Политика, Америка и нереди: Истрага америчког Конгреса - Трамп оптужен за покушај пуча

Доналд Трамп, бивши амерички председник, организовао је прошлогодишње нереде у згради Капитола у Вашингтону као покушај државног удара, тврде представници комитета америчког Конгреса која се бави инцидентима из јануара 2021.

Лиз Чејни, републиканка и потпредседница комитета, казала је да је Трамп „упалио пламен овог напада".

Демократа Бени Томпсон, казао је да је су нереди угрозили америчку демократију.

Трампове присталице упале су 6. јануара 2021. у Капитол када су се чланови Конгреса спремали да потврде победу Џозефа Бајдена на председничким изборима.

После готово годину дана истраге, комитет Представничког дома који предводе демократе, приказала је видео снимке разговора са људима из Трамповог најближег окружења.

Емитован је снимак сведочења бившег америчког државног тужиоца Била Бара који је рекао да је више пута казао бившем председнику да је изгубио изборе и да су његове тврдње о крађи погрешне.

„Не можемо да живимо у свету у коме актуелна администрација остаје на власти на основу властитог става, који нема упориште у доказима, да је било преваре на изборима", рекао је бивши државни тужилац.

На саслушању је приказан и снимак сведочења Иванке Трамп, ћерке бившег председника, која је рекла да је „прихватила" Барово одбацивање теорије завере коју је заступао њен отац.

Чејни је прочитала и извештај у којем се тврди да је Трамп, када је чуо да демонстранти скандирају да потпредседник Мајк Пенс буде обешен јер је одбио да блокира резултате избора, сугерисао да он то „заслужује".

Пре него што је истрага Представничког дома отворена у четвртак увече - прво од шест рочишта која се очекују овог месеца - Трамп ју је одбацио као „политичку превару".

Бивши председник је јавно наговештавао да ће се поново кандидовати за Белу кућу 2024.

Он наставља да износи непоткрепљене тврдње да је на изборима 2020. било крађе гласова.

У конгресној комисији која се бави нередима доминирају демократе, а учествују само двоје представника републиканаца Адам Кинзингер и Лиз Чејни.

Циљ комисије је да пружи свеобухватан приказ не само нереда од 6. јануара, већ и „координисаних напора у више корака" да се „пониште" резултати председничких избора 2020.

Чланови планирају да направе извештај и евентуално одрже још једно саслушање у септембру како би изложили налазе и дали предлоге за реформе изборног процеса у САД.

Бени Томпсон, председник комисије и конгресмен из Мисисипија, рекао је на саслушању:

„Шести јануар је био кулминација покушаја државног удара, дрског покушаја, како је један писац рекао убрзо после 6. јануара, да се збаци влада.

„Насиље није било случајно. То је било Трампово последње упориште.

Лиз Чејни, потпредседница комисије и конгресменка из Вајоминга, рекла је:

„Они који су напали наш Капитол и сатима се борили против закона били су мотивисани Трамповом поруком да су избори покрадени и да је он права председник.

„Председник Трамп је сазвао руљу, окупио је и запалио пламен овог напада.

Каролина Едвардс, прва полицајка повређена у нападу, сведочила је да су је изгредници назвали „издајницом" и „псом", пре него што је онесвешћена.

Касније је навела и да је у једном тренутку наишла на „сабласно бледог" полицајца Брајана Синика, који је умро дан након напада, услед два мождана удара.

„Било је толико крви да сам се клизала", рекла је Едвардс. „Био је то покољ. Био је хаос."

„Ни у најлуђим сновима нисам мислила да ћу се као полицајка наћи усред битке", додала је.

Сведочио је и Ник Квестед, британски редитељ документарних филмова, који је на дан напада пратио организацију крајње деснице Проуд бојс (Proud Boys).

Како каже, био је изненађен бесом и насиљем побеснелих „устаника".

Четири особе су погинуле на дан побуне у америчком Капитолу - једну ненаоружану жену убила је полиција, а остали су преминули природном смрћу.

Повређено је више од 100 полицајаца, а још четири су касније извршила самоубиство.

Републиканци суђење, које је преношено на телевизији, одбацују као трик чији је циљ да скрене пажњу Американцима са проблема са којима се демократе суочавају и то пет месеци до америчких међуизбора.

Истраживања јавног мњења показују да би демократе, приликом новембарског гласања, могле да изгубе контролу над Капитолом, па чак и потенцијално над Сенатом.

Док се Американци боре са све већом инфлацијом и растућим ценама бензина, популарност америчког председника Џоа Бајдена, који је из табора демократа, пала је испод Трамповог рејтинга у истом тренутку његовог мандата.

Кевин Макарти, лидер републиканаца у Представничком дому, који је у почетку, након немира на Капитолу, био веома критичан према Трампу, од тада је тада променио тон.

Он комитет назива „димном завесом" за демократе како би променили законе о гласању.

Демократе Представничког дома после нереда изгласале су опозив Трампа, иако је до краја његовог мандата у том тренутку остало тек недељу дана.

Оптужили су га за подстицање на устанак, али је у Сенату ослобођен оптужби.

Керолајн Едвардс, прва полицајка повређена у нападу, сведочила је да су је изгредници назвали „издајницом" и „псом", пре него што је онесвешћена.