Кина и људска права: Лица људи из логора за „реедукацију" ујгурске мањине

Хиљаде фотографија из срца кинеског изузетно тајног система масовног затварања у Синђану, као и детаљи о политици убијања на лицу места свакога ко покуша да побегне, пронађени су у огромном контингенту података хакованом са полицијских компјутера у овом региону.

Полицијски досијеи из Синђана, како се они називају, прослеђени су ББЦ-ју почетком ове године.

После вишемесечних покушаја да се сви они истраже и потврде, сада можемо да их представимо као материјал који пружа важне нове увиде у затварање локалних Ујгура и других туркијских мањина.

Њихово објављивање поклапа се са скорашњом посетом Кини комесарке за људска права Уједињених нација Мишел Башелет, на њеној контроверзној турнеји откривања чињеница у западном региону Синђана, истовремено док се критичари брину да је њен план пута био под строгом контролом владе.

Овај контингент открива, у до сада невиђеним детаљима, кинеску употребу логора за „реедукацију" и званичне затворе као два посебна, али повезана система масовног затварања Ујгура - и озбиљно доводи у питање пажљиво усклађену кинеску званичну верзију о оба.

Тврдња владе да логори за реедукацију изграђени широм Синђана 2017. нису ништа више од обичних „школа" оповргавају интерна полицијска упутства, стражарске смене и никад до сада виђене слике затвореника.

И њено често позивање на оптужбе за тероризам, према којима је још много хиљада затвореника смештено у званичне затворе, разоткривена је као изговор за паралелни метод затварања, са полицијским табелама пуним арбитрарних, драконских казни.

Ови документи пружају неке од до сада најчвршћих доказа да се овом политиком прогања скоро свако испољавање ујгурског идентитета, културе или исламске вере - и да командни ланац сеже све до кинеског лидера Сија Ђинпинга.

Хаковани досијеи садрже више од 5.000 полицијских фотографија Ујгура начињених између јануара и јула 2018.

Помоћу пропратних података, може се доказати да је најмање 2.884 њих затворено.

А што се тиче оних за које се наводи да се налазе у логорима за реедукацију, постоје знакови да нису вољни „ученици" као што то већ дуго времена тврди Кина.

На неким од фотографија из логора за реедукацију виде се стражари како стоје у близини са палицама.

Највиши званичници Кине упорно негирају тврдње о било каквој принуди.

„Истина је да су центри за едукацију и обуку у Синђану школе које помажу људима да се реше екстремизма", изјавио је министар спољних послова Ванг Ји 2019.

Многи су затворени само због обичних, спољних обележја исламске вере или зато што су путовали у земље са већинским муслиманским становништвом.

Уз претњу физичком силом која је још једном видљива у позадини, фотографија Таџигул Тахир истиче широко распрострањену употребу „посредне кривице".

Документи описују њеног сина као некога ко има „снажне верске склоности" зато што не пије алкохол и не пуши.

Као последица тога, он је затворен на десет година под оптужбом за тероризам.

Али она се појављује на списку „родбине затвореника" - међу хиљадама осумњичених због „злочина" њихових породица.

Фотографије представљају јединствени визуелни запис начина на који су огромни делови ујгурског друштва смештени, један по један, и у логоре, и у затворе.

Полицијски досијеи из Синђана - што је назив који се користи за овај контингент у конзорцијуму међународних новинара чији је ББЦ саставни део - садрже десетине хиљада слика и докумената.

Међу њима су говори виших званичника са ознаком строго поверљиво, интерни полицијски приручници и информације о особљу, детаљи затварања више од 2.000 Ујгура и фотографија са изузетно осетљивих локација.

Извор досијеа тврди да их је хаковао, преузео и декриптовао са више полицијских компјутерских сервера у Синђану, а потом их проследио доктору Адријену Зензу, учењаку америчке Меморијалне фондације за жртве комунизма.

Зенза је претходно казнила кинеска влада због његовог утицајног истраживања о Синђану.

Доктор Зенз их је затим поделио са ББЦ-јем и, иако смо успели да контактирамо извор директно, он није био спреман да открије било шта о властитом идентитету или о томе где се налази.

Ниједан од хакованих докумената није датиран после 2018, можда као резултат директиве издате почетком 2019. којом се захтевају строжи стандарди енкрипције у Синђану.

То је могло да смести све накнадне досијее ван домашаја хакера.

Доктор Зенз је писао у научним круговима потврђену студију о Полицијским досијеима из Синђана за Часопис европског удружење за кинеске студије и поставио на интернет комплетан контингент фотографија заточених и неке друге доказе.

„Материјал није редигован, сиров је, није скраћиван, све се налази на једном месту. Поседујемо све", рекао је он за ББЦ.

„Имамо поверљиве документе. Имамо транскрипте говора у којима лидери отворено причају о ономе што мисле."

„Имамо табеле, имамо фотографије. Није постојало ништа слично раније и то разбија лажни сјај кинеске пропаганде."

Полицијски досијеи из Синђана садрже још један сет докумената који одлази корак даље од фотографија затвореника у разоткривању затворске природе логора за реедукацију за које Кине инсистира да су само „школе за звање".

Сет интерних полицијских протокола описује рутинску употребу наоружаних полицајаца у свим областима логора, постављање митраљеза и снајперских пушака у куле стражаре и постојање политике „убиј на лицу места" за све који покушају да побегну.

Повези преко очију, лисице и окови обавезни су за сваког „ученика" који се пребацује између установа или чак само у болницу.

Деценијама су у Синђану владали тињајући сепаратизам, спорадично насиље и све строже владине мере контроле.

Али 2013. и 2014, два смртоносна напада на пешаке и путнике у Пекингу и јужном кинеском граду Кумингу - за које је влада окривила ујгурске сепаратисте и радикалне исламисте - довели су до драстичне промене политике.

Држава је почела да доживљава ујгурску културу као проблем сам по себи и, у року од неколико година, на сателитским снимцима почеле су да ничу стотине масовних логора за реедукацију у које су се Ујгури слали без суђења.

Званични затворски систем у Синђану такође је масовно проширен као још један метод за контролу ујгурског идентитета.

То се нарочито десило после све оштријих међународних критика на рачун одсуства правног процеса у логорима за реедукацију.

Овај двојни приступ најотвореније се разоткрива у сету од 452 табела, са све именима, адресама и бројевима личних карата више од четврт милиона Ујгура - у којима се види који од њих су затворени, у ком типу установе, и зашто.

Они сликају слику о немилосрдном затварању, и у логоре и у класичне затворе, у редовима и редовима који документују пристрасно уплитање кинеских званичника послатих дубоко у ујгурско друштво.

Потпомогнути су алаткама за надзор масовних података да би произвољно затварали људе према властитом нахођењу.

Постоје небројени примери да су људи кажњавани ретроспективно за „злочине" који су се одиграли пре више година или деценија.

Један човек осуђен је на 10 година затвора 2017. зато што је 2010. неколико дана „читао исламско свето писмо са баком".

Показало се да су стотине њих прогањане због употребе мобилних телефона - углавном због слушања „противзаконитих верских предавања" или зато што су инсталирали апликације за енкрипцију.

Други су кажњени са и до десет година затвора зато што нису довољно користили телефоне, а више од стотине случајева „истицање кредита на телефону" означено је као показатељ да корисник покушава да избегне стални дигитални надзор.

Табеле показују да су читави животи претресани у потрази за најблажим поводом, који се потом претварао у најопштије могуће оптужбе.

Било је ту од „заподевање кавги" до „нарушавање друштвеног поретка".

Људи су потом кажњавани као озбиљни чинови тероризма; са седам година, десет година, 25 година, ступци са казнама протежу се у недоглед.

Ако је оптужба за тероризам и оправдано примењивана, то је немогуће разликовати у мору података коју указују на затварање људи не због онога што су урадили, већ због онога ко су.

Табела за Турсуна Кадира наводи проповедање и учење исламског светог писма који датирају уназад све до осамдесетих и, потом, у скоријим годинама, „прекршај пуштања браде под утицајем верског екстремизма".

За ово, овај педесетосмогодишњак осуђен је на 16 година и 11 месеци затвора.

На фотографијама у контингенту он може да се види пре и пошто је кинеска држава прогласила његово изражавање ујгурског идентитета противзаконитим.

Чак и за оне који нису у логору или затвору, Полицијски досијеи из Синђана откривају поражавајући утицај који је такав високи степен контроле и надзора на њих имао.

На фотографијама се види да су Ујгури који и даље живе у сопственим домовима били позивани у огромним бројевима да буду фотографисани.

Придружене слике временског жига показују да су читава насеља - од веома старих до породица са малом децом - позивана у полицијске станице у било које доба дана, па и усред ноћи.

Сличан систем именовање фајлова као онај коришћен за фотографије начињене у логорима и затворима сугерише потенцијалну заједничку сврху - огромну базу података за препознавање лица које је Кина у оно време правила.

Тешко је рећи да ли се на њиховим лицима очитава свест о постојању логора, у којима су многе хиљаде већ нестале, али придружене табеле чине опасност од њих савршено очигледном.

Пет месеци након што су полицијске фотографије начињене 2018, муж и жена Турсун Меметимин и Ашигул Тургун послати су у логор након што су оптужени за „слушање снимка противзаконитог предавања" на туђем мобилном телефону шест година раније.

У хакованима досијеима налазе се и фотографије две од њихове три ћерке - Рузигул Тургун, која је у време нестанка њихових родитеља имала 10 година - и Ајшем Тургун, која је имала шест година.

У табелама су забележени и детаљи о судбини деце чија су оба родитеља затворена.

Врло је вероватно да је велики број њих стављен под стално, дугорочно старање система државних интерната изграђених широм Синђана у исто време када и логори.

Штавише, избријана глава која може да се види на многим сликама деце је знак, рекли су за ББЦ Ујугри из иностранства, да су многа од њих већ присиљена да похађају такве школе макар током радне недеље, чак и ако су још увек под старатељством само једног родитеља.

Фотографије дају људско лице политици смишљеној да циљано прогања ујгурске породице као репозиторијум идентитета и културе, и - према речима саме кинеске државе - „да их ишчупа у корену, затре им лозу, прекине све њихове везе, угаси им порекло."

Поред тога што разоткривају унутрашње функционисање кинеског система затварања јасније него икад пре, полицијски досијеи из Синђана пружају нове увиде у његове размере.

Већина табела односи се на део јужног Синђана познатог као Конашехер на ујгурском или Шуфу на кинеском.

Анализа података коју је извршио доктор Зенз показује да је само у овом једном округу укупно 22.762 становника - више од 12 одсто одраслог становништва - било или у логору или у затвору 2017. и 2018.

Кад би се то применило на Синђан у целини, та цифра значила би да је затворено више од 1,2 милиона Ујгура и других одраслих особа мањинског туркијског порекла - што потпада у оквире широких процена експерата за Синђан, које је Кина одувек одбацивала.

Радећи са конзорцијумом 14 медијских организација из 11 земаља, ББЦ је успео да потврди крупне елементе из полицијских досијеа из Синђана.

Ујгури који живе у Европи и САД замољени су за имена и бројеве личних карата њихових несталих рођака код куће у Синђану.

Дошло је до бројних поклапања са подацима из табела, пруживши тако чврсте доказе да се у тим информацијама крију стварни људи.

ББЦ је замолио и професора Хенија Фарида, форензичког стручњака за слике са Калифорнијског универзитета у Берклију, да проучи подгрупу фотографија ујгурских затвореника.

Он није пронашао доказе да су слике фабриковане, није било ниједног од уобичајених знакова који се проналазе код компјутерски синтетизованих „дип фејкова", нити било којих других показатеља злонамерне дигиталне манипулације.

Необични ефекат видљив на ивицама неких слика - као да су ископиране и благо заротиране - може да се објасни на начин који истовремено потврђује идеју да оне чине део кинеске масовне мреже надзора у Синђану.

Ове грешке, сматра професор Фарид, вероватно су резултат често коришћеног процеса стандардизације базе података за препознавања лица, где се сваки портрет који је мало искривљен аутоматски заротира да би се очи поставиле у хоризонталну раван.

„То је, наравно, потпуно безазлена манипулација", закључио је он у писаном извештају за ББЦ.

Додатна потврда може да се добије слагањем слика по редоследу њихових придружених временских жигова, а затим посматрањем заједничких детаља видљивих у позадини, који показују да су слике начињене у реалном времену и у реалним просторима.

Пошто смо се обратили кинеској влади поводом хакованих података, са детаљним питањима о доказима које они садрже, медијски конзорцијум добио је писани одговор од кинеске амбасаде у Вашингтону.

„Суштина питања у вези са Синђангом је у спречавању насилног тероризма, радикализације и сепаратизма, а не у људским правима или вери", писало је у том саопштењу.

Додаје се да су кинеске власти предузеле „низ одлучних, енергичних и ефикасних мера дерадикализације."

„Регион сада ужива друштвену стабилност и хармонију, баш као и привредни раст", наводи се у саопштењу и додаје да ове ствари нуде „најубедљивији одговор на све лажи и дезинформације о Синђану."

Али није било одговора ни на један конкретан доказ из контингента.

Полицијски досијеи из Синђана садрже још један сет јединствених фотографија које додатно потцртавају екстремне нивое физичке контроле којима се излажу Ујгури у покушају да се насилно преобликује њихов идентитет.

На њима се наизглед могу видети вежбе за потчињавање затвореника помоћу метода сличних онима описаним у полицијским документима за логоре, али овај пут у притворском центру.

Ту је и нешто што личи на сесије индоктринације, поново указујући на преклапање између логора и затвора.

Натписи на леђима затворских униформи говоре да је то Притворски центар Текес у северном Синђану.

Сателитски снимци спољне фасаде ове познате притворске установе у граду Текес савршено се поклапају са неким од фотографија, потврдивши да су слике аутентичне и дајући додатни кредибилитет бази података као целини.

Хаковани досијеи садрже велики број говора виших званичника Партије који пружају увид у ментални склоп иза ове политике, као и неке од најочигледнијих доказа до сада на коме је крајња одговорност.

У говору, означеном као „строго поверљиво" који је одржао Жао Кежи, кинески министар за јавну безбедност, приликом посете Синђану у јуну 2018. године, он сугерише да је најмање два милиона људи заражено „екстремистичким мислима" само на југу Синђана.

Проткан референцама на председника Сија Ђинпинга, његов говор упућује хвалоспеве кинеском лидеру због његових „важних упутстава" за изградњу нових установа и повећање издвојених средстава за затворе како би се изашло на крај са приливом притвореника неопходним да се достигне циљ од два милиона људи.

Ако масовно затварање синђанских Ујгура и других туркијских мањина заиста потиче од наређења које је издао кинески лидер лично, онда постоје наговештаји и о временском оквиру који је имао на уму.

Контингент садржи још један тајни говор, који је 2017. одржао Чен Квангуо - све донедавно тврдокорни секретар Комунистичке партије из Синђана.

„За неке можда ни пет година реедукације неће бити довољно", говори он публици вишег војног и полицијског кадра, што је наизглед признање да док год Ујгури настављају да осећају лојалност идентитету или вери бар у оноликој мери колико и Партији, нема краја на видику.

„Једном кад буду били пуштени на слободу, проблеми ће се поново јавити, то је реалност у Синђану", каже он.

Овај извештај у целости је написан, произведен, приређен и истражен у Бриселу, Лондону, Њујорку и Шведској, а посао је обавило ББЦ-јево европско, британско и америчко особље.

Погледајте видео: Како живе муслимани у притвору у Кини

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]