Протести у Ирану: Како хештегови, вирална песма и комични мимови појачавају иранске протесте

Протести су се више од месец дана ширили Ираном, са женама и ученицама на њиховом челу, од којих неке пале мараме или витлају њима у ваздуху узвикујући слоган: „Жена, живот, слобода".

Ове демонстрације покренула је смрт двадесетдвогодишње Курдкиње док је била у притвору „полиције за морал" зато што је носила хиџаб (мараму за главу) на „непримерен начин".

Али једном кад људи напусте улице и врате се у безбедност сопствених домова, протести се настављају виртуелно на друштвеним мрежама, не само у Ирану већ и широм света.

Од Исламске револуције 1979, многи Иранци су побегли из земље, имигрирајући широм света, а друштвене мреже постале су место на ком могу да пронађу једни друге и поделе осећај заједништва.

Платформе као што је Твитер, Инстаграм и ТикТок такође су одиграле велику улогу у актуелном таласу демонстрација, упркос напорима државе да прекину интернет везу и и угасе друштвене мреже.

Трендовање на Твитеру

Учинити да хештег трендује на Твитеру био је један од главних начина да се гласови Иранаца чују у свету.

После смрти Маше Амини, хештег #mahsaamini твитован је и ретвитован 252 милиона пута на фарсију и 57 милиона пута на енглеском за само месец дана, од 12. септембра до 12. октобра.

„Људима се непрестано говори да отпор систему не постоји или ако постоји, да је мали и да ће бити сломљен.

„Хештег игра важну улогу у проналажењу људи међу собом и свести о њиховој снази", каже Негин Ширагаи, активисткиња Права иранских жена.

У доба покрета без лидера, Ширагаи каже да хештегови могу да одиграју улогу лидера.

„Шта људи желе од хештегова? Наду, смернице и информације.

„То је хештег урадио за демонстранте до сада", додаје.

Али хештегови и Твитер олује су само један од начина на који Иранци могу да чују једни друге и да позову свет да обрати пажњу.

Протестна уметност на Инстаграму

У последње четири деценије, уметници у Ирану проналазили су паметне начине да заобиђу цензуру Министарства за културу и исламско усмеравање.

Форозан је дигитална ауторка која живи у Лос Анђелесу.

Последњих недеља она користи сопствена уметничка дела да подржи протесте унутар Ирана на властитој Инстаграм страници.

Једно од њених дела приказује младу жену која стоји испред легендарног Сио-се-пола (моста са 33 лука) у Исфахану и одсеца реп на коси.

То је чин који је постао један од симбола протеста и жене из читавог света почеле су да одсецају косу из солидарности са Иранкама.

„У мојим делима волим да замислим како би ликови и људи изгледали да нису цензурисани. Ово дело је мој сан… можда нешто што ће постати годишњи ритуал за жене у част Маше Амини", каже Форозан за ББЦ.

Афра је фотографкиња која живи у Сан Франциску и која је инспирисана протестима.

„Кад сам отишла на прву 'глобалну солидарност са иранским протестима' овде, многе жене су одсецале косу.

„После тога је њихова коса само остајала на земљи и ја сам помислила да би требало да урадимо нешто са свом том косом. И зато сам узела косу и од ње направила знак 'Жена, живот, слобода'", рекла ми је она.

Јединство за слободу је кратак видео рад који је снимио уметник у Ирану Бенјамин и који је постао виралан на различитим друштвеним мрежама.

На њему се види рука припадника обезбеђења док витла палицом и туче друге руке око себе.

Све док га оне не спутају, тачније.

Рад се завршава његовом руком која се придружује њиховим у показивању знака победе.

„FreeIranianWomen2022" је налог на Инстаграму који дели снимке, уметничка дела и мимове инспирисане протестима.

У једном видеу уметница је преобликовала новчанице риала и заменила слику Рухолаха Хомеинија, лидера Исламске револуције из 1979, сликама демонстранткиња.

Влада је свесна важности друштвених мрежа у политичким и друштвеним покретима 21. века.

Кад су избили протести, држава је прекинула проток интернета и блокирала Инстаграм и апликације за дописивање као што су Воцап, али људи и даље проналазе начине да објављују на њима.

Хумор на ТикТоку

Реакција власти на демонстранте често је била насилна.

Организација Иранска људска права из Норвешке тврди да је убијен најмање 201 демонстрант, од којих су 23 били деца.

Али чак и у мрачна времена као што су ова, Иранци су покушали да користе хумор да би орасположили људе.

Када су вечерње вести на државној телевизији биле хаковане, људи су почели да праве мимове од хладне реакције телевизијског водитеља извргавајући га руглу и убацујући његово лице у вирални снимак Снуп Дога и Кевина Харта како се смеју у сопственој емисији.

Вирална песма

Обавезни хиџаб и оно што демонстранти доживљавају као стално уплитање исламских закона у свакодневни живот нашли су се на мети највећег дела критика на друштвеним мрежама.

У раним данима протеста, Иранци су на Твитеру и Инстаграму изразили разлоге за протестовање путем огромног броја твитова или објава које почињу са „Зарад.." или „Бараје" на фарсију.

„Зарад свих оних времена кад нам је музика у колима била стишана док сте ви пролазили, зарад свих касета које смо морали да сакријемо", твитовала је једна корисница Usaneh_dahr.

Западна поп музика и иранска поп музика које се праве изван Ирана забрањене су у земљи и деценијама су власти заустављале и претресале аутомобиле - у потрази за оним што називају „непристојном музиком".

„Зарад свих девојака које морају да одустану од сна да ће икада ићи у професионалну плесну школу, зарад мене", твитовала је Ферферити.

Плесање у јавности у Ирану је забрањено, сем неких традиционалних плесова које смеју да изводе мушкарци.

Жене немају права да плешу или певају у јавности, иако илегални часови плеса само за жене постоје.

Влада је 2017. забранила часове зумбе у родно раздвојеним теретанама назвавши је „неисламском".

„Зарад језика моје мајке", гласио је твит који је објавио корисник RMshii94.

У последње 43 године, етничким мањинама забрањено је да уче сопствене језике у школама.

Зара Мохамади, наставница курдског, тренутно служи петогодишњи затворску казну зато што је предавала матерњи језик.

Објављене су десетине хиљада таквих твитова и објава на Инстаграму.

Иранска поп звезда Шервин Хаџипур сакупио је неке примере и написао песму о њима названу „Бараје" или „Зарад…"

Видео који је он поставио на његовој Инстаграм страници прегледан је 40 милиона пута у прва 48 сата од објављивања.

„Бараје…" је постала химна протеста и пушта се на демонстрацијама широм света.

Хаџипур је ухапшен 29. септембра и пуштен уз кауцију 4. октобра.

После његовог пуштања на слободу, Хаџипур је објавио Инстаграм стори у ком каже да му је жао што његову песму користе политичке групе ван његове земље „у одређене сврхе".

Не зна се под којим околностима је објавио ово порицање - да ли је то урадио под присилом или слободном вољом, и да ли је снимљено током Хаџипуровог боравка у затвору или после његовог пуштања.

Друштвене мреже играју велику улогу у појачавању иранских протеста, пружајући Иранцима унутар земље и ван ње платформу за изражавање осећања и омогућујући другима широм света да прате шта се дешава у Ирану.

Негин Ширагаи сматра да оне такође попуњавају важну рупу.

„Рани сан твораца интернета био је да свака особа добије властиту платформу.

„Оно што виђамо у Ирану је да у земљи где људи немају медије, друштвене мреже постају медиј за народ.

„Оне су децентрализовани медиј који омогућују људима да се чују и виде", каже она.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]