Украјина и Русија: Шта се десило у челичани Азовстал - предаја или „операција спасавања"

Стотине украјинских бораца напустило је огромну индустријску зону Азовстал у Маријупољу, њихово последње упориште у лучком граду, који је недељама био под опсадом руске војске.

Министарство одбране Русије саопштило је у четвртак, 19. маја да је више од 17.700 украјинских бораца из челичане у Маријупољу од понедељка пребачено на територију под руском контролом.

Председник Украјине Владимир Зеленски је ову операцију назвао „спасавањем војске", док руске власти кажу да су украјински борци капитулирали, изашавши из тунела и бункера са белом заставом.

Украјинска војска одведена је у бившу казнену колонију у селу Оленивка у близини Доњецка који је под руском контролом. Међу њима је и 50 тешко рањених.

Рањени ће бити пребачени у болницу, где ће им бити пружена неопходна медицинска помоћ.

То је био главни услов договора о њиховом изласку из Азовстала, где су се скривали последња два месеца.

Даља судбина бораца је нејасна.

Раније је саопштено да Украјина очекује да буду размењени са руским ратним заробљеницима.

Међутим, у уторак, у интервјуу за Њујорк тајмс, посланица украјинске скупштине Кира Рудик, која је учествовала у разговорима о евакуацији бораца из Азовстала, рекао је да механизам размене још није разрађен.

Према њеним речима, украјинске власти би волеле да се то деси преко треће земље, попут Турске, али се Русија противи.

У најмању руку, рекла је Рудик, Украјина је добила гаранције од организација као што су УН и Црвени крст да ће све бити у реду са украјинским борцима док су у руским рукама.

„То је био једини разлог зашто смо пристали [на евакуацију] јер су војници били спремни да се боре до краја", рекла је она.

Претходно је портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао да ће Русија „поступати са њима у складу са међународним законима".

„Прави концентрациони логор"

У уторак, 17. маја увече још један конвој од седам аутобуса из маријупољске челичане стигао је у Оленивку, у пратњи руске војске.

Саветник градоначелника Маријупоља Петр Андрјушченко је прошле недеље назвао колонију у Оленевки „правим концентрационим логором 21. века, који је створила Русија у центру Европе".

Према његовим тврдњама, људе тамо држе у језивим условима, не хране их сваки дан, не пружају им медицинску помоћ.

Он тврди да се тамо налазе „рођаци војника, бивши полицајци, активисти, новинари и људи који су једноставно изазвали сумњу", међу којима и они, како је рекао, „имају само патриотске тетоважа".

Андрјушченко није објаснио какве су то „патриотске тетоваже".

Руска страна још није коментарисала ове оптужбе.

Борбе око челичане Азовстал су почеле 18. марта 2022. године.

Још почетком марта, град Маријупољ, стратешки важна тачка, био је опкољен руским трупама.

Украјинска војска, међу којима и припадници контроверзног батаљона Азов, склонили су се у огромну индустријску зону, направљену још у совјетско доба.

Унутрашњост индустријске зоне има мрежу тунела и бункера које могу да издрже чак и нуклеарни удар.

Кремљ назива батаљон Азов „неонацистичком" формацијом, једним од примера радикалног антируског национализма, или, по руској терминологији, „нацизма".

Још на почетку рата, руски председник Владимир Путин рекао је да је циљ „денацификација" Украјине и спасавање људи који говоре руским језиком из источног дела Украјине управо од таквих какав је батаљон Азов.

Неки стручњаци, међутим, тврде да Азов наводно више није добровољачки батаљон, чију су окосницу претходних година заиста чинили екстремни националисти и неонацисти, који су се тиме хвалили јавно, објављујући на друштвеним мрежама фотографије са нацистичким симболима.

О њима је раније извештавао и ББЦ, али и многи други медији.

Руске снаге су непрестано гранатирале Азовстал, покушавајући да га заузму.

Огроман металуршки комплекс има сложен систем дубоких подземних склоништа и претворио се у утврђење преосталих украјинских снага, где су били и цивили, који су потом евакуисани.

Путин је 21. априла у јавном разговору са минидстом одбране Сергејем Шојгуом наредио да руска војска не јуриша на Азовстал, како би се спасили животи и цивила и војника и да фабрика заправо буде блокирана тако да „ни мува не може да пролети незапажено".

Ипак, бомбардовање Азовстала је настављено.

Украјински борци у Азовсталу одбијали су да се предају, иако су били у блокади: готово да нису имали воде, хране, лекова и муниције.

Уз помоћ Црвеног крста и УН, украјинске и руске власти успеле су да се договоре о отварању хуманитарних коридора за цивиле.

Према подацима УН, из фабрике је изведено 500 цивила.

Али украјински борци су остали, међу којима је било и рањеника.

Некима су ампутиране ноге или руке или им је претило умирање од сепсе.

Како су изашли из челичане

На Телеграм каналу Александра Ходаковског, команданта једне од трупа отцепљеног украјинског региона, самопроглашене Доњецке Народне Републике, у понедељак, 16. маја објављена је порука: „Првих десет војника са белим заставама изашло је из тунела".

Радило се о украјинским борцима из Азовстала.

Неколико сати касније, руско Министарство одбране саопштило је да је са представницима украјинске војске блокиране у Азовсталу постигнут договор о евакуацији рањеника, успостављено је примирје и отворен хуманитарни коридор кроз који су извођени рањени украјински војници.

Рањеници су пребачени у болницу у Новоазовску на територији самопроглашене ДНР.

То су потом потврдиле и украјинске власти.

Према речима заменице шефа Министарства одбране Украјине Ане Маљар, из фабрике је изашло 264 људи: 53 тешко рањена су одвезена у Новоазовск, још 211 људи је допремљено у Јеленовку кроз хуманитарни коридор.

Ова насеља се налазе на територији коју контролишу руске трупе.

У среду, 18. маја, према руском Министарству одбране, 965 бораца напустило је Азовстал.

Дан касније, руска страна саопштила је да је из фабрике изашло укупно 1.730 Украјинаца.

Сви су пребачени на територију под контролом руских снага.

Како операцију назива Русија, а како Украјина

Реторика коју користе званичници двеју земаља када говоре о изласку украјинских бораца из Азовстала значајно се разликује.

„Јуче је почела предаја екстремиста националистичке јединице Азов и украјинских војника блокираних у фабрици Азовстал у Маријупољу", описао је Игор Конашенков, званични представник Министарства одбране Русије.

Руски медији и други званичници такође користе речи „предаја" и фразу да је украјинска војска „положила оружје".

Председник Украјине Владимир Зеленски каже да је то „хуманитарна операција спасавања живота", а они који су изашли из Азовстала назива „херојима".

„Захваљујући активностима украјинске војске, обавештајне службе, као и преговарачке групе Међународног комитета Црвеног крста и УН, постоји нада да ће бити могуће спасити животе наших момака.

„Желим да истакнем да су Украјини њени хероји потребни живи. То је наш став", рекао је Зеленски у обраћању Украјинцима.

Шта ће бити са војском из Азовстала

Потпредседница украјинске владе Ирина Верешчук рекла је да локалне власти раде на „даљим операцијама евакуације украјинских војника из металуршког комбината Азовстал".

Не зна се тачно колико је војника тамо остало, али је раније саопштено да је у фабрици било од 600 до 1.000 људи.

Украјински званичници су раније тврдили да их има око 2.000.

Заменица министра одбране Украјине Ана Маљар изјавила је да „не постоји други начин за спасавање војске осим оне која се тренутно користи".

„Нажалост, војна деблокада је у овој ситуацији немогућа. Ово је био једини излаз", нагласила је.

Она тврди и да украјинске власти знају тачан број оних који су остали у фабрици, али није дала тај податак.

Главно питање остаје судбина оних који су већ отишли ​​и који ће изаћи из челичане.

Кијев очекује да они који су напустили Азовстал буду враћени на територију под украјинском контролом, рекао је Зеленски.

А Ирина Верешчук је рекла да се нада размени рањених украјинских војника са руским ратним заробљеницима.

Није јасно какви су планови Кремља.

Дмитриј Песков, прес-секретар председника Русије, рекао је да ће према војницима бити поступано у складу са међународним законима.

Није желео да одговори на питање да ли ће се они који су се предали сматрати ратним заробљеницима или ратним злочинцима.

Председник руске Думе (скупштине) Вјачеслав Володин рекао да „нацистичке злочинце" не треба размењивати за заробљене Русе и затражио је да одговарају, као и да парламент припреми одговарајућу резолуцију.

Леонид Слуцки, вршилац дужности шефа фракције Думе ЛДПР, предложио је да се украјински војници војска изузме од мораторијума на смртну казну у Русији.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]