Колико је тешко непушачким локалима да опстану

На непушачкој мапи Београда је нешто мање од стотинак локала. Борба са колегама којима дувански дим ни смета није нимало лака.

Када су Анђелка и Мирко Грујичић пре две године направили списак непушачких локала, на њему су се нашла само три кафића.

„Ја сам лекар по струци, тако да ме ова тема и професионално дотиче", каже Анђелка.

Списак непушачких локала почели су да састављају у јесен.

„То је период године када се затварају беште и сви се селе унутра", каже Мирко.

„Унутра" су простори кафића и ресторана, који, уколико су мањи од 80 квадрата, имају обавезу да се определе да ли ће бити пушачки или непушачки. Најчешће се опредељују за опцију дозвољеног пушења.

Уколико на мапи приметите неки локал који више није непушачки или желите да додамо неки локал, јавите нам на [email protected]

Две године након првог списка, Миркова и Анђелкина мапа непушачких локала главни је путоказ до простора без дима, а Градски завод за јавно здравље преузео jу je као званичну мапу непушачког Београда.

„Имам фотографију са трећег рођендана где су ме стричеви сликали са неупаљеном цигаретом у устима. Пушење је део културе у Србији", каже Мирко.

Мирко и Анђелка никада нису били део велике армије пушача у Србији. Листу непушачких локала направили су како би имали списак ретких места на којима може да се попије кафа, руча или вечера без дима.

„А онда смо схватили да никада нећемо успети сами да пронађемо све непушачке локале и да би најбоље било да се укључи што више људи", каже Мирко.

Забрана (ни)је добра за бизнис

Данијела Шарановић је сувласница локала на Дорћолу.

Сама је открила Анђелкину и Миркову мапу и пожелела да се и њен локал ту нађе.

„Моје дете је алергично на дуван и било би сулудо да сам отворила локал у коме она не би могла да борави", каже Шарановић.

Каже да није лако отворити и разрадити непушачки кафић, али да је то улагање на дуге стазе.

„У доњем делу кафића продајемо ципеле и потпуно је сулудо наплатити нешто што смрди на дуван", каже Шарановић.

Највећи број непушачких локала у граду су, каже Мирко, локали који поред хране и пића нуде „неку додатну вредност" - пројекције филмова, стрипове и књиге, дизајнерску одећу.

Гордана каже да непушачки локали често сарађују једни са другима и да је тако и сазнала за непушачку мапу. Тада је послала податке о свом кафићу Мирку и Анђелки.

Пушачи и непушачи

„Људи понекад уђу и када схвате да овде нема пушења, изађу изнервирани. Изађу демонстративно, а са друге стране, ја не излазим демонстративно из локала у коме се пуши", каже Шарановић.

Разрадити непушачки локал можда није лако, али у граду у коме се свуда пуши, понудити парче ваздуха без дуванског дима помаже у издвајању кафића из масе оних који наликују једни на друге.

„Ако у Београду има две хиљаде пушачких места, зашто ми не бисмо имали место за себе где се неће пушити и где ће мајке моћи да доведу децу на колач?", каже Гордана.

Маме, странци и повратници

Управо су мајке једне од најчешћих посетилаца Фејсбук стране на којој се налази мапа.

„Постоје профили људи који нам најчешће пишу и постављају додатна питања. То су родитељи који траже куда да оду на ручак са децом, људи који се баве неким спортом, тркачи, странци, али и повратници, Срби који су живели у иностранству", каже Анђелка.

Закон и мотивација

Иако актуелни Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму забрањује пушење на јавним местима, оно је дозвољено у угоститељским објектима већим од 80 квадратних метара.

У њима су власници обавезни да половину простора посвете непушачима.

И ови локали, које су Мирко и Анђелка назвали „полунепушачким", налазе се на мапи.

„Има локала који су ову одредбу испоштовали минимално. То су ресторани који оставе два стола у ћошку за непушаче. То нису локали који су на нашој листи", каже Мирко.

На мапи су само она места која су за непушаче одвојила читав спрат или прикладно одвојен простор.

„Покушавали смо да испровоцирамо и јавно прозовемо неке од великих ланаца кафетерија. Слали смо им поруке и питали зашто не поштују закон", каже Анђелка.

Нажалост, одговори су најчешће изостајали.

„Обично су одговарали да су испоштовали минимиум, иако нису", каже Анђелка.

У сарадњи са Заводом за заштиту здравља Београда, Анђелка и Мирко су почетком године поделили захвалнице непушачким локалима у граду.

Кажу да је то била највећа акција од када су покренули Фејсбук страну.

„Захвалнице смо штампали и делили нас двоје. Најизазовније је било направити идеалну путању како бисмо прешли што мање километара по Београду делећи захвалнице", каже Мирко.

То није био лак задатак - непушачки локали, иако углавном у центру и на Новом Београду, расути су по читавом градом.

Поред мотивације коју им даје непушачки стаж, Мирко каже да је појединачна иницијатива једнако важна.

„Код нас често чујеш како нам смета ово, смета оно. Ретко кад покушамо сами да урадимо нешто по том питању", каже Мирко.

Ипак, да би се подигла димна завеса из локала, потребне су законске промене.

„Ми нећемо бити заштићени док инспекцијске службе не почну да раде свој посао", каже Мирко.

Инспекцију која проверава поштовање забране пушења тренутно спроводи неколико различитих инспекција.

„Ту је инспекција рада, санитарна, Министарство здравља, чак и туристичка инспекција. Свако ради 'помало', а на крају нико није одговаран", каже Мирко.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]