НАСА шаље Артемис 1 на Месец: Да ли су жене неравноправне у свемирским мисијама

Планови за повратак човечанства на Месец први пут од 1972. године имаће први велики тест 29. августа лансирањем НАСА-ине мисије Артемис 1.

Око нашег природног сателита орбитираће лет без посаде.

Биће то прва у низу мисија са циљем да се закорачи на месечеву површину до 2025. или 2026.

Први пут ће се једна жена и особа обојене коже придружити клубу 12 белих мушкараца који су ходали по Месецу.

У 84. години, професор Џон Логсдон нада се да ће још једном присуствовати том величанственом тренутку.

Године 1969, много пре него што је постао светски цењени свемирски експерт, овај амерички физичар дошао је до акредитације за присуствовање лансирању Апола 11.

Та летелица одвела је прве људе на Месец: Нила Армстронга и База Олдрина.

„Имао сам приступ згради припреме за лансирање и видео сам астронауте који су прошли поред мене и ушли у возило које их је одвезло до лансиране рампе", каже за ББЦ професор Логсдон.

„Сада се надам да ћу поживети још мало да то видим поново."

Тај месечев ход сада ће изгледати веома другачије, захваљујући томе што НАСА инсистира на родном и расном диверзитету.

Родни и расни првенци

Женама је загарантовано место у летелици која ће слетети на Месец.

Оне чине половину од 18 астронаута изабраних за програм Артемис. Планирано је неколико мисија.

Једно име које медији истичу као фаворита за Артемис 3 је педесетпетогодишња Стефани Вилсон.

Она је ветеранка три мисије спејс шатла и друга жена обојене коже која је одлетела у свемир.

„То је предивно сведочанство о напретку који су оствариле жене", рекла је Вилсон за научни портал Space.com 2020.

„Узбуђена сам, наравно, што сам изабрана у ову групу и радујем се жени која ће бити прва и свим женама које ће је следити у склопу програма Артемис и наставити наше проучавање Месеца."

Људи друге боје коже

Половина овог свеамеричког тима су особе обојене коже.

Закључно са новембром 2021, само 75 од 600 људи који су летели у свемир биле су жене, према подацима НАСА.

Нарочито у САД, кандидаткиње за астронауткиње суочавале су се са институционалним сексизмом.

НАСА је регрутовала прве астронауте из редова војних пробних пилота шездесетих, када женама није било дозвољено да лете млазним војним авионима.

За разлику од њих, Совјетски Савез је послао Валентину Терешкову - бившу текстилну радницу и аматерку у падобранству - у свемир 1963.

Двадесет година касније, САД су послале прву жену - Сели Рајд, у Челинџеру.

„Лако је сетити се колико је стравично неравноправно било ово поље за жене које су желеле да постану астронауткиње само једну генерацију пре", каже докторка Маргарет Вајткемп, председавајућа Одељења за свемирску историју америчког Националног ваздухопловног и свемирског музеја.

„Неравноправност и даље постоји, али је систем почео да се отвара."

А потом је ту и расна неравнотежа: само 14 од 330 Американаца које је НАСА послала у свемир били су црнци - а још њих 14 били су Американци азијског порекла.

За то време, Совјети су послали прву особу обојене коже у свемир 1980: кубанског астронаута Арналда Тамаја Мендеза.

„Мора бити равноправно"

Агенција је свесна да још много тога мора да се уради.

„Мора бити равноправно и да имамо једнакост у заступању у свим аспектима програма", признао је на конференцији за штампу 2021. Кенет Бауерсокс, заменик администратора Дирекције за свемирске мисије НАСА.

Лунарна база

Професор Логсдон каже да је иницијатива за диверзитет више од обичне вежбе из односа са јавношћу.

НАСА-ин повратак на Месец амбициознији је од простог слања људи на месечеву површину први пут после Апола 17 1972.

Програм Артемис жели да претвори наш природни сателит у базу за људске мисије које ће летети на Марс 2030-тих.

„Артемис има за циљ да постави темеље будућих свемирских истраживања. Постоје савршено способне жене и мањински астронаути, а нама је потребна помоћ свих за постизање ових циљева", каже он.

„Аполо програм је био поље деловања белих мушкараца. То више не може да буде тако, нарочито не кад трошимо јавна средства."

Зашто се толико чекало на повратак на Месец?

Између 1960. и 1973, САД су потрошиле 25,8 милијарди долара на Аполо - или скоро 300 милијарди долара данашњег новца, кад се урачуна инфлација.

Сваком америчком председнику потребан је добар разлог да би издвајао такве суме.

„Утркивање током Хладног рата главни је разлог зашто су САД направиле Аполо и зашто се толико журило да се потроше огромне количине новца како би се стигло до Месеца што је пре могуће", објашњава професор Логсдон.

Седамдесетих је рат у Вијетнаму привукао пажњу јавности, док је интересовање за месечеве мисије почело да јењава.

Ово је добро описано у филму Аполо 13, кад јављање астронаута уживо из свемира - пре озлоглашеног инцидента - није преношено ни на једној великој телевизијској мрежи.

„Нажалост, после Апола 11, летови на Месец постали су досадни.

„Нико није желео да им се сапунске опере или квизови прекидају због гледања још хероја који скакућу по месечевој површини", написао је 2020. амерички свемирски коментатор Марк Витингтон.

Никсон гаси Аполо

Председник Ричард Никсон потом је угасио програм Аполо и наредио НАСА да крене да прави спејс шатл.

Деценијама су се НАСА приоритети пребацивали са људског истраживања на операције у ниској Земљиној орбити, као што је Међународна свемирска станица (ИСС).

То је значило и пензионисање моћног Сатурна V, који је до дана данашњег једина ракета која се показала довољно снажном да понесе људе толико далеко - НАСА се природно нада да ће њен Свемирски лансирни систем (СЛС) бити „нова прекретница".

До промене је дошло у децембру 2017, кад је председник Доналд Трамп обелоданио планове за повратак на Месец.

„Овај пут нећемо само забости заставу и оставити отиске стопала", изјавио је Трамп.

Артемис неће бити јефтин - његов званични буџет износи 93 милијарде долара, али научници као што је британска астрофизичарка докторка Џенифер Милард верују да његова корист превазилази трошкове.

Иако су мисије Аполо спровеле неке важне научне експерименте, тек је са Аполо 17 амерички геолог Харисон Хаган Шмит закорачио на Месец.

„Јесте, било је неких научних истраживања у мисијама Аполо, али сада ће то бити много шире, са пројектима који ће покушати да извуку воду и минерала са Месеца, на пример", каже она.

Докторка Лесли Коб, на челу тима који је развио нову лунарну ракету, додатно објашњава.

„Моћи ћемо и да научимо како да живимо и радимо на површини неке планете ван Земље. Тек смо загребали површину истраживања и учења о Месецу", рекла је она за амерички телевизијски канал НБЦ.

Питање СТЕМ-а

Ових дана НАСА има много једноставнији - и теоретски правичнији - процес селекције астронаута: једини критеријум је да су кандидати амерички држављани и да имају мастер из СТЕМ-а - науке, технологије, инжењерства или математике.

„Како људи кажу, кад видиш рођеним очима, онда поверујеш, а питање заступљености је ту кључно", објашњава докторка Милард.

„Мисије Аполо су инспирисале читаве генерације да почну да се баве астрономијом и истраживањем свемира. Артемис то сада може да учини за будуће генерације", објашњава она.

Најскорија УН статистика показује да су 2017. само 35 одсто студената СТЕМ-а биле жене.

„Део мисије Артемиса је више од науке и истраживања. То је покушај да се инспиришу најбољи умови да почну да се баве астрономијом и свемиром, а то креће са повећавањем тих бројки."

Према НАСА-ином извештају о диверзитету из 2022, само 35 одсто радне снаге агенције су жене.

Али има жена на позицијама поприличне моћи: директорка лансирања Артемиса 1 Чарли Блеквел-Томпсон је прва жена која се налази на таквом положају у мисији.

Докторка Шерон Коб преводи тим који је развио СЛС ракету.

Раса је такође важна у овој дискусији.

Афроамериканци су 1969. организовали протесте због трошења милијарди долара јавних средстава како би се послао човек на Месец.

Дух тога верно је дочаран у „Белац на Месецу", славној песми песника Гила Скота-Херона годину дана касније.

У оно време, према америчком попису, Афроамериканци били су више него три пута склонији него белци да живе у сиромаштву.

Иако се та неравноправност смањила у долазећим деценијама, то се није одсликавало у пресеку америчких студената који су дипломирали на пољима СТЕМ-а: студија Истраживачког института Пју показала је да су 2018. црни студенти добијали свега седам одсто диплома СТЕМ-а.

Према властитој статистици НАСА-е, Афроамериканци тренутно чине 12 одсто радне снаге агенције, а 30 одсто су други небелци.

„Генерална проба" Артемиса 2

У интервјуу 2020. за научни портал Space.com, бивши астронаут Чарлс Болден млађи, који је између 2009. и 2017. такође био први Афроамериканац НАСА на руководећој позицији, рекао је да још много тога мора да се уради што се тиче диверзитета у агенцији.

Један од примера који је навео био је да је било потребно две деценије да први црни астронаут Виктор Гловер посети Међународну свемирску станицу..

„Жене и мањине нису довољно заступљени на астронаутском пољу", рекао је Болден.

НАСА ће се наћи под додатним притиском наредних месеци, када се од агенције буде очекивало да изабере астронауте за Артемис 2, лунарну орбиталну мисију која се планира за 2024.

Прво, међутим, морамо да сачекамо Артемис 1 и његов кључни пробни лет…

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]