Цигарете и пушење: „Рекла сам себи - ниједан дим више“
- Аутор, Катарина Стевановић
- Функција, ББЦ новинарка
Новогодишња одлука Здравка Кеврешана била је да престане да пуши. Има 35 година и дуг пушачки стаж.
Нешто пре поноћи 31. децембра 2019, тај стаж је прекинуо - угасио је цигарету и активирао апликацију уз помоћ које прати колико му се поправило здравље, али и колико је новца уштедео.
„Престао сам да пушим због здравља и оно што за ових месец дана примећујем је да сам почео боље да разазнајем укусе", каже Кеврешан за ББЦ на српском.
Осећа се боље, а то говоре и подаци са апликације.
Ниво енергије му је као и код непушача, у његовом телу више нема никотина и карбон моноксида, а за 11 месеци ризик од срчаних обољења ће му бити двоструко нижи него код пушача - тако бар показује апликација.
Осим тога - сачувао је и око 7.000 динара.
Та уштеда ће ускоро и порасти, пошто ће због повећања акцизе од фебруара цигарете и дувански производи поскупети. Од 3. фебруара цена пакле цигарета биће у просеку 10 динара виша, због новог износа акциза.
Акциза се повећава на шест месеци, па самим тим, условљава и поскупљење производа од дувана.
То би могло да буде разлог за неке пушаче - којих је у Србији око 2,8 милиона - да престану да пуше.
Процена те организације је да је у Србији 2,8 милиона пушача старијих од 15 година.
Како цене утичу на пушење?
Повећање цена дуванских производа најефикасније утиче на смањење броја пушача и на мање попушених цигарета, показало је истраживање Института економских наука из Београда, спроведено током 2019.
„То се највише осећа код домаћинстава са нижим приходима, где сваки ценовни удар од десет одсто узрокује да се 5,7 процената људи одрекне тог задовољства, док већина оних који за то нису спремни, редукује потрошњу за укупно 5,1 проценат.
„Код домаћинстава са средњим приходима која имају ставку дуван у свом кућном буџету, број конзумената се смањује за 2,6 одсто, а број попушених цигарета код упорних мањи је за 3,7 процента", показало је истраживање.
Раст цена најмање утиче на оне са високим примањима - број пушача се не мења, а број цигарета се смањује за 2,2 одсто.
И Светска здравствена организација наводи да је повећање цене дувана вишим порезима најефикаснији начин за смањење броја пушача - како оних који престају, тако и мање оних који почињу да конзумирају цигарете и друге дуванске производе.
Цигарете су у Србији у просеку више него двапут јефтиније него у Европској унији, али је проценат пушача значајно већи.
Vaš uređaj možda ne podržava ovu vizuelizaciju
„Једна од најбољих одлука"
Сенка Анђелковић 31. јануара - на Национални дан без дуванског дима - обележава 74. дан без запаљене цигарете.
„Престала сам да пушим јер сам признала себи да цигарете не чине да се осећам добро и то ми је једна од најбољих одлука у животу", каже Анђелковић за ББЦ на српском.
У одвикавању је и њој помогла једна од апликација преко које прати напредак.
Постоји неколико оваквих апликација. У њих се уписују општи подаци - година рођења, колико година сте пушили, број попушених цигарета дневно, цена пакле. Како је наведено у описима апликација - научно су засноване.
„Свакодневно гледам колико сам дана живота сачувала, колико сам цигарета избегла, колико новца уштедела", каже Анђелковић.
Пушила је паклу цигарета дневно, а за нешто више од два месеца избегла је више од 1.500 цигарета и сачувала више од 200 евра.
„Иако новац није био моја мотивација, лепо је видети да доноси и уштеде", прича Сенка.
Током одвикавања се водила принципом - ниједна цигарета више, ниједан дим.
Три дана пошто је престала, још није била сигурна да ће успети. Разговарала је са другарицом која је и сама престала да пуши пола године пре ње.
„Рекла сам јој да ћу покушати да истрајем, на шта ми је одговорила: 'Браво! Ма дај, да ли ћеш да будеш роб цигарета'".
„Помислила сам - нећу", прича Анђелковић.
За разлику од ње, Александра Николић неће престати да конзумира дуван, али је са класичних цигарета прешла на дуванске патроне - цигарете од несагоревајућег дувана.
Како би свела рачуницу колико новца троши - 2016. је одлучила је да сваки пут када купи нову паклу, у коверат убаци исто новца.
За месец дана у коверти је било 15.650 динара.
Због пушења сваке године Србија остане без 15.000 људи
Најмање 15.000 људи у Србији сваке године превремено умре због пушења, а у свету осам милиона - односно више од 20.000 дневно.
Више од седам милиона смртних случајева последица је директне употребе дувана, док је око 1,2 милиона узроковано изложеношћу дуванском диму, саопштила је недавно Светска здравствена организација (СЗО).
Процена те организације је да је у Србији 2,8 милиона пушача старијих од 15 година.
СЗО је недавно објавила да је на глобалном нивоу број пушача први пут у историји у паду, те да је у свету око 1,337 милијарди пушача.
У односу на 2000. годину, мање их је за 60 милиона.
„Ни пола цигарете није дозвољено"
И Наталија Гинић је пре нешто више од три месеца прекинула 14-годишњу пушачку каријеру и каже да се од тада осећа много боље.
„Препоносна сам и пресрећна због тога", прича осмехујући се Наталија за ББЦ на српском.
Не сећа се тренутка када је запалила последњу цигарету, а одлука је, каже, дошла спонтано.
Помогао јој је дечко, књига „Лак начин да оставите пушење" и већ помињана апликација.
Дуго је размишљала да остави цигарете. Прочитала је књигу коју „препоручују сви бивши пушачи, у њој не пише ништа ново, али ми је помогла да освестим ситуације у којима пушим и да су цигарете потпуно непотребне."
„Оне не ублажавају нервозу, нити пружају неко додатно задовољство и стварно се показало да ми на послу не смањује стрес у стресним данима", каже.
Иако је била дугогодишњи пушач, од када је престала није јој пало на памет да запали цигарету.
Аутор фотографије, Getty Images
„Кад сада помислим зашто сам толико пушила - не могу да нађем одговор. Пресрећна сам што сам престала."
Кризе? Наталија каже да их није било.
„Било ми је критично у неким тренуцима када сам седела с другарицама на кафи и можда у неком изласку, клубу, кафани, али и то временом јењава.
„Све време имам у глави да ако запалим једну цигарету - готово је. Враћам се пушењу. Ни пола цигарете није дозвољено", каже она.
Физички се боље осећа, а и успела је да задржи новац у новчанику.
„На месечном нивоу је то много велика финансијска уштеда."
Пре него што је одлучила да престане - што јој је прошлогодишњи корак на који је најпоноснија - покушавала је да се одвикне преко разних замена.
„У једном тренутку сам у торби имала дуван, ајкос, електронску и паклицу цигарета, што је потпуно абнормална количина никотинских средстава."
Забрана пушења у угоститељским објектима
Иако је пре тачно годину дана државни секретар у Министарству здравља најавио да би нацрт закона о потпуној забрани пушења у угоститељским објектима пред Владом требало да се нађе до краја те године - то се није десило, а у угоститељским објектима већим од 80 квадрата и даље може да се пуши.
Црна Гора је последња земља из окружења која је потпуно забранила пушење у угоститељским објектима крајем лета прошле године.
Пушење је делимично забрањено у кафићима и пабовима у Хрватској и Словенији, док је у ресторанима потпуно забрањено.
Македонија има потпуну забрану у свим угоститељским објектима, док у Босни и Херцеговини нема никакве забране.
Дувански дим садржи више од 7.000 различитих супстанци, међу којима је више од 250 једињења опасних по здравље и око 70 материја за које је утврђено да изазивају малигна обољења, саопштио је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут".
„Употреба дувана је повезана са настанком бројних болести. Готово да нема органа у људском телу на који дуван нема штетан утицај, а докази о болестима изазваним дуваном се повећавају већ деценијама. Од свих смртних случајева узрокованих кардиоваскуларним болестима, 17 одсто је узроковано употребом дувана и пасивним пушењем.
Пушење је повезано са раком плућа, као последицом директног излагања плућа карциногенима у дуванском диму.
Употреба дувана повезана је и са оболевањем од рака бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха.
„Дуван је фактор ризика и за опструктивну болест плућа, астму, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести уста, а утиче и на репродуктивне органе", наводи се на сајту „Батута".
Последице употребе дувана и изложености дуванском диму:
- угрожава новорођенчад и пре и после рођења
- пушење у трудноћи повећава ризик за компликација; угљен-моноксид присутан у дуванском диму онемогућава да фетус који се развија добије довољно кисеоника
- дуван је други водећи фактор оболевања од кардио-васкуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а 17 одсто смртних случајева изазваних болестима срца и крвних судова настаје због употребе дувана и изложености дуванском диму
- пушење повећава ризик оболевања од рака плућа и других малигних болести као што су рак усне и усне шупљине, ждрела, гркљана, једњака, желуца, мокраћне бешике, бубрега и мокраћовода, гуштераче, дебелог црева, јетре, грлића материце и акутна мијелоидна леукемија
- удисање дуванског дима из околине значајно ремети нормално функционисање срца и крвних судова; чак и кратка изложеност дуванском диму из околине може да оштети зидове крвних судова
- не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине; дувански дим из околине узрокује бројне здравствене проблеме код одојчади и деце, укључујући чешће и јаче нападе астме, респираторне инфекције, инфекције уха, и друге болести
- код одраслих дувански дим из околине узрокује и коронарну болест срца, мождани удар (шлог) и рак плућа и бројне друге здравствене проблеме
- непушачи који су изложени дуванском диму код куће или на послу имају за 25-30 одсто већи ризик да развију коронарну болест срца
- ризик оболевања од болести срца и крвних судова се повећава са сваком попушеном цигаретом
- дуван не представља опасност по здравље само оних који га користе и оних који су изложени дуванском диму већ се његови утицаји одражавају и на животну средину
- постоји континуирано оштећење животне средине током свих фаза животног циклуса дувана, од припреме терена за гајење дувана, преко гајења, прераде дувана, производње дуванских производа и дистрибуције, до ефеката потрошње и отпада након употребе дуванских производа, чиме се угрожава и здравље становника укључујући и децу
Извор: Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут"
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
