Француска: Ултрадесничари искористили смрт девојчице за обрачун са властима и имигрантима

Био је то тренутак кад је сва прича утихнула - и политичари су се ућутали.

Улазак малог белог ковчега у цркву у Лилеру подсетио је Француску на протеклих десет дана обележених шоковима и бесом.

Само је шкљоцање новинарских фотоапарата нарушавало тишину док је пристизало тело дванаестогодишње Лоле, десет дана пошто је пронађена са знаковима силовања и мучења испред породичног стана у Паризу.

Језиви напад, извршен на најрањивију од свих мета, покренуо је тешка политичка питања.

Двадесетчетворогодишња Алжирка за коју је речено да се зове Дабија Б. оптужена је за Лолино силовање и убиство, пошто је остала након истицања визе и игнорисала налог да напусти Француску прошлог лета.

А чак и пре него што је Лолино тело враћено њеној породици, постала је власништво француских антиимигрантских крсташа.

Њено лице се њихало на плакатима изнад масе на митингу крајње деснице прошле недеље.

Интернет домене на њено име отвориле су присталице агресивног националисте Ерика Земура.

Лолина породица је прошле недеље тражила да људи „сместа престану да користе име и слике њиховог детета у политичке сврхе", и на јавним окупљањима и на интернету.

Али, као што је један политички коментатор написао у листу Ле Фигаро: „Ова трагедија је већ постала крупна политичка чињеница."

Откако је откривено Лолино тело, анкета спроведена на француској телевизији показала је да шест од сваких десет људи сматра да они који живе у Француској без дозволе треба да буду стављени у административни притвор.

Политичка реакција на ову врсту злочина није ништа ново, каже политички научник Жан-Ив Ками, али оно што јесте ново је да сада ултрадесничарска странка Марин Ле Пен Национално окупљање има велики блок посланика у скупштини.

„Марин Ле Пен је изгубила председничке изборе", рекао ми је Ками, „али је могуће да ће победити 2027. године".

„И ако се ситуација поводом криминала и илегалних имиграната у међувремену не промени, она стварно има могућност да поручи Французима: 'У реду, испробали сте конзервативну десницу, испробали главне странке, и они ништа нису урадили по овом питању."

У Народној скупштини прошле недеље, Ле Пен је захтевала:

„Шта чекате, што већ једном не зауставите неконтролисану илегалну имиграцију?".

Одговоривши јој, француска премијерка Елизабет Борн је рекла да „покаже мало пристојности", док је други министар оптужио француску ултрадесничарску Републиканску партију да „искоришћава ковчег дванаестогодишње девојчице као политичку одскочну даску".

Председник Емануел Макрон је описао убиство као „екстремно зло" и рекао да вам се „заврти у глави" кад видите на шта је све друштво спремно.

Али његова влада се суочава са непријатним питањима решавања статуса људи који немају дозволу боравка у Француској.

Министар унутрашњих послова прошле године је проценио да у Француској илегално живи између 600.000 и 700.000 људи.

А извештај Сената показао је да се више од 90 одсто налога за протеривање никад не спроведе у дело.

„Очигледно морамо да будемо бољи", признао је портпарол владе Оливије Веран.

Марин Ле Пен је овог пута водила рачуна да се представи као одмерена и умерена анти-имигрантска политичарка.

Забранила је представницима странке да присуствују комеморацији коју је организовао њен ривал са крајње деснице Ерик Земур и уместо тога се одлучила за минут ћутања испред зграде парламента.

Земур - чија је популарност опала после неуспешне кандидатуре за председника - искористио је трагедију да врати нагласак на властиту тврду националистичку агенду, назвавши нови злочин „Франкоцидом" да би описао Лолино убиство, на основу његовог става да се она нашла на мети само зато што је била Францускиња.

„Макар је почео да указује на проблем", рекао је Брије де Алгует, саветник за осигурања са троје ћерки који је дошао на Земуров митинг.

„Он очигледно повезује имиграцију и насиље, а то су избегавали политичари пре њега, макар већина њих."

Жери, педесетогодишњи хипнотерапеут који је такође био на митингу, рекао је:

„Свако ко је био на власти последњих 20 година је крив. Криви су зато што ништа нису предузели; криви су зато што нису избацили људе који не треба да су овде - и криви су људи који гласају за те политичаре."

Жан-Ив Ками, политички научник, рекао је да случај представља „веома моћан коктел за крајњу десницу".

„Чињеница је да је наводни починилац жена из Алжира, да је злочин језив, да је жртва девојчица и да је починитељка можда луда. Многи људи помисле: 'Зашто смо спремни да трпимо такве људи на француском тлу?'".

Он сматра да чињеница да је осумњичена Алжирка представља посебну историјску осетљивост за француску крајњу десницу.

Ултрадесничарске странке оштро су се противиле повлачењу Француске из њене бивше колоније 1962, међу којима и партија Марин ле Пен, коју је тада предводио њен отац.

И насиље и огорченост који су пратили крај колонијалне владавине од тада утичу на те односе.

„Реакција би била мања да је она из Марока или Туниса", каже Ками.

„И те две земље су спремније да прихвате назад њихове држављане кад су депортовани. Проблем који имамо са Алжиром је, кад се депортује неки њихов држављанин, они само кажу француској полицији: 'Али ми га не желимо'. И шта онда да радите?".

Прошле године је Париз смањио број виза које се издају држављанима Алжира на пола, као одговор на низак степен репатријација.

Од тада је председник Макрон радио на поправљању односа са Алжиром.

У међувремену је Алжир - као највећи снабдевач гасом у Африци - стекао нови политички утицај док европске земље траже алтернативу за руски гас.

Ван политичке расправе, пријатељи и породица труде се да сачувају успомену на Лолу.

У родном селу њеног оца, Фукреј, где се породица склонила, мештани описују „атмосферу туговања".

„Ја сам мајка девојчице истог годишта", каже нам једна жена.

„И кад видим Лолин профил - мале гимнастичарке, ученице, са пријатељицама, пуну живота - иста ми је као моја мала девојчица. Наравно да смо погођени."

Али неки од људи који су дошли да се у петак упишу у књигу жалости у градској кући у Фукреју кажу да им се по глави мота и питање политичке одговорности.

„Морамо да поштујемо жељу родитеља и да не искоришћавамо ово политички", каже Патриција, фармацеутска представница у Фукреју.

„Али могу да разумем потребу за предузимањем нечега. У Француској заиста мора доћи до промене. Веома сам толерантна, веома сам отворена према свету, али неке ствари просто не можемо да толеришемо."

Одговор, кажу француски политичари са крајње деснице, јесте тврђи приступ према илегалним имигрантима.

Њихови аргументи за заштиту француске привреде и културе сада су попримили обличје заштите једне мале девојчице.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]