљењу, њена улога не своди се само на „покретач унутар државног апарата": „Она је нормални психолог и добар званичник."

Он помиње да Шојгу није била на свим заседањима групе, али када је присуствовала предлагала је „разумне ствари", објашњавала шта треба уклонити зато што би нека институција била против нечега, зато што ствари „тако не функционишу".

„Ово није наш рат" - Руси који беже од регрутације

Како ће бити уређено „министарство психологије"

Чини се да је можда главна критика на предлог закона да приступа проблему разликовања психолога и шарлатана на специфично руски начин - начинивши систем државних института који, у суштини, добијају монопол на управљање сфером психологије.

На врху те пирамиде треба да буде „комисија за психолошку подршку", коју именује „овлашћени федерални орган", судећи по свему, једно од министарстава.

Идеја је да та комисија одређује стандард писхолошке подршке и истовремено разматра „питања државне политике" у тој сфери.

На следећем ступњу би се налазиле „руска стручна организација" и „централна сертификациона комисија".

Прва треба да одржава регистар психолога, а друга да спроводи испите и издаје сертификате.

Неће бити могуће радити као психолог без њих, премда казне за кршење закона нису прописане.

У предлогу закона се не помиње како ће се чланови ових органа бирати.

Три саговорника ББЦ-ја, која су упозната с током рада на предлогу закона предвиђају да ће позицију председника те комисије да заузме Зинченко.

А Руско психолошко друштво којим он председава ће постати надлежно за територију целе државе.

Они такође сматрају да је један од кандидата за управника „сертификационе комисије" Виктор Макаров.

Управо је он пренео Психолошким новинамa предлог закона о којем већ два месеца заједница бурно расправља.

Макаров је много година радио као психотерапеут и има медицинско образовање.

Али је далеко од тога да се сви његови приступи могу сматрати стандардним, иако управо на стандардизацију предлога закона и позива.

На пример, Макаров практикује „метод кристализације проблема и кристализације решења". Све што се о том приступу може наћи у јавности потиче из пера самог Макарова (он је одбио да одговори на питања ББЦ-ја).

Психолози који су предложили исправке закона су уверени да ће управитељска вертикала, ко год буде стајао на њеном врху, дати држави „потпуну власт над регулисањем рада психолога" и отвори „потенцијал за корупцију и претерану контролу".

Створити јединствени орган је несрећна идеја и по томе што у психологији, психотерапији и другим облицима психолошке праксе постоје десетине приступа које је признала светска заједница, који се називају модалитетима.

Нико се не специјализује одједном за све приступе.

Стога у европској пракси делатност психолога контролишу организоване асоцијације: специјалисти се сами организују у таква удружења и спроводе сертификацију, објашњава Наталија Кисељњикова.

Чланство у таквим организацијама је и гарант квалитета за клијенте.

У Русији по том принципу, кроз чланства у саморегулисаним организацијама, регулише се рад благајника и микрофинансијера који издају „зајмове до плате".

Тај механизам је испрва био прописан и у руском предлогу закона о психолошкој помоћи, објашњавају за ББЦ два учесника расправе о њему.

Велико руско Удружење практичних психолога, које већ броји стотине чланова, основано је управо са циљем да се у будућности регулишу активности, објашњава Шапиро, који је био један од суоснивача.

Међутим, из тренутне верзије предлога закона та организација је нестала, а документ предлаже да се потпуна контрола преда једној организацији.

Помоћ министра Шојгу

„Морамо да дођемо до споразума, то наше становништво чека", уверававао је Зинченко учеснике расправе о предлогу закона у Думи.

Ишчекивање су повезивали, између осталог, и са тим што се у Русији појавила нека врста „сивог тржишта" психотерапијских услуга.

Крајем прошле године Јулија Шојгу је пронашла скоро осам милиона људи који се тиме баве, „али није јасно да су стручњаци".

У државним установама ради око 50.000 људи, али је „почетком 2021. године са тагом „ја-психолог" било могуће наћи седам милиона записа, а крајем августа 2021. 8,4 милиона", изјавила је Шојгу која је недавно изјавила за Татлер да не користи друштвене мреже.

Где је тачно на интернету она тражила лажне психологе није познато.

ББЦ је на Инстаграму пронашао мање од 50.000 објава с таквим хештегом, а на ВКонтакте око 4.000.

Но без обзира на то, тржиште психолошких услуга у Русији расте колосалним темпом.

Најјаснији начин да се то одреди је посетити неку од платформи за проналажење таквих услуга, као што је, на пример, Zigmund.Online, Alter, Јасно и други.

Број регистрованих клијената и психолога последњих година је порастао око десет пута.

Након што је почео рат, број упита упућених психолозима путем таквих платформи се прво умањио, а затим увећао.

Према подацима странице Alter, за три недеље након објаве мобилизације, број захтева за помоћ је порастао 74 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, коме је, иначе, претходио пандемијски пораст.

Од јануара 2020. до јануара 2022. године у Москви се број специјалистичких психолошких организација повећао за 62 одсто, а у другим милионским градовима за око 40 одсто.

Недавно су се на том тржишту појавиле и сестре Шојгу.

Бизнис империја млађе сестре, Ксеније, задире у десетине сфера, од триатлона до експлоатације угља, „логистике на далеком Северу" и рестаурације Кронштата (својевремено су тај бизнис детаљно описивали Отворени медиј").

У новембру се код ње појавила и психологија.

Њена компанија Кепитал Перформ је постала је суоснивач компаније Центар за психолошке консултације, који је, пак, у јануару 2022. регистровао домен Грань.рф.

Грань.рф је платформа за онлајн консултације с психолозима која подсећа на популарне платформе Zigmund, YouTalk, Јасно.

С последњом од њих Грань (Ивица) може чак и да се помеша - исте су боје, а сличног дизајна и са сличним логотипима.

„Ми смо, наравно, истражили Ясно и друге сервисе, они имају изузетан дизајн", каже генерални директор Ивице Арсалан Самбујев.

Он објашњава да док не изађе последња верзија сајта, разним корисницима се показују различите опције како би се одабрао најуспешнији, што је, на крају крајева, устаљена пракса код стартапова.

„Јасно, Zigmund.Online, то су велики пројекти, а ми имамо само двомесечно дете."

Неколико месеци после оснивања Ивице, у марту 2022. године, Шојгу је продала свој удео у матичној компанији Кепитал перформ Кирилу Демченку, који је од самог почетка био сувласник компаније.

Међутим, психолошки пројекат је наставио да одржава везе са породицом министра одбране.

На сајту Ивице је објављено да на пројекту раде психолози с „вишегодишњим радним искуством у психолошкој служби Министарства за ванредне ситуације" (којом је скоро све време њеног постојања управљала Јулија Шојгу).

Они чак учествују и у „сачињавању материјала" за телеграм-канал пројекта.

Шојгу је лично, премда у великој мери личност која се не појављује јавно, недавно дала интервју Самбујеву за Јутјуб канал пројекта.

„Идеја је била да се на неки начин разликујемо од осталих компанија на тржишту. Одлучили смо да им недостаје кризне, екстремне психологије - нарочито данас.

Обратили смо се Катедри за ектремну психологију на МГУ. Испоставило се да њоме управља Јулија Шојгу. Зашто смо управо ми дошли до споразума? Па ја и не знам да ли је ико други то покушао?", описује настанак Ивице Самбујев, њен генерални директор.

„Ми" - то су он и суоснивач компаније Марија Бокарева, коју он назива младом предузетницом и психологом по образовању.

Део новца је она сама уложила, део су привукли из фонда једне компаније: „то нису јавне личности које су дуго у области предузетничког пословања".

На молбу ББЦ-ја Самбујев прецизира да се ради о компанији Кепитал перформ.

С њеном бившом власницом Ксенијом Шојгу он се „једном сусрео" јако давно и не поводом Грани.

Сада је фонд „допунска конструкција која није присутна свакодневно".

Самбујев сматра да је преимућство Ивице то што тамо неће бити псеудопсихолога.

Строги систем сертификовања за платформу разрадили су у Центру за ургентну помоћ Министарства за ванредне ситуације којим је управљао Шојгу.

Они су постали први консултанти, затим су одлучили да им задају тешке кризне случајеве, а остале „обичним" стручњацима.

Они, поврх специјалистичког образовања, помажу и са полагањем испита који је за Ивицу разрадила Јулија Шојгу.

На питање да ли то сматра случајношћу то што је компанија једне ћерке министра одбране инвестирала у пројекат, а друга је представља, Самбујев је одговорио: „Можда питате погрешног човека".

Посаветовао нас је да се обратимо породици Шојгу.

„Раније сам се нечему надала, активно сам учествовала у раду на предлогу закона. Веровала сам да је он збиља потребан", објашњава психолог Наталија Кисељњикова.

„А сада гледам све то и мислим: можда би нам било боље без икаквог закона".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]