Председнички избори у Америци и Балкан: Шта остаје као наслеђе Доналда Трампа

Са фотографије из Овалног кабинета Беле куће начињене пре само пет месеци, већ двојица од тројице кључних актера Вашингтонског споразума немају у својим рукама кључне полуге власти.

Доналд Трамп није успео да освоји други председнички мандат у Сједињеним Државама (САД), док је влади Авдулаха Хотија легитимитет оспорио Уставни суд па ће Косово на нове изборе 14. фебруара - једино је председнички мандат Александра Вучића непромењен.

„Пошто су избори били неколико месеци после тога, сви у Овалној соби морали су да размишљају о томе да ли ће та администрација остати или неће.

Ми немамо никакав утицај ко је изабран у САД, али мислим да смо Вашингтонски споразум најбоље могуће искористили - и Србија, али и Приштина, Албанија, Северна Македонија", каже председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, који је тог септембарског дана био део делегације Србије у Вашингтону.

На два листа папира која су потписана у Вашингтону налазиле су се економске тачке сарадње Београда и Приштине, али и мноштво политичких питања која су важна за САД - или бар за администрацију републиканског председника Доналда Трампа.

Трампов наследник у Белој кући, демократа Џозеф Бајден, у наслеђе добија и сложену политичку и економску ситуацију на Балкану, а споразум из септембра 2020. године представља полазну тачку за односе Вашингтона и југоистока Европе.

Привреда

Амерички стручњак за међународне односе Марк Баскин каже да је мандат претходног председника САД донео напредак у бар једној кључној области на Балкану.

„Вашингтонски споразум је донео известан ниво сарадње власти у Србији и на Косову, и то ће нова администрација свакако поздравити.

Не мислим да је Трампова администрација направила искораке у неким посебно важним областима кроз посредовање у дијалогу, осим можда у економији", каже професор Рочестер института за технологију, са Америчког универзитета на Косову.

Председник Привредне коморе Србије најављује да оно што је потписано у сектору привреде и економије - опстаје, упркос променама власти.

„Интензивно се ради на тим пројектима, пре свега на споразуму са ДФЦ-ом који иде добром динамиком упркос малим кашњењима због избора у Америци и предстојећих избора на Косову.

Постоји посвећеност САД да стратешки, и у свом интересу, буде присутнија на Западном Балкану - то није ствар Трампа или Бајдена, већ ствар геополитичког присуства америчких интереса", сматра Чадеж.

ДФЦ је америчка државна институција која по моделу развојне банке, кроз партнерство са приватним сектором, развија пројекте у земљама у развоју, а своју канцеларију је отворила у Београду - као резултат потписивања Вашингтонског споразума.

Чадеж додаје да су, без обзира на промене у администрацијама у Приштини и Вашингтону, тимови за сарадњу оформљени.

„Ми смо заједно са партнерима из Приштине, са тимом који помаже ДФЦ-у, у свакодневном контакту, радимо заједно.

То није српски или косовски тим, већ заједнички тим који ради на томе да што више финансијских средстава дође до што више компанија."

Као важне тачке Вашингтонског споразума, остаће и инфраструктурни пројекти - путна, железничка и ваздушна повезаност Београда и Приштине.

„Тачке о инфраструктури и раније су потписане, то финансирање је било пре споразума, а остаће и после", подсећа некадашњи амбасадор у Вашингтону Иван Вујачић на споразуме које су Србија и Косово потписали крајем 2019. и почетком 2020.

И један од учесника церемоније потписивања споразума потврђује да инфраструктура остаје кључна област.

„У инфраструктурним пројектима се осећа веома јак интерес обе администрације - и старе, и нове - да ојача везу за америчке и западноевропске компаније између лука на Јадрану и дубине континента.

За Србију је то важан пројекат, али важан је и за партнере, посебно када се имају у виду власници лука и саобраћајних чворова - и то сигурно неће бити доведено у питање", закључује Чадеж.

Ипак, професор Економског факултета Иван Вујачић једну тачку споразума дефинише као неоствариву.

„Прича о гасу је нереална прича од самог почетка, зависност од руског енергента биће још дуго једина могућност - осим ако се неким чудом не открију нека налазишта у Средоземљу", подсећа Вујачић на осму тачку Споразума.

Том тачком Београд и Приштина се обавезују да ће се гасом снабдевати из разноврсних извора.

Политика

Док је Европска унија (ЕУ) безуспешно покушавала да успостави континуитет дијалога Београда и Приштине под вођством Федерике Могерини па Мирослава Лајчака, администрација Доналда Трампа у другој половини мандата интензивно се укључила у посредовање кроз улогу председничког изасланика Ричарда Гренела.

„Мислим да ће нова администрација сарађивати у процесу под вођством ЕУ.

Избор Бајдена је на неки начин повратак нормалности - америчка администрација је годинама подржавала процес под вођством ЕУ, и то не само вербално већ и конкретно", сматра професор Марк Баскин.

Са њим је сагласан дипломата Иван Вујачић који додаје да ће Бајден бити више заокупљен приоритетима који превазилазе Балкан.

„Он ће гледати да успостави блиску сарадњу са ЕУ, па претпостављам да ће подржавати процес преговора који иде преко Брисела.

Неће бити двоструких преговора, као што је било у доба Трампа."

Међу политичким питањима, велику пажњу привукла је и тачка Вашингтонског споразума према којој је Србија пристала да амбасаду у Израелу премести из Тел Авива у Јерусалим.

Потез који је закомпликовао односе Београда са Палестинцима, али са којим није сагласна ни Европска унија, којој Србија номинално тежи, могао би да буде преиспитан.

„Мислим да ће решење бити отварање неке врсте српске куће која ће имати представника Привредне коморе и - тако ће се заборавити пресељење.

Бајденова администрација неће на томе инсистирати јер неће желети спорове са Европом на ту тему", сматра Иван Вујачић.

Због ове тачке споразума, прва станица на путовању Марка Чадежа после потписивања споразума у Вашингтону био је управо Израел.

Од 1. октобра, Србија у Јерусалиму има заједнички економски центар Владе Србије и Привредне коморе Србије.

„Ми смо то представништво отворили, а Влада је недавно донела одлуку о финансирању свог дела заједничке канцеларије.

Конципирали смо рад тако да буде усмерен на иновације, дигитализацију, а налазе се и у оквиру највећег старт-ап хаба у Јерусалиму - ту стално долазе делегације и на извору сте информација", описује Чадеж рад ове канцеларије.

Судбина Ричарда Гренела

„Човек од поверења" Доналда Трампа имао је кључну улогу у постизању споразума Србије и Косова којим је договорена градња аутопута и спајање Београд и Приштину, обнову железничке пруге и авио саобраћаја између два града.

Његова улога понекад је виђена као паралелна, или чак супротна, политици америчког дипломатског врха оличеног у Стејт департменту.

Чест гост Београда и Приштине и организатор Вашингтонског споразума сада ће бити подаље од званичних токова међународних односа.

„Не верујем да ће он остати везан за Балкан - он је био изасланик председника Трампа, био је политичко постављење републиканаца.

Могуће је да њега чека будућност у приватном бизнису", сматра професор Марк Баскин.

Дипломата Иван Вујачић сагласан је да некадашњи амерички амбасадор у Немачкој непосредну будућност има ван званичне политике.

„Гренел ће отићи у неки републикански тинк-тенк, или ће га унајмити нека лобистичка фирма - писаће радове.

Неће бити више део дипломатије."

Дипломатија

Одласком републиканца Трампа из Беле куће и доласком демократе Бајдена, на сцену се у дипломатији пуном снагом враћа и Стејт департмент.

Некадашњи амбасадор у САД Иван Вујачић каже да је амерички пандан министарству спољних послова све време био присутан, али маргинализован, јер се политика водила „с једног телефона, из једног кабинета, из Беле куће".

„Метју Палмер је био само склоњен у страну, а сада ће се вратити у седло - осим ако због каријере не оде на неко амбасадорско место.

Могуће је да ће се још неки људи вратити, осим оних који су отишли из Стејт департмента, попут Брајана Хојта Јиа", каже професор Вујачић.

Нови председник САД Џозеф Бајден одабрао је дипломату Ентонија Блинкена за кандидата за првог човека америчке дипломатије, што је једно у низу постављења које треба да обликују нову слику Стејт департмента.

„Новоименовани функционери Стејт департмента имају искуства, сви су професионалци - иако су то политичка постављења, они имају дипломатског искуства и у овом региону.

И на нивоу професионалних постављења, чак и ако буде замена, верујем да ће бити пронађени људи великог знања", сматра професор Марк Баскин.

На питање има ли званична Приштина, због такве „расподеле дипломатских карата", разлога да се радује бољим шансама у преговорима са Србијом, што се често може чути на Косову, Баскин каже да тако нешто ипак није очекивано.

„Политичари на Косову осећају се комфорније у сарадњи са Бајденом, него са Трампом - пре свега због његовог претходног искуства на Косову.

Ипак, мислим да ће Бајденова администрација сарађивати са обе стране на начин који би могао довести до споразума", закључује он.

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]