Русија и Украјина: Шта се десило са припадницима украјинског Азова у злогласном затвору Јеленовка

У раним јутарњим сатима 29. јула, више од 50 украјинских ратних заробљеника страдало је у нападу на затворски логор број 120 на руској окупираној територији.

Украјина и Русија окривљују једна другу за напад.

Форензички стручњаци говоре за ББЦ о томе зашто руска верзија догађаја не пије воду.

Упозорење: Овај чланак садржи експлицитне описе.

Сцене из затворског складишта су шокантне.

На снимцима се виде угљенисана тела како леже међу шумом металних затворских кревета.

Испред зграде, још тела је поређано на бетонској плочи.

Страдало је најмање 50 украјинских ратних заробљеника, а њих 73 је рањено у нападу који је шокирао нацију и изазвао протесте у Украјини и иностранству.

Ови људи страдали су у отцепљеном украјинском региону, самопроглашеној Доњецкој Народној Републици.

Јеленовка, најближе село, налази се под контролом проруских побуњеника од избијања рата на истоку земље 2014.

Пошто смо детаљно проучили слике које су се појавиле из руских извора, разговарали смо са стручњацима за оружје и форензичким научницима, у покушају да утврдимо шта се тачно десило у Затвору 120.

Интервјуисали смо и седам бивших затвореника који су пуштени из Јеленовке свега неколико недеља пре напада и који причају суморну причу о томе како је изгледао живот тамо у недељама пред напад.

Руско министарство одбране није одговорило на наш захтев за коментар.

Затвор, званично познат као затворска колонија Волновака, први пут је отворен 1999.

Сада се користи за смештај хиљаде затвореника - од цивилних добровољаца до украјинских бораца - које су заробиле проруске снаге у самопроглашеној Доњецкој Народној Републици и јужној Украјини.

Али међу затвореницима су биле и стотине бораца из батаљона Азов.

Овај добровољачки батаљон основан 2014. са ултрадесничарским коренима, касније је реструктуриран као пук и уврштен у украјинску Националну гарду.

После дуге и очајничке одбране лучког града Маријупоља на југу у првој половини године, која се завршила у постапокалиптичном окружењу гигантске градске железаре Азовстал, стекли су репутацију једних од најхрабријих украјинских бораца.

Према украјинским званичницима и списку погинулих које је објавила Русија, изгледа да је већина убијених и рањених управо из војне јединице Азов.

Објављујући вест о инциденту у Јеленовки, руска војска је оптужила Украјину за напад и саопштила да је он изведен путем прецизног ракетног система познатог као ХИМАРС а који је Украјини послала Америка.

„Сву политичку, кривичну и моралну одговорност за покољ над Украјинцима сносе лично украјински председник Зеленски, његов криминални режим и Вашингтон, који их подржава", објавио је на државној телевизији Игор Конашенков, портпарол руског министарства одбране.

Руски званичници показали су комаде ХИМАРС ракета, наводно пронађених на локацији.

Денис Пушилин, проруски лидер самопроглашене сепаратистичке Доњецке Народне Републике, тврдио је да је украјинска војска убила властите војнике да би заташкала ратне злочине.

Конкретно, те нападе на цивиле, према тврдњи Пушилина, наредио је Зеленски лично.

„Сведочанства затвореника била су доказ", рекао је Пушилин за руску телевизију.

„Кијев је одлучио да тај доказ уништи."

На сателитском снимку направљеном дан после експлозије види се зграда оштећена у експлозији.

Бивши затвореници из овог затвора кажу да се та грађевина налазила у индустријској области далеко од главних павиљона у којима су они држани.

ББЦ је замолио шест стручњака за оружје и форензику да проуче доступне доказе - сателитске снимке и видео снимак погођене зграде - како би оценили руску тврдњу да је Украјина гађала камп артиљеријском ватром.

Њихови закључци били су изузетно доследни.

„Нема шансе да је ту штету направио вишецевни бацач ракета", каже Боб Седон, бивши главни технички официр за муницију британске војске.

Разарање које може да се види на сликама, каже он, сувише је сконцентрисано.

Упркос свим неизрецивим ужасима изнутра, сама зграда остала је релативно цела споља.

Вишецевни бацач ракета као што је ХИМАРС, каже он, изазвало би много распрострањенију штету.

Затим, унутар саме зграде, сва тела приказана на снимцима које су објавили руски медији била су читава уместо разнесена, истиче доктор Шихан Хетиарачи, главни хирург и директор за тешке повреде на лондонском Империјалном колеџу.

Уместо тога, изгледа као да су употребљени неки методи спаљивања, каже други стручњак, доктор Салејха Ашан, британски лекар са ексклузивним искуством у ратним зонама.

На основу ограничених доказа који су били на располагању, Пит Нортон, предавач из експлозивне технологије и безбедности на британској Академији за одбрану у Шривенхему, каже да је у зграду постављено „некакво експлозивно пуњење, вероватно појачано одређеном количином горива".

Што се тиче намере да се употреби такав уређај, интернет страница САТ-УХО, специјализована за подизање свести о експлозивима, рекла је:

„Такав уређај би могао да се употреби за изазивање пожара или уништавање форензичких доказа."

Један контроверзни доказ који нисмо могли независно да потврдимо био је телефонски позив, који је наводно пресрела украјинска обавештајна служба.

Свега неколико сати пре него што је Русија оптужила Кијев за напад, Украјинци су објавили тај снимак у јавности.

На њему, два неименована саговорника причају како је 200 припадника Азова премештено из њиховог павиљона у изоловано складиште само два дана пред напад.

Један од људи каже да су руске „град" ракете испаљене у ваздух како би се замаскирао звук експлозије из складишта и да је „највероватније експлозивна направа тамо била постављена још раније".

Кад је ББЦ од њих затражио још детаља, украјинске власти су одбиле да дају коментар.

Без приступа месту злочина, немогуће је рећи засигурно шта се десило унутар складишта те ноћи.

Али анализа спољне стране зграде, додатно показује да су затвореници држани у лошим условима.

Експерти за ратна разарања из Обавештајне службе Мекензи кажу да су нека тела која су се налазила ван складишта могла бити мртва још пре пожара.

Уз ограду да су њихова запажања заснована на само једном снимку, они тврде да нека тела изгледају као да су „изгладњена или неухрањена".

„Лоше стање тела указује на ниски степен бриге за ратне заробљенике у затвору Јеленовка", кажу они.

Аналитичари отвореног кода из СОАР-а, компаније за сателитско мапирање, указују на још један доказ из времена пре експлозије, где се виде знаци разроване земље.

На брифингу су украјински званичници саопштили новинарима да се на тим сликама виде ископани гробови и да се затвор унапред припремао да сахрани жртве.

Међутим, те слике само за себе нису довољне да докажу било какав облик локације за сахрањивање или намере да се то учини.

Разговарали смо и са седам бивших затвореника Затвора 120.

Пуштени на слободу свега неколико недеља пре експлозије, ниједан од њих не зна зашто су напрасно пуштени заједно са десетинама других затвореника.

Независно једни од других, сви су описали пренасељеност у затвору, лоше санитарне услове и да су их затворски чувари застрашивали.

Сви они кажу да им је првих неколико недеља било најтеже, током којих су били испитивани и процесуирани.

„Могли сте све време да чујете како се туку затвореници.

„Истовремено, пуштана је музика да би се замаскирали звуци људи који вриште од бола", каже Константни Величко, шофер волонтер који је био ухапшен док је помагао људима да се евакуишу из Маријупоља.

Једном кад су их пребацили у регуларне павиљоне, сви су рекли да су се услови ту поправили.

Али увек је био присутан страх да ће бити кажњени.

„Управник затвора ми је рекао да смо ми његови робови", каже Руслан, који је држан у заробљеништву скоро 100 дана зато што је помагао украјинским грађанима да побегну из Маријупоља.

Пре Јеленовке, он и други са којима је разговарао ББЦ кажу да су држани у другим установама у самопроглашеној Доњецкој Народној Републици и описали су једнако тешке услове.

Храна је била драгоцени ресурс, кажу бивши затвореници, са просечним оброком који се састојао од пола чаше воде, кришке хлеба и неколико кашика каше.

Али сви затвореници кажу да су најгоре прошли борци из Азова.

Виктор, украјински полицајац, прича о томе како је чекао у реду да га прегледа болничар.

Двадесетогодишњи борац из Азова такође је био у том реду са њим.

„Човек из Азова је претучен одмах по доласку. То је било толико брутално да није могао да се дигне са колена", каже Виктор (променили смо му име ради његове личне безбедности).

„Онда је један од затворски чувара повикао: 'Види, донели су нам ново месо!' Натерали су га да чисти канализацију голим рукама."

Месец дана касније, Виктор се присећа да је у затвор стигло још сто бораца из Азова.

Пошто су се предали у опкољеној железари Азовстал 16. и 17. маја 2022, многи од тих војника пребачени су директно у Затвор 120.

По доласку, били су стављени у одвојене павиљоне, далеко од других затвореника, каже Виктор.

Злостављање затвореника из Азова било је неумољиво, тврде сви бивши затвореници.

„Много су их мрзели", каже Руслан.

У интервјуу снимљеном после експлозије, Руслан чак тврди да је чуо људе како планирају напад.

„Изнова сам чуо руску војнике и затворске чуваре ДПР-а како говоре о томе шта би се десило кад би ставили момке из Азова у једну од суседних зграда и гађали их ракетама."

Свега неколико дана по доласка групе, 18. маја је стигао Међународни комитет Црвеног крста да „процени потребе" ратних заробљеника, али им није било допуштено да говоре са затвореницима лицем у лице, рекли су они ББЦ-ју.

Месец дана касније, без приступа затвору или телима страдалих, породице жртава кажу да не верују списку страдалих које је објавила Русија.

Украјина је позвала Уједињене нације да им се обезбеди приступ за истрагу о ономе што је председник Зеленски описао као „свесни ратни злочин".

За то време, Црвени крст хитно покушава да помогне рањенима у експлозији.

„Наш приоритет је сада да се постарамо да рањени добију негу која ће им спасти животе и да се са телима оних који су изгубили животе поступа на достојанствен начин", рекли су они у саопштењу.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]