Здравље: Зашто непушачи треба да се брину због секундарног, пасивног пушења

Nalini with her grand daughter Janani

Аутор фотографије, Nalini Satyanarayan

Потпис испод фотографије, Налини каже да је добила рак због пасивног пушења
    • Аутор, Сваминатан Натараџан
    • Функција, ББЦ Светски сервис

„Не могу да дишем на нос. Дишем на рупу на мом врату која се зове стома", каже седамдесетпетогодишња бака Налини Сатјанарајан.

Налини је непушач, али је током 33 година брака била изложена секундарном диму.

Постављена јој је дијагноза рака 2010. године, пет година после смрти њеног мужа.

„Мој муж је био страствени пушач. Нисам била свесна да ће то утицати на мене или да ће бити оволико лоше.

„Бринула сам се за његово здравље и говорила му да остави пушење, али мислим да то није променило његово понашање", каже за ББЦ Налини, која сада живи у Хајдерабаду на југу Индије.

Светска здравствена организација (СЗО) тврди да дуван сваке године убије осам милиона људи.

Од њих, 1,2 милиона били су изложени секундарном диму.

Још многи други пате од болести које отежавају живот.

На Светски дан без дуванског дима (31. мај), бавимо се штетом која настаје по непушаче као што је Налини.

Vaš uređaj možda ne podržava ovu vizuelizaciju

Уколико на мапи приметите неки локал који више није непушачки или желите да додамо неки локал, јавите нам на [email protected]

Промукли глас

Налини је причала узбудљиве приче првој унуци Џанани кад је приметила да јој глас постаје све промуклији.

У кратком временском року, није могла да говори разговетно и остајала је без даха.

Дијагноза њене болести била је торакални рак.

Лекари су јој одстранили гласне жице и штитну жлезду.

„Изгубила сам способност говора. Било је то веома обесхрабрујуће. Потом су ми лекари рекли да никад нећу повратити глас."

Nalini standing with an umbrella in front of a large body of water

Аутор фотографије, Nalini Satyanarayan

Потпис испод фотографије, Налини је дијагностикован рак пет година после смрти њеног супруга

„Свуда су биле цеви"

Џанани, која сада има 15 година, присећа се шта се наједном десило њеној „веома причљивој баки".

„Кад је добила дијагнозу, дуго времена није била код куће.

„Кад се вратила, имала сам око четири године. У стомаку су јој биле цеви… свуда су биле цеви.

„Морали смо често да спремамо кућу и са нама је остајала медицинска сестра. Мислим да нисам схватала озбиљност ситуације. За мене је то све само било одвратно."

пушење, цигарете

Торакални рак

Налини је добила добру здравствену негу и могла је поново да почне да говори уз помоћ говорног апарата електроларинкса.

Она је знала шта је узрок њене патње.

„Добила сам рак због мужа", каже Налини.

„Пушачи испуштају већину отровних супстанци и на крају их удахну пасивни пушачи."

A man smokes during sunset

Аутор фотографије, Getty Images

Супстанце које изазивају рак

СЗО инсистира да су „сви облици дувана штетни и да не постоји безбедни ниво изложености дувану."

„Секундарни дим садржи више од 7.000 хемикалија, од којих око 70 могу да изазову рак.

„Изложеност непушача секундарном диму повећава ризик од добијања рака плућа за 20 до 30 одсто", каже Анђела Чобану, техничка службеница за контролу дувана при европској канцеларији СЗО-а.

Дувански дим такође нарушава здравље нашег срца.

„Изложеност секундарном диму чак и сат времена може да оштети унутрашњи слој коронарних артерија, што повећава ризик од срчаног удара", додаје она.

A woman lighting a cigarette in font of a child

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Пасивно пушење може да буде кобно и за децу

Смрт деце

Ово здравствено тело УН-а процењује да пасивно пушење сваке године изазове смрт 65.000 деце.

Деца изложена секундарном дуванском диму такође су подложнија запаљењима ува, што може да доведе до губитка слуха и глувоће.

„Деца су од 50 до 100 одсто у већој опасности да оболе од акутних респираторних болести, а имају и повећани ризик од астме и синдрома изненадне смрти новорођенчета", каже Чобану.

Забране пушења

СЗО тврди и да постоји снажна подршка забрани пушења и међу пушачима и међу непушачима.

Чобану каже: „Окружења потпуно лишена дуванског дима једини су ефикасни начин да се заштити здравље непушача."

„Не дозволите никоме да пуши близу вас или ваше деце. Чист ваздух је основно људско право", додаје Чобану.

Међутим, спречавање пушења није лако.

Анализа Гренд вју рисерча процењује да је ова индустрија 2021. године била вредна 850 милијарди долара.

То је скоро двоструко већи економски учинак - или БДП - од најмногољудније афричке земље Нигерије: Светска банка процењује да је 2020. године њена привреда била вредна 430 милијарди долара.

Гренд вју рисерч тврди да повећану потражњу „одржава све већи број пушача у земљама у развоју Азије и Африке".

Да би заштитили пословне интересе, велике дуванске компаније са дубоким џепом боре се против здравствених прописа и понекад успевају да одложе гласање о забрани пушења.

Ainuru Altybaeva standing with a group of women in traditional dress

Аутор фотографије, Ainuru Altybaeva

Потпис испод фотографије, Аинуру Алтибајева (у средини) користи многе прилике да промовише поруку против дувана

Дуга борба

Аинуру Алтибајева била је једна из групе киргистанских посланика који су удружили снаге да изгласају предлог закона који забрањује пушење на јавним местима 2018. године.

Она је тврдила да дуван изазива 6.000 смрти годишње у овој земљи и да би ограничења у вези са пушењем могла да смање конзумацију дувана за десет одсто.

Aли она је наишла на снажан отпор.

„Ружно и лично"

„Због веза неких чланова парламента са дуванском индустријом, предлог је послат анкетном одбору, који је планирао да одложи гласање о закону.

„Званичници из министарства за економске послове такође су изразили забринутост због смањења пореских прихода", присећа се Алтибајева.

Све је, додаје, постало веома ружно и лично.

„Неки људи су на друштвеним мрежама нападали мене и моју породицу."

Она се непоколебљиво борила и закон који забрањује пушење на јавним местима ступио је на снагу 2021. године.

Напори Алтибајеве нису престали.

Она води кампање за указивање на проблем и сакупља подршку против коришћења дувана у различитим заједницама.

„Анкета из 2013. године показала је да је пушење међу мушкарцима у лаганом паду, али да је стопа пушења међу женама у порасту."

Њена претпоставка је да многе жене које пуше крију ту навику, а она жели да спречи да жене постану зависне.

A close up picture of Mary Assunta smiling

Аутор фотографије, Mary Assunta

Потпис испод фотографије, Мери Асунта упозорава да борба против дуванске индустрије није завршена

Спори напредак

Глобални напори да се смањи број смрти од дувана попримили су облик у Оквирној конвенцији за контролу дувана из 2005. године.

До сада су јој се придружиле 182 земље.

Групе за кампању кажу да земље морају да не треба да стану на увођењз забране пушења на јавним местима, већ и да примене друге сугестије предложене у конвенцији.

„Политика без дуваног дима поштовање је права људи на чист ваздух", тврди докторка из Сиднеја Мери Асунта.

Она предводи глобална истраживања и кампање за невладину организацију Глобални центар за добро управљање контролом дувана.

„Да бисмо доживели да забране утичу на смањење стопе смртности, ова политика мора да постане део свеобухватне политике контроле дувана, као што су високи порез, истакнута сликовна упозорења на кутијама цигарета, забрана рекламирања и промоције цигарета и јавно образовање."

Иако број пушача широм света полако опада, он се и даље креће око 1,3 милијарде.

СЗО каже да свака десета цигарета коју они попуше потиче од илегалне трговине дуваном, коју не регулишу никакви прописи.

A man smoking a cigarette

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Дуванске компаније су се бориле против нових прописа за спречавање пушења

Асунта такође позива власти да буду на опрезу.

Она је пронашла велики број примера да се дувански производи рекламирају у апликацијама и играма које су популарне код деце.

„Свирепо је да индустрија продаје производ који прерано убија половину муштерија и несхватљиво је да је производ одговоран за смрт непушача.

„Дуванска индустрија мора да се натера да плати за штету коју је направила и наставља да прави", каже Асунта.

„Не кривим мужа"

У Хајдерабаду, Налини не размишља о судској тужби.

Она наставља да дише кроз рупу на врату.

Може да једе само меку храну.

Али научила је да живи врло самосталним животом.

Себе назива победницом над раком.

Nalini holding a flowering plant

Аутор фотографије, Nalini Satyanarayan

Потпис испод фотографије, Налини ужива у баштованству и живи самосталним животом

Као да жели да потцрта тај свој аргумент, научила је да свира кларинет.

Налини има мастер из ботанике и страствени је поклоник баштованства.

Проводи више времена помажући двема унукама.

Џанани, која жели да постане ветеринарска хируршкиња, често долази код ње на часове науке.

„Јако сам поносна на њу. Она је инспирација за свакога. Она је моја иста, весела бака", каже озарена Џанани.

Налини одлази у школе, на факултете, окупљања заједница и многа друга места да говори људима о опасностима секундарног дима на примеру властите животне приче.

Упркос томе што је изгубила глас и патње коју преживљава, Налини не замера покојном мужу.

„Никад нисам била љута на мужа. Нема смисла кукати сад над тим. То неће решити моје проблеме.

„Прихватила сам реалност и никад ми није било непријатно да говорим о болести."

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]