Украјина и Русија: Потонуће војног брода „Москва“ - шта знамо и какве су се фотографије појавиле на интернету

Интернетом круже драматичне фотографије и снимак који наводно приказују руски ратни брод Москва пре него што је потонуо.

„Видели смо снимак, али не можемо да потврдимо да ли аутентичан", каже портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Брод на фотографијама и снимку одговара облику и дизајну ракетне крстарице.

Руске власти кажу да је пожар довео до експлозије муниције и да је брод тонуо док га је сустизала олуја.

Али Украјина наводи да је погодила ракетну крстарицу пројектилима.

Нове фотографије тренутно не поткрепљују тврдње ниједне стране - али очигледно је да у том периоду није било олује.

Шта се види на фотографијама и снимку?

Фотографије су наводно настале 14. априла, дан након што је Украјина изјавила да је погодила ратни брод.

На снимку у трајању од три секунде - вероватно насталом са спасилачког чамца - у даљини се види како се ракетна крстарица Москва нагиње на леву страну.

Тегљач, вероватно руски Шахтер, налази се са десне стране.

Види се како дим избија из брода, а део бока је тешко оштећен.

На једној фотографији су приметне и рупе на бочном делу, што указује на то да је на брод ушла велика количина воде.

Такође се чини да су сви чамци за спасавање били спремни за употребу.

Шта знамо о узроку потонућа?

Власти у Кијеву су у среду навеле да је њихова војска погодила брод са два Нептун пројектила.

Један неименовани амерички званичник изјавио је за тамошње медије да верују у украјинску верзију приче.

Русија наводи да је брод оштећен услед експлозије након чега је потонуо због „узбурканог мора".

ББЦ новинари су показали снимак тројици поморских стручњака који су сагласни да штета могла да настане услед ракетног напада, али не и око тога да ли су могући други узроци.

Џонатан Бентам, поморски експерт са Међународног института за стратешке студије, закључио је да је брод на снимцима са сигурношћу крстарица класе Слава и то „вероватно" Москва.

Додао је да је видљива штета коју је претрпела крстарица у складу са наводним украјинским ракетним нападом, али је нагласио да није могуће искључити друге узроке.

„Чини се да су трагови дима на левој страни близу воде.

„То може да указује на крстареће ракете, а управо за Нептун се тврди да су такве", каже Бентам.

Цурење горива

Други стручњак, контраадмирал Крис Пари, који је раније командовао разарачем Краљевске морнарице, рекао је за ББЦ да је сигуран да је штета проузрокована ракетним ударом.

„Можете да видите веома зашиљену имплодирану страну брода.

„Да је у питању експлозија унутар брода, видели бисте да оплата вири ка споља, а не према унутра", наводи.

Додаје да, међутим, ово указује на продор и накнадну експлозију.

„Нема сумње да су брод погодиле једна или две ракете", каже.

Бивши НАТО командант рекао је да је једно од објашњења за велику количину дима то што су ракете које су биле ускладиштене на броду пробушене у удару, а гориво из њих је исцурило дуж палубе, што је изазвало разоран пожар.

„Видите да су палубе потпуно попустиле, цео брод изгледа као да је изгорео.

Мислим да се гориво излило дуж палубе, чак и низ задњи део", навео је Пери.

Муниција која је експлодирала

Други војни експерт, Сидарт Каушал из Краљевског института уједињених служби, каже за ББЦ да је у пожару највише оштећен део „у ком се налази муниција за бродске противавионске топове".

„Једна радна хипотеза је да је због пожара који је настао првобитним ударом експодирала муниција из противавионских топова", рекао је Каушал.

Услови на мору

Иако услови могу да буду различити у зависности од времена, на снимку нема ничега што би потврдило првобитну тврдњу Кремља да је Москва потонула због олује.

Пре потонућа, из руског министарства одбране саопштено је да је „крстарица озбиљно оштећена и да је цела посада евакуисана".

ББЦ није успео да потврди ове наводе.

Руске власти нису навеле да је било жртава, а из Министарства одбране су у суботу објавили снимак на ком се види - како се наводи у опису - посада брода Москва на паради у кримском лучком граду Севастопољу.

Ратни брод на ком је било 510 чланова посаде предводио је руски поморски напад на Украјину, што га је учинило важном симболичком и војном метом.

Москва је постала позната још у првим данима рата у Украјини након што су чланови њене посаде позвали украјинске пограничне трупе које бране Змијско острво у Црном мору да се предају - а њихов одговор, који се преводи као „иди дођавола", обишао је свет.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]