Украјина и Русија: Како живе становници Маријупоља који су остали у окупираном граду

Пре рата Маријупољ је важио за један од најуспешнијих градова у развоју, према неким анкетама био је чак испред Кијева.

Кабинет градоначелника обећао је да ће овај лучки и индустријски град претворити у туристичко место.

После инвазије руске армије, према подацима УН-а, уништено је скоро 90 одсто Маријупоља.

У многим домовима још нема струје и воде а становници који су остали причају да су заборавили мирис меса, али зато су школарци већ прешли на руски програм, а телевизија на руске канале.

До 24. фебруара 2022. скоро цео Маријупољ је говорио руски.

Према анкетама, многи становници којих је скоро пола милиона имали су позитиван однос према Русији.

Већина саговорника ББЦ-ја, на основу чијих разговора је написан овај извештај, такође дели проруска осећања.

Ипак, њихове речи осликавају ужасну слику живота у граду, који је на почетку инвазије, 2. марта, био окружен руским трупама, а чији су становници провели 80 дана под сталним гранатирањем и бомбардовањем.

Маријупољ који је индустријски центар источне Украјине и највећа међународна трговачка лука на Азовском мору, био је међу градовима са најпрљавијим ваздухом у Европи због емисије гасова из фабрике „Азовстаљ" и „Маријупољског металуршког комбината Иљич", као и близина села Широкино на истоку, где је од 2014. пролазила линија разграничења, није пружала могућност да се забораве константна гранатирања војних јединица самопроглажене ДНР.

Упркос томе, Маријупољ је остао привлачан за живот не само за пензионере, већ и за младе.

Градоначелник Вадим Бојченко је 2020. изјавио да „70 одсто младих Маријупоља повезује будућност са нашим градом"

Градоначелник Бојченко је имао велике планове, још 2020. је испричао како ће у наредних осам година потрошити најмање 30 милиона долара на изградњу и унапређење града.

Кабинет градоначелника је обећао да ће изградити нови аеродром, највећи водени парк у Доњецкој области, центре за забаву, нове саобраћајнице и стамбене зграде о трошку државног буџета, металуршке корпорације „Метинвест" и европских инвеститора.

Француска је, рекао је градоначелник, издвојила 300 хиљада евра за рад њених урбаниста који би осмислили како да маријупољску обалу учине модернијом.

Ниједан од ових планова се није остварио.

И сам Бојченко је напустио град трећег дана рата.

Порушени град

Борбе за Маријупољ постале су најтеже и најкрвавије у првој етапи руске инвазије на Украјину.

Будућност фабрике „Азовстал", која је постала симбол отпора Маријупоља руској војсци, још није позната.

Представници самопроглашене ДНР су више пута изјављивали да се фабрика не може обновити али су обећавали нова радна места на њеном месту.

Заменик председника руске владе Марат Хуснулин је почетком августа дошао у Маријупољ и говорио о плановима да се фабрика претвори у „технопарк са елементима уређења екстеријера".

Шта то значи, колики је буџет пројекта и о чијем трошку ће се градити „технопарк" није познато.

Почетком августа служба за односе са јавношћу Националне гарде Руске федерације поднела је извештај о разминиравању Железаре „Иљич".

Тачно месец дана касније, „Територијална одбрана ДНР" је саопштила да су четири особе настрадале од експлозије током чишћења територије фабрике и да су пребачене у болницу.

У мају је лидер самопроглашене ДНР Денис Пушилин у разговору са становницима града говорио, не улазећи у детаље, о претварању Маријупоља у град одмаралиште.

Почетком лета Пушилин је обећао да ће до краја јуна лука радити у пуном погону, а да ће до краја године из ње бити отпремљено „око милион тона" производа.

Дом културе у источном делу града у близини, фабрике „Азовстаљ" која сада лежи у рушевинама, отворена је шест месеци пре почетка рата.

Његова обнова коштала је украјинске пореске обвезнике око четири милиона долара.

За 8. март су тамо планирани свечани догађаји али уместо тога, 25. фебруара подрум зграде претворен је у склониште од бомбардовања.

Почетком марта у зграду у којој су се крили становници Маријупоља улетела је бомба из авиона.

Запалио се кров, затим концертна сала.

Највероватније у скорије време Дом културе се неће обнављати, каже бивша директорка Одељења за културу Маријупоља Диана Трима.

Она више не ради у граду, морала је да оде.

Погледајте видео: Размере разарања у Украјини - снимак дроном

Руска авијација је 16. марта погодила драмско позориште, чији је подрум служио као уточиште за становнике Маријупоља и поред којег је на асфалту великим словима писало „Деца".

Према различитим проценама, погинуло је најмање 300 људи.

Истог дана руска војска је бацила још једну бомбу у Иљичевском округу на спортски комплекс „Нептун".

Спортски комплекс је требало да буде отворен у фебруару, планирано је да у базену на који се дуго чекало тренирају не само обични становници, већ и олимпијци и параолимпијци.

Почетком рата овде су давани суви оброци и радио је педијатар.

Кров спортског комплекса се срушио, а ударни талас је избио прозоре и врата.

Није било мртвих али према ономе што тврде мештана, зид је пригњечио трудницу, која се породила под рушевинама.

„Штета је, наравно, само што да је обновљен, овај сјајан базен би био најбољи базен у области, и то не само у нашој области.

„Нема кров, зид се срушио", прича фризерка Марија која живи у Иљичевском округу на једној станици од спортског центра „Нептун" за ББЦ.

Марија, њен супруг, трогодишње дете и мајка нису успели да изађу из града током блокаде, нису имали ауто, „да су знали да возе, већ би нешто украли".

Прича како је два пута неким чудом преживела, једном током гранатирањем на улици, када се запетљала у трамвајске сајле и уганула ногу, други пут у улазу са дететом, где је улетела граната.

Марија и њена породица су почетком априла евакуисани у Русију, крајем јуна добили су „расвету и воду" и вратили су се у Маријупољ.

Живе од уштеђевине у свом стану који није уништен.

Тамо треба заменити прозоре, али Марија није ни знала за надокнаду за уништене и оштећене стамбене објекте коју је обећала администрација самопроглашене ДНР.

„Требало је да се пријавим за прозоре раније, а ако се пријавим сада бојим се да ћемо доћи на ред тек 2025. године."

Зна се да је процедура за надокнаду штете за изгубљене или уништене стамбене јединице у Маријупољу дуготрајна, што додатно компликује захтев за бројним документима који су могли да изгоре током ратних дејстава.

Администрација самопроглашене ДНР обећава да ће надокнадити изгубљене стамбене јединице у износу од 35.000 руских рубаља по квадратном метру, не више од 33 квадратна метра по једном регистрованом члану.

Ни Русија ни самопроглашена Доњецка Народна Република нису извештавале о броју уништених квадрата стамбеног простора али је крајем маја Денис Пушилин изјавио да „више од 60 одсто стамбених објеката треба да се сруши, да би се саградили нови".

Министарство грађевина ДНР је крајем августа објавило информацију о 13 стамбених објеката за рушење, од чега четири стамбене зграде у Централном округу и девет стамбених зграда у Приморском.

Један од подносилаца захтева за одштету, Маријин 50-годишњи отац, радио је у фабрици „Азовстаљ" пре рата и био је власник трособног стана од 70 квадратних метара у деветоспратници у Приморском округу.

У Маријупољу се ова област сматрала престижном, „са чистим ваздухом".

Пре рата, такав стан се овде продавао за 2,8 милиона рубаља.

Сада Маријин отац може да тражи нешто више од милион рубаља.

Власти ДНР вероватно узимају новац за обештећење од Русије, захваљујући чему буџет за развој самопроглашене републике већ износи око 100-150 милијарди рубаља.

Планирано је да се из руске касе за изградњу добије више од два трилиона рубаља.

'А једна слепа пензионерка је жива изгорела'

Педесетогодишња поштарка Вера Петренко, заједно са пензионисаним супругом Шуром Певцовим (имена супружника су промењена на њихов захтев), преживела је рат у подруму.

Према њиховим речима, у поређењу са осталим познаницима, извукли су са са благим страхом.

Верина пријатељица изгубила је два стана која су изгорела пред њеним очима, а потом је нестао њен син, који има поремећај из аутистичног спектра.

Жена никада није нашла сина.

„Знате, када сам после рата отишла на посао, долазили су пензионери у пошту по пензије, пензионери са којима сам 20 година комуницирала."

„Пре рата сам некима од њих куповала храну, били су усамљени.

„Нисам могла да их препознам, осушили су се, остарили - рат толико мења људе... А једна слепа пензионерка је жива изгорела у стану", каже Петренкова.

Од скоро пола милиона становника Маријупоља током рата, према проценама УН, које је та организација успела да потврди средином јуна, погинуло је 1.348 људи, према подацима власти самопроглашене ДНР 5.000 људи, а украјинске власти процениле су људске жртве на 22.000 мртвих.

Немогуће је проценити током рата прави број жртава, практично је немогуће ни међународним организацијама, ни украјинским активистима за људска права да приступе територијама које је окупирала Русија.

У марту, током борби у граду, становници су почели да сахрањују мртве у двориштима, поред путева и на дечијим игралиштима.

Тела која није имао ко да сахрани лежала су на улицама.

Осећао се мирис трулих тела.

Петренкова и Певцов се присећају како су на Ускрс 24. априла, три дана после извештаја руског министра одбране Сергеја Шојгуа председнику Владимиру Путину о „ослобођењу" Маријупоља, отишли на Булевар Богдана Хмељницког.

У близини улаза у петоспратницу, на клупи је седео, како су мислили, пијани човек.

А када су пришли ближе, угледали су женски леш.

„Мантил је био у крви.

„Рука је била толико укочена да је поцрнела. Излази жена из улаза и каже: 'То је Тамара, рањена је у кући, изашла је и села на клупу, на клупи је умрла, и седела је мртва на клупи месец и по дана.'"

Сада је већина лешева уклоњена са улица града и из дворишта али је украјинско градско веће почетком августа известило да лешеви и даље леже на улицама, а пси луталице разносе делове тела.

Становници кажу да је до јула у граду нестао мирис лешева.

„Ја ћу да ставим максималну суму, али ви тај новац неће добити"

Поштарка Петренкова се присећа како је почетком маја у згради бившег супермаркета „Метро", руски истражни комитет почео да прихвата жалбе становника Маријупоља чије су куће и станови уништени у гранатирању.

Истражитељи су отворили кривични случај и почели да прикупљају доказе од грађана који су наводно страдали од деловања украјинске војске.

Украјинска страна назвала је фалсификовањем прикупљање „доказа" против Оружаних снага Украјине.

Према речима Петренка, када је дошла у метро, била је екипа од десет истражитеља, њој су „упали они са еполетама".

„На колико можете да процените штету на стану?" - препричава Петренкова разговор са младим руским капетаном-иследником

„Па, како да проценим? То је цео мој живот. Добро, каже ми, ја ћу да ставим максимум али имајте на уму да нећете добити овај новац".

Према речима Петренкове, да би се пријавило, требало је да долазиш неколико дана заредом.

Била је број 4.000 у реду, „умало ребра није сломила".

„Али није ми дао прилику ни да прочитам шта пише. Штампа, штампа. Бројеви су били, али нисам имала времена да их погледам. Писало је и: 'Молим вас да размотрити случај без мог учешћа?' Питам ја: 'Како без мог учешћа?'

„Он каже: 'Па, зато што се пријава шаље у Москву, нећете долазити у Москву. Има вас много и вас нико неће да зове тамо'", прича жена.

Ствари које су могле да се очисте од чађи Петренкова је из изгорелог стана однела код мужа, да се тога не би домогли локални пљачкаши, који и даље иду по празним кућама.

Од 15 станова у улазу породице Певцов сада људи живе у само четири.

Каже да је зграда два пута била гађана из тенка и један хитац је однео кров.

Његова супруга и он присећају се да су у дворишту њихове зграде били паркирани „тенкови ДНР и тенкови са ознаком Z", који су пуцали на кровове стамбених зграда, где су се, можда, „скривали украјински снајперисти".

Вера Петренко се није бавила тиме да ли је 90 одсто зграда заиста уништено али је рекла да од историјског центра није остало ништа, „плаче ми се", а ако имате само разбијена стакла на кући можете да се сматрате срећником.

„Идем да делим пензије и видим у каквим условима се живи. Негде нема зидова ни преграда. Једноставно не могу да замислим како ће људи да презиме", каже она.

Да би сте поправили разбијена стакла у стану, док још нема обећаног новца од власти ДНР, поједини становници Мариупоља одлазе до контејнера, сакупљају шта им дође под руку.

Неко затвара прозоре пластичном фолијом, неко зачепљује картоном или убацује пур пену.

Одлуком власти „народне републике", од 30. јула 2022, власници станова којима је потребан капитални ремонт након ратних дејстава могу да добију надокнаду од 6.000 рубаља по квадратном метру.

Ништа неће добити они који су служили у украјинској војсци, органи за спровођење закона и украјински државни службеници.

Званичници кажу да ће пријаве бити размотрене за око 84 дана, али није јасно колико ће то заправо трајати.

Нико од саговорника ББЦ-ја још увек није добио новац од власти ДНР ни за стан, ни за поправку, али се према њиховим причама у суседним зградама већ мењају поломљени прозори и стари радијатори за нове.

Средином септембра „шеф владе ДНР" Виталиј Хоценко саопштио је да је пет маријупољских породица добило надокнаду за изгубљене основне ствари.

ББЦ није успео да ступи у контакт са овим људима, али је познато да је укупан износ уплата за њих био 900.000 рубаља.

После месец проведених у подруму на температури од минус пет, сасвим је уреду да живимо са фолијом на прозорима, каже Ала из округа Левобережни.

Главна ствар је, каже, да буде тихо и мирно.

Званичници из Русије и ДНР извештавају да ће град бити спреман за грејну сезону, која је почела прошле године у Маријупољу средином октобра.

Обећано је да ће струја и вода бити враћени до средине септембра, али овај план је пропао.

У округу Левобережни, неколико десетина становника кућа на Авенији Победе, уморних од три месеца живота без воде и струје, чак је изашло да протестује.

Цео град може да буде обновљен за три године, наводи руска влада, али колико ће то да кошта нико од званичника не каже, не пише, а вероватно и не зна.

Законити градоначелник Маријупоља Вадим Бојченко је почетком јула проценио да би за обнову било потребно седам до 10 година, а трошкови би износили више од 14 милијарди долара.

Најпознатији грађевински пројекат у Маријупољу у западном делу града изводи Министарство одбране Русије.

Реч је о 12 петоспратница са 1.000 станова и медицинским центром на месту некадашње пијаце „Азовске", на раскрсници Улице Куприна и Авеније Мира.

За изградњу у Маријупољу, Министарство одбране је чак покренуло фабрику за производњу цемента и асфалта поред градилишта.

Петоспратнице су прво обећавале да ће бити завршене до краја јесени, сада се прича о завршетку изградње крајем године, док су три зграде пуштене у рад.

У њима ће усељење прославити лекари, наставници, припадници снага безбедности и становници чији су домови уништени, пренела је новинска агенција непризнате републике.

'Када ћемо добити воду и због чега је почео рат?'

Тридесетогодишња Елена из Источног микроокруга каже да су недавно добили струју у стану а по воду и даље иде код волонтера и у Министарство за ванредне ситуације.

Из комуналне службе су јој прво рекли да не могу да обнове водовод јер нема цеви, а затим да нема довољно људи и да је превише кварова.

Једном четири дана није испоручена вода, па је Елена морала да моли волонтере да дају бар неколико литара воде за њено троје деце.

Али сада су „изгледа престали" да имају ноћне море о томе да је породица страдала од ракете.

Петогодишња ћерка сваки дан пита:

„Мама, када ће бити воде и зашто је почео рат?"

Елена се са супругом, троје деце и мајком вратила у свој стан после 45 дана боравка у подруму под паљбом ракетних бацача и авионских бомби.

Пре рата је радила као продавац у супермаркету „Силпо" и зарађивала око 20.000 рубаља месечно.

Недавно је Елена добила посао у кафићу.

Преживео је после ратних дејстава, „али су га пљачкаши поразбијали и изнели све што су могли".

У кафићу, Елена ради истовремено као конобарица, чистачица и помоћник кувара 11 сати дневно са платом од око 10 хиљада рубаља месечно.

Новац се исплаћује у готовини.

У кафе, у коме ради Елена, на вечеру углавном долазе руска војска, борци ДНР и људи из окружне управе.

Овде се заказују и банкети за рођендане и комеморације.

Војска долази у групама од три до четири особе и оставља око 2.000 рубаља за ручак, док службеници један или два троше 500-700 рубаља за ручак.

рошкови неких од њих су скоро као московски.

Дешава се да обични људи уђу и узму боршч.

Могуће је, али није пожељно, разговарати са званичницима о мукама, у најбољем случају ће се насмејати и рећи им да дођу на дан када они примају, додаје она.

„У Маријупољу има мање-више посла, али без пасоша ДНР их шаљу као продавце или на рашчишћавање рушевина."

„Мој брат ради на чишћењу рушевина, сваки пут када их пошаљу на различите тачке, иду од куће до места рашчишћавања са лопатама пешке и прима 30 хиљада рубаља месечно."

Пријатељ поправља „куполу" (како мештани зову спортски комплекс поред Маријупољске филхармоније).

Шта тачно он тамо ради, Елена не зна, али он ради шест дана у недељи и прима око 40 хиљада рубаља месечно.

Рад на градилишту у Маријупољу нуде не само локалне власти, већ и руске грађевинске компаније.

У Русији траже кранисте, бетонџије, стругаре, возаче кипера, монтажере и менаџере.

Плате су од 70 до 200 хиљада рубаља месечно.

Нова власт

Константин Ивашченко, бивши директор фабрика машина за изградњу „Азовмаш" и члан Градског већа Маријупоља из партије „Опозициона платформа - За живот" (ОПЗЖ), постављен је почетком априла за шефа окупационе администрације.

Одмах по именовању, Генерално тужилаштво Украјине објавила да сумњичи Ивашченка за велеиздају.

Од краја јуна у Украјини је забрањена партија ОПЗЖ, чији је лидер био Виктор Медведчук, кум Владимира Путина.

Крајем лета на Ивашченка је покушан атентат, према писању медија, покушали су да га разнесу пластичним експлозивом, он није био повређен.

Исти људи који су пре рата радили у различитим одељењима враћају се да служе у администрацији Маријупоља коју су створиле окупационе власти, кажу локални становници за ББЦ.

Али има и оних који долазе са стране, ово се лако може одредити по дијалекту, разликује се од локалног.

„Поверење у нову власт? Па зависи какво. Министарство за ванредне ситуације, волонтери из Русије, јасно је да се труде и раде.

„Што се локалних власти тиче нема наде и поверења у њих, плате су касниле 10 дана, а и наша деца хоће да једу", каже Ала из Левобережног округа.

Док је радила као домарка плаћали су јој 10.000 рубаља у јулу и исто толико у августу.

Али Алина права професија је наставник историје.

Са двоје деце од 13 и 14 година преживела је опсаду и заузимање Маријупоља не напуштајући град.

Ала, 40-годишњакиња, неће да се врати на претходно радно место.

По завршетку војних дејстава, придружила се локалним добровољцима који су трагали за несталима.

Највише од свега, у разговору за ББЦ, Ала брине о хуманитарној помоћи јер сматра да не стиже сва храна до људи.

Странка Јединствена Русија даје хуманитарну помоћ само деци млађој од 10 година, а тинејџерима се не даје, каже она.

„Ово је погрешно. Деца су у од 10 до 15 година и то су деца. Барем колачић да дају.".

Са руским наставницима и према руским уџбеницима

У мају и јуну отвориле су се неке школе у Маријупољу, а деца су „завршила школску годину већ по руском програму, као у ДНР", каже Ала.

Њеној деци се „све допало".

Сведочанства су издата са печатом самопроглашене „народне републике".

Укупно је пре рата у граду било 66 школа, неке од њих су гранатиране и бомбардоване, зграде стоје без прозора и зидова.

Крајем августа градоначелник Ивашченко, којег је поставила Москва, известио је да је у Маријупољу спремно „скоро 10 школа у различитим деловима града".

„Има много деце. У нашој школи раде три одељења паралелно, у сваком по 30-ак деце", каже Олга Дробенко, наставница историје (име је промењено на захтев саговорнице).

Руско Министарство просвете обећава да ће донети у Донбас више од пет милиона „објективних" руских уџбеника, у којима, према речима министра Сергеја Кравцова, неће бити агресије према Украјини, Европи и САД-у.

Раније је на патриотској руској школској историјској трибини „Снага је у истини!" Кравцов рекао да ће сада деца учити историју од првог разреда.

Према плановима руског министра, 15.000 наставника из Донбаса требало је да од 1. септембра почне да подучава школарце према руским програмима, због чега су наставници одведени у Русију на преквалификацију.

Није познато у којој мери су заиста почели.

Најмање 1.375 наставника из Маријупоља, Доњецка и Луганска преквалификовано је са украјинских на руске наставне стандарде у школи број 80 у Ростову од почетка јула, а како су пренели ростовски медији, најмање 753 директора и главних наставника у Москви.

У јулу је Дробенко, заједно са пет наставника из Маријупоља, доведена у Ростов „на курсеве професионалног развоја", каже она.

Сви су били смештени у хотелу Дон Плаза са четири звездице, имали су квалитетне оброке, али су им понудили да се врате преко Доњецка, где је гранатирање у току.

Учитељима су помогли волонтери тако што су нашли превоз од Ростова до Марупоља безбедним путем и платили су за сваког наставника карту по 1.200 рубаља.

Да би помогли наставницима из Маријупоља да пређу на руске програме, почели су да шаљу руске наставнике на југоисток Украјине.

У јуну су затвореним четовима за наставнике нудили посао у Донбасу са платом од најмање 160.000 месечно, око 250 људи је пристало.

Уобичајена плата наставника у Маријупољу је од 19 до 40.000 рубаља месечно.

Ред ђака 1. септембра у школи Број 5 надзирале су војска и полиција са митраљезима.

„Чували су и проверавали", потврђује Елена.

Обданишта у Маријупољу делимично раде, али се деца у њима не хране, рекли су локални становници.

Што се тиче здравства у Маријупољу се мање зна.

Нико од саговорника ББЦ-ја није тражио медицинску помоћ у протекла два месеца.

Руски војни градитељи су за три месеца изградили мали медицински центар са 60 кревета у Улици Бахмутскаја.

Ово није рекордна брзина за руске власти.

На почетку пандемије московска болница у Комунарки изграђена је за месец и по дана, на одељењима је могло да се смести око хиљаду пацијената а изградња је коштала између 16 и 22 милијарде рубаља.

Колико је уложено у изградњу новог медицинског центра у Маријупољу није познато.

Раде градске поликлинике и болнице које су преживеле ратна дејства.

Лекари добровољци долазе из Русије.

Могу да се ураде анализе, мамографија, ултразвук, флуорографију или да се закаже преглед код стоматолога.

Али нема довољно лекара, многи од њих су напустили град током или после битака за Маријупољ.

Средином августа, украјинско Градско веће је известило да је болница Број 2 препуна и да руски лекари не могу да се изборе, а нема ни довољно инсулина.

Уместо трга слободе је трг Лењина

Окупационе власти укидају нека ратна ограничења у Мариупољу, од 6. септембра нису потребне пропуснице за улазак и излазак из града, али остаје полицијски час од 21 до пет часова.

„Има више патрола", каже Шура Певцов.

„Синоћ је тачно испод наше куће пуцано из митраљеза . Али ово није ватрени обрачун. Само појединачни рафали."

Осим пензионера, „филтрирање" при одласку морају да прођу и сви остали становници, отисци прстију, испитивање о породици, провера ожиљака и тетоважа.

Повећан је број аутомобила, кажу мештани, на путевима више нема аутомобила који су смрскани после гранатирања, већ нових скупих страних возила.

Највише са регистрацијама самопроглашене ДНР.

Из Маријупоља је могуће отићи у Русију и на територије које контролишу украјинске власти али не смете да се вратите у град са украјинске стране.

Са руске стране можете.

Од почетка јуна натпис са именом града префарбан је из боја украјинске заставе у руску тробојку.

Табле у Маријупољу са називима улица на украјинском замењене су онима са руским језиком.

У граду постоји неколико кратких аутобуских линија, до 1. октобра не морате да плаћате карту.

Можете чекати 20 до 30 минута, а можете и сат и по, кажу становници Маријупоља.

„Гужва је ужасна, пензионери се возе по пијацама или само иду тек тако у шетњу", каже Елена из Источног округа.

У близини Драмског позоришта на Авенији Мира, после борби је опстао Трг слободе, који је реновиран 2020.

Црним плочицама на тргу је исписано име града на украјинском, Маријупољ.

Пре две године овде су постављене уличне светиљке у виду 25 белих голубова, по броју украјинских региона, са ласерским пројектором унутра.

Зраци светлости осликали су на тргу слоган „Марiуполь - Це Україна" (Мариупољ, то је Украјина).

Почетком јуна, власти самопроглашене ДНР вратиле су тргу старо име, Лењинов трг, и над њим истакли руску заставу.

Почетком августа окупационе власти су уклониле спомен обележје војницима-ослободиоцима у виду украјинског трозупца.

Уместо тога, 17. септембра, на Дан града, „петербуршки стручњаци" су на тргу подигли споменик руском кнезу Александру Невском, а дошао је да га види гувернер Санкт Петербурга Александар Беглов.

Недељу дана раније у руском Министарству спољних послова појавила се биста кнеза, а министар спољних послова Сергеј Лавров захвалио је власнику ТВ канала „Царград" Константину Малофејеву на поклону.

„Православни милијардер" Малофејев активно подржава рат, финансирао је оружане групе које су покренуле рат на истоку Украјине 2014. године, а у његовим структурама је радио Игор Стрелков (Гиркин) пре избијања сукоба у Донбасу.

Насупрот Трга слободе налази се дечији трг Лукоморје.

Пензионер Шура Певцов долази тамо ујутру и покушава да се повеже на бесплатни вај-фај, који се пре извесног времена појавио у парку.

Интернет мобилног оператера „Феникс" из самопроглашене ДНР, који Певцов користи, и даље ради са прекидима.

Певцов води дневник на друштвеним мрежама: показује како изгледа град, критикује „руски свет" и поставља сећања на рат.

Нову власт саркастично назива „ослободиоцима" са словом „А" - „Аслободиоци који су донели ужас, пустош и смрт".

Ћерка Певцова живи у Русији, њен муж ради у Федералној затворској служби.

Крајем маја, на молбу оца да на друштвеним мрежама објави поруку да му је потребна финансијска помоћ и број украјинске картице, она је одбила и рекла:

„Не могу ово нигде да објавим, мој муж може да сноси велике последице, а ипак нас он храни."

Певцов јој је одговорио да је то у реду, и да ништа није потребно, али је ћерка нашла начин да му сама пребаци новац преко сестре у Грчкој.

Почетком јуна, Певцов је замолио пријатеља из детињства из Белорусије да објави поруку на друштвеним мрежама у којој тражи финансијску помоћ.

Пријатељ је гледао видео снимке уништених кућа и гробова у двориштима, читао Певцовљеве поруке у којима критикује Русију и писао му да „не треба бежати од тешкоћа, све ће се обновити, Путин није бомбардовао цивилно становништво, не криви Путина, одрасла си особа."

Шетајући се, Певцов шаље ББЦ-ју снимак тенкова који возе великом брзином низ улицу.

Пензионер каже да се возе Авенијом Мира ка Запорожју.

У колони може да се изброји најмање 10 борбених возила.

У првом плану двоје младих седе у хладу на клупи и гледају у телефоне, не обазирући се на тутњаву тенкова иза себе.

„Да, сви су се већ навикли. Чак су и пси, у почетку чучали и примирили би се од страха када би тенкови пролазили, а сада не обраћају пажњу, трче даље својим послом.

„А ја такође трчим код жене на посао за документ, а затим и по бесплатне оброке за њу. Дају онима који раде само суботом", каже Певцов у аудио поруци.

'Заборавили смо мирис меса'

У Маријупољу се сваког дана формирају редови за бесплатне оброке.

Раније се стајало и неколико сати, а сада 20 до 30 минута.

Дневни оброци су готови оброци који се служе у шаторима са пољском кухињом и хлеб са задњег дела војног камиона.

На полусрушеном тржном центру „Застава" виси транспарент руског Министарства одбране, испред којег се развила пољска кухиња.

Под заставама Русије и самопроглашене Доњецке Народне Републике, стотине становника Маријупоља чекају храну по сваком времену, једни се свађају, други расправљају о питањима из свакодневног живота.

Жена са светлозеленим качетком жали се да јој нису дали додатну порцију хељде.

Други саосећа са њом и негодује да су волонтери спремни да нахране псе, иако људи немају довољно хране.

У близини још две жене у шали расправљају како да направе огрлицу од остатака бојеве муниције.

Руска војска, Путинова странка Јединствена Русија, Министарство за ванредне ситуације, Црвени крст и проруски добровољци деле храну у Маријупољу.

Почетком августа партија Јединствена Русија се хвалила да је за дан поделила 5.000 векни.

Поред дневне бесплатне хране, у Мариупољу можете добити сет месечне хуманитарне помоћи - то је неколико пакета брашна, конзерва гулаша, шећера, тестенина, конзерве са рибом, сунцокретовог уља и кондензованог млека.

Раније су то давали свима, сада само пензионерима и инвалидима.

Локални становници кажу да су у продавницама и импровизованим пијацама које се нижу дуж улица цене отприлике уједначене.

„Али нису баш ниске, па многи који имају аутомобиле купују у Новоазовску и Бердјанску."

Пензионер Певцов је први пут за шест месеци купио филтрирану воду за пиће „за чај", јер из чесме код куће тече техничка вода која не може да се пије.

У „малој радњи" пет литара воде кошта, каже, 20 рубаља, што је шест пута скупље него што је било у Украјини.

„Још не могу да заборавим да сам од 23. до 25. марта 2022. платио 0,50 гривна за један литар, а 2,50 гривна за пет. И одједном 16 гривни", изнервира се он.

„Што се тиче цена, не знам какве су у Русији или Доњецку али наше поврће је требало да појефтини до сада, а сада кошта као у пролеће на почетку сезоне. А млеко је поскупело", каже Елена из Восточног.

Хлеб купује за 40 рубаља, сир за 100 рубаља, парадајз за 50 рубаља по килограму.

Њена комшиница Ала која живи у истом округу, каже да дезодоранс и килограм медењака коштају исто - 250 рубаља.

У Иљичевском округу поврће се продаје за 35 рубаља по килограму, становници купују али со „злата вреди".

Кошта око 50 рубаља по килограму.

Украјинска роба се и даље продаје у продавницама, што све изненађује и сви коментаришу у разговорима на друштвеним друштвеним мрежама.

Пензионер Певцов поново пита:

„Питате ме за месо? Већ смо заборавили како месо мирише. Иако могу да одем код рођака у село у округу Волноваха близу Маријупоља, они имају месо, али тамо стално тутњи."

„Како кажу рођаци средином септембра шест ракета је погодило село Донское".

Од априла у Маријупољу је на снази двовалутни режим.

У продавницама се прихватају гривне и рубље.

Курс одређује шеф ДНР.

За шест месеци, гривна у Маријупољу је појефтинила за 25 копејки, од 2. септембра једна гривна се мења за 1,25 руских рубаља.

У граду „мењачи" продају и купују новац, у градским четовима постављају огласе:

„Поштена замена гривне за рубље. Долазим на адресу", „Трансфери из Русије у Украјину. Замена гривна за рубље у кешу."

Картице банке на коју Певцов сада прима пензију у руским рубљама почеле су да се издају становницима Маријупоља у „Централној републичкој банци ДНР" у јуну.

Али за сада се на ове картице не могу вршити трансфери из других банака.

Бесмислица

Од скоро пола милиона становника града, према различитим проценама, сада је у Маријупољу остало од 150 до 212 хиљада људи.

Не зна се колико је њих проруски оријентисано.

„Дошао је по хлеб, а овде ради пропаганда...", пише пензионер Певцов и шаље ББЦ-ју снимак снимљен на Хмељничком булевару испред супермаркета „Зеркални", где деле оброке.

На снимку, енергични човек на бициклу тражи од старца, који изгледа као да му је око 80 година, да каже у камеру да није забринут због могућег повратка Украјине.

„Нисам забринут", виче деда, али одбија да говори у камеру.

„Ја сам из Доњецког извршног комитета, траже од мене да се прича у камеру", човек пружа старцу легитимацију, али старац се не слаже.

Саговорници ББЦ-ја кажу да је у Маријупољу сада тешко живети, а стан који није уништен и могућност да нађу бар неки посао главни су разлози због којих остају у граду.

Али има оних који кажу да би радије изабрали затвор него живот у Русији.

Пре него што је рат почео живот Марије и њене породице у Маријупољу био је срећан али девојка верује да их је Украјина издала.

„Били смо остављени да гинемо у граду као топовско месо. Сви у влади Украјине и у граду су знали да ће се то догодити", каже она.

Али онда додаје да није желела „руски свет, [руску војску] нико их овде није звао".

„Али су нас зато ослободили од нормалног живота, од струје, воде, гаса, уопште, од свега, али су зато убацили неку забаву која се зове најјачи ће преживети.

„Таква је судбина града. Главна јелка у граду на тргу код Драмског позоришта пала је пред нову годину. Сви су тада рекли да је то лош знак", сумира Марија.

На питање, како је живети у Маријупољу где је Русија послала трупе и нуди нови живот у граду који је претходно разорила, Елена одговара:

„Живи се тешко, али барем без гранатирања и сталних ваздушних напада.

„Остала сам јер ми је то „родни град, какав год да је, ми овде све знамо, сваки кутак, овде смо рођени и одрасли."

Елена је већ била расељено лице, 2015, пошто је војска ДНР гранатирала њен микроокруг, одвела је децу и отишла у Кривој Рог код своје баке:

„У редовима сам чула толико гадних ствари од људи као да им вадим ову помоћ из џепа, сами су почели, како су рекли, а сада су дошли и траже помоћ.

„Не кажем да су сви такви, али има их и много."

Поштарка Петренкова каже да нови живот у граду назива украјинском речи „нісенітниця" (бсмислица).

„Егзистенција и опстанак у овом граду. И све то оставља психичке последице на вас, да нема никакве мотивације у животу, ништа вас не радује.

„Нема радости у раду, нема радости у животу. Никако ми не иде у главу. У наше време била је то братска власт и ето тако ... Ово никада нећу моћи да разумем."

Погледајте видео:Русија се свети због губитка територија на истоку, тврди Украјина

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]