Животиње: Повратак тигрова радује научнике, а Непалцима доноси страх и језу

Непал је извео изузетан подвиг више него удвостручивши популацију тигрова у последњих 10 година, вративши их са саме ивице истребљења. Али то има цену по локалне заједнице - дошло је до великог скока напада тигрова.

„Осетите две ствари кад се сусретнете очи у очи са тигром", каже капетан Ајуш Јунг Бахадур Рана, припадник јединице чије је задужење да штити ове велике мачке.

„Ох мој боже, каква величанствено створење. И друго је, ох мој боже, да ли сам ја мртав?"

Он сада често среће бенгалске тигрове у наоружаној патроли коју спроводи широм отворених пространстава и густих џунгли Бардије, највећег и најненарушенијег националног парка у региону Тераи у Непалу.

„Кад вам доделе дужност заштите тигра то је велика част. Привилегија је бити део нечега стварно великог", каже капетан Ајуш док баца погледе у густу шуму.

Непалов приступ нулте толеранције према криволову довео је до великих резултата у заштити тигрова.

Подршку тимовима националног парка пружају војне јединице.

А у тампон зонама поред парка, јединице за борбу против криволова из локалне заједнице надзиру природне коридоре како би омогућили тигровима да безбедно лутају.

Један такав појас земље, коридор Ката, повезује национални парк Бардија са резерватом за дивље животиње Катарниагат са друге стране границе у Индији.

Али повратак тигрова довео је до нових изазова који угрожавају животе људе на граници парка.

„Заједница сада живи у страху", каже Маноџ Гутам, еко-бизнисмен и конзервациониста.

„Заједничка област коју деле тигрови, врсте које служе као плен и људи веома је тесна. Заједница сада плаћа цену зато што свет може да се радује што је Непал удвостручио број тигрова."

У протеклих 12 месеци, тигрови су у Непалу убили 16 људи.

У претходних пет година, убијено је укупно 10 људи.

Већина напада одиграло се кад су сељани ишли у национални парк или тампон зону да би напасали стоку или брали воће, гљиве и сакупљали дрва.

У неким случајевима, тигрови су излазили из националних паркова и природних коридора и залазили у локална села.

Постоје ограде које одвајају дивље животиње и људе, али су тигрови до сада успевали да их премосте.

Бадари Тару има више од обичних ожиљака из сукоба са вољеним тигровима чијем очувању помаже.

Године 2004. он је био нападнут док је косио траву у шуми коју одржава заједница близу његовог села.

Изгубио је око.

„Тигар ми је скочио у лице уз стравичан урлик", каже он, глумећи читаву сцену.

„Одмах сам био одбачен уназад. А онда је тигар поново скочио на мене као лоптица скочица. Ударио сам га из све снаге и почео да дозивам помоћ."

Кад скине наочаре за сунце, што иначе ретко чини, виде се дубоки ожиљци и његово изгубљено око.

„Био сам љут и тужан. У чему сам погрешио као конзервациониста?", каже он. „Али тигрови су угрожене животиње, наша је дужност да их заштитимо."

Скорашња историја тигрова била је мрачна.

Пре једног века, било је око 100.000 дивљих тигрова широм Азије.

У раним 2000-им, тај број је стрмоглаво пао за 95 одсто, углавном због лова, криволова и губитка станишта.

Сада се сматра да је преостало између 3.726 и 5.578 тигрова у дивљини, према Међународној унији за очување природе.

Простирући се на 968 квадратних километара, Бардија је постала национални парк 1988. како би се заштитиле угрожене дивље животиње.

Овај регион некада је био краљевски ловачки резерват.

Године 2010, 13 земаља у којима живе тигрови обавезало се да удвостручи популацију дивљих тигрова до 2022, кинеске године Тигра, како би покушали да их врате са ивице истребљења.

До сада је само Непал постигао тај циљ.

Популација тигрова у Непалу порасла је са 121 у 2009. години на 355 у 2022.

Ове велике мачке могу углавном да се нађу у пет националних паркова широм земље.

Друге животињске врсте укључују носороге, слонове и леопарде, чије су популације такође нарасле.

Да би се одржала здрава популацији дивљих тигрова, управа парка направила је више пашњака.

Повећала је и број појилишта како би створили идеално станиште за јелене, главни плен тигрова.

Главни управник националног парка Бардија, Бишну Шестра негира да су ове човечје интервенције, које су помогле да се тигрови размноже, претерано уплитање у природу.

„Сада имамо довољно простора и густине плена у парку да можемо да водимо рачуна о тигровима на одржив начин", инсистира он.

Људи који живе близу националног парка Бардија углавном су подржавали напоре за очување ових животиња, али како број тигрова расте међу њима влада све већа нелагода.

„Туристи долазе да виде тигрове, али ми смо ти који морају да живе са њима", каже Самџана, која је изгубила свекрву у нападу тигра прошле године.

Она је косила траву да би нахранила стоку дубоко на територији парка.

„Волела сам је више од рођене мајке", каже она кроз плач док држи једину њену фотографију коју поседује.

„У наредних неколико година још породица ће пропатити као ја, а број жртава ће скочити у небеса", упозорава Самџана.

Поред тога што долазе на обрадиву земљу, тигрови су почели да залазе и у оближња села.

У марту ове године, Лили Чаудари, која живи у селу Саинабагар на ивици националног парка Бардија, ишла је да нахрани свиње, близу своје куће.

Сељани су је нашли тешко рањену у нападу тигра, са осакаћеним доњим екстремитетима.

Умрла је убрзо после тога.

„Од тада, сви се плашимо да идемо сами да хранимо свиње или стоку у задњим двориштима", каже Асмита Тару, Чаудорина млађа сестра.

Напади великих мачака довели су до протеста мештана.

Шестог јуна су се људи из села Бадаија Таруа побунили након што је леопард напао Ашмиту Тару и њеног мужа, недељу дана након што је тигар убио некога у оближњој заједничкој шуми.

На улице је изашло тристотинак људи захтевајући од власти да предузму јаче мере како би их заштитили.

Маса је спалила канцеларију државне шумарске службе.

Кад је стигла полиција, почели су да их гађају камењем.

Снаге безбедности потом су отвориле ватру на масу убивши тинејџерку Набину Чаудари, нећаку брачног пара ког је напао леопард.

Њен брат Набин Тару налазио се свега неколико метара од ње кад се то десило.

„Покушао сам да одвучем њено тело са пута, али полиција је почела да туче људе", каже он.

„Моја сестра није учинила ништа лоше. Да ли је захтевати безбедност погрешно? Да ли је захтевати сигурност погрешно?"

Непалска влада обећала је Набининој породици одштету у висини од 16.000 долара и најавила је да ће јој подићи споменик на ком ће она бити представљена као мученица.

Али породица захтева комплетну истрагу.

У споразуму потписаном са локалном заједницом после немира, власти су обећале да ће се потрудити да подигну више ограда и зидова у покушају да одвоје људе од дивљих животиња.

У Непалу, кад тигар убије човека, та животиња се пронађе и стави у заробљеништво.

Тренутно се иза решетака налази седам тигрова који су убили људе.

„Рекао бих да је заштита тигрова наша одговорност, али је истовремено заштита људи наша дужност", каже капетан Ајуш Бахадур Рана док се враћа у базу.

„Већи број тигрова и већи број људи значе да ће дефинитивно доћи до сукоба. Биће тешко одржати мир између ове две врсте."

Званичници траже начин да омогуће алтернативне изворе прихода за оне који користе национални парк за сакупљање материјала или испашу стоке.

Они планирају да их обуче тако да могу да оснују мала предузећа или раде у туризму.

Бадаи Тару сазива састанак свог локалног тима за заштиту тигрова.

„Неспоразуми деле људе и дивље животиње", говори им он.

„Наша шума је тигров дом. Ако зађемо на његово станиште, он ће се наљутити. Ако допустимо козама да пасу у шуми, он ће их напасти."

Његов тим прави планове за стварање безбедних штала за стоку и да се направи више пашњака у шумама заједнице поред парка како би тигрови имали довољно јелена за храну.

Они такође држе часове за следећу генерацију становника који ће морати да живе са повратком тигрова.

Деца се уче понашању тигрова и говори им се да не одлазе у шуму сама.

Упитана која им је омиљена животиња, многа деца говоре да је то тигар.

„Покушавам да помогнем људима да разумеју да тигрови имају право да живе овде", каже Бадаи.

„Зашто би то били само људи?"

Додатно извештавање: Рама Параџули, Кевин Ким, Раџан Параџули и Сурендра Пујал

Фотографије заштићене ауторским правима