Велика Британија и биљке: Пронађен највећи локвањ у Краљевској ботаничкој башти

Откривена је нова врста џиновског локвања - која се крила наочиглед свих читавих 177 година.

Огромна биљка пронађена је у Краљевској ботаничкој башти, али је грешком идентификована као друга врста.

Детаљна научна студија утврдила је да у питању потпуно нова врста.

Постављен је и нови рекорд - ово је највећи локвањ на свету, са листовима који расту више од три метара ширине.

Биљка је носи име Victoria boliviana, названа по Боливији, где расте у једном воденом басену у делу речног система Амазона.

Карлос Магдалена, један од водећих експерата када је реч о локвањима, сматрао је већ неко време да је ова биљка другачија у поређењу са до тада познатим врстама - Victoria amazonica и Victoria cruziana.

Тако је, сарађујући са научницима из Националног хербаријума у Боливији, Ботаничке баште Санта Круз и Јавне ботаничке баште Ла Ринконада - прикупио нешто семења, које је потом донео у Краљевску ботаничку башту.

„То је значило да смо могли да их узгајамо, уз друге две врсте, у истим условима - што нам је помогло да јасно видимо да је сваки део ове биљке другачији", рекао је он за ББЦ Њуз.

Ово откриће назива „врхунцем" сопствене каријере.

Луси Смит, ботаничка илустраторка је, радећи са Карлосом, направила детаљне научне скице свих ових врста.

Ово је подразумевало и ноћну посету стакленику, јер цветови локвања излазе само по мраку.

„Могла сам да видим цвеће и посматрам лишће, што ми је помогло да као илустраторка истакнем разлике које сам видела.

„Заправо, цртајући те разлике, које су ојачале у мом уму, пронашла сам нове начине како да разликујем ове врсте", рекла је Смит.

Додала је и да је можда пристрасна, али да најлепше цвеће има нова врста локвања.

Краљевска ботаничка башта има дугу историју: Кућа локвања је изграђена 1852. како би се представиле постојеће колекције биљака.

Дивови, откривени почетком 19. века били су природно чудо тог доба, а род је добио име по краљици Викторији.

Ново откриће, пак, показује да су локвањи пуни изненађења, зато научници сматрају да о њима има још много тога да се научи.

„Ниједна од те три врсте није добро проучена, још увек не знамо колико их има и колико се разликују по величини, не разумемо баш добро биологију опрашивања, не знамо много о ширењу врсте - како се она преноси са једног места на друго.

„Дакле, много тога је непознато и зато мислим да људи нису ни размишљали да их проучавају тако детаљно, јер су велики и очигледни", објашњава др Алекс Монро.

Детаљнији опис биљке објављен је у часопису Границе у биологији биљака.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]