Међународни дан жена и Србија: Година када се снажније чуо њихов глас

Хиљаде жена, са црним тракама везаним око очију, окупило се у зиму 2019. испред националног стадиона у главном граду Чилеа, Сантјагу, како би извело перформанс уз песму „Силоватељ је на путу".

Песма отпора која осуђује насиље над женама проширила се друштвеним мрежама, а ускоро се певала у свим већим градовима од Латинске Америке до Европе.

Две године после настанка ових стихова, о сексуалном насиљу одважиле су се да јавно причају и жене у Србији.

Оптужбе за сексуално узнемиравање девојчица у Истраживачкој станици Петница, пријављивање професора глуме Мирослава Алексића за злостављање и кампања #Нисампријавила, неки су од случајева који су скренули пажњу на проблем.

Поводом Међународног дана жена, феминистичке организације припремају осмомартовски марш под називом „Солидарне и побуњене! За радна права, за правду и мир!" у центру Београда.

„Излазимо на улицу, важно место женске борбе, како бисмо побуном указале на лоше стање радних права и одсуство правде за потлачене у нашем друштву и изразиле солидарност са свим обесправљеним радницима, вишеструко маргинализованим женама, са расељеним лицима и избеглицама", наводе у саопштењу.

Међународни дан жена настао је као дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца, а од 1975. године је у званичном календару Уједињених нација, наводи енциклопедија Британика.

У Србији се Дан жена обележава од 1914. године.

Ове године, због пандемије вируса корона која траје већ трећу годину, очекује се више виртуелних догађаја.

Година када су жене у Србији проговориле

Глумица Милена Радуловић је средином јануара 2021. јавно оптужила учитеља глуме Мирослава Алексића за силовање када је имала 17 година.

Оптужбама су се придружиле и друге девојке.

Алексић је ухапшен 16. јануара прошле године и до 10. септембра био је у притвору, који је тада замењен кућним притвором уз електронски надзор.

Оптужен је за четири силовања и пет кривичних дела полног узнемиравања.

На последњем суђењу одржаном у фебруару ове године оптужени Алексић негирао је кривицу.

Глумицу Милену Радуловић подржала је и Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије.

Невладина организација Аутономни женски центар саопштила је да је поносна на младе жене које су се оснажиле и пријавиле силовање и сексуално злостављање које им се десило од стране особе у коју су имале апсолутно поверење да је ту да их учи и подржава.

Неколико месеци касније, београдски недељник Време објавио је причу пет жена о злостављању које су претрпеле у истраживачкој станици Петници, институцији која се бави развојем научне културе, писмености и образовања.

Као наводног злостављача оне су навеле истог мушкарца, а напади су се, како тврде, догодили између 2003. и 2014. године.

Случајеве су пријављивале управи Петнице одмах, после неколико година, а неке и почетком 2021.

Како наводи Време, управа Петнице признала је да је за проблем знала од 2014, а да је за размере случаја сазнала три године касније када је са наводним злостављачем раскинут радни однос.

Јавно тужилаштво у Ваљеву је по објављивању текста позвало оштећене малолетне особе да се јаве поводом овог случаја, што је за Радио Слободну Европу (РСЕ) потврдио тужилац у предмету Владимир Давидовић.

Како је тужилац за РСЕ тада објаснио, позив је упућен само малолетницама које су сексуално насиље доживеле у Петници после 2013, јер је тада донет такозвани Маријин закон, којим се прописује да кривична дела полних радњи над малолетницама не застаревају.

Сведочење Нине Стојаковић, политиколошкиње и чланице опозиционе странке Покрет слободних грађана, на Твитеру о насиљу које је доживела њена сестра и лошем искуству при покушају да пријави насилника, обележило је крај 2021.

Друштвене мреже су преплавила сведочења девојака и жена о насилним искуствима које су годинама држале у себи.

Низ испод хештега #Нисампријавила броји неколико хиљада објава.

Овакве кампање или акције су одличне, јер се многе жене у сопственим искуствима осећају усамљено, односно мисле да их само оне преживљавају, да их нико неће разумети, рекла је тада за ББЦ на српском Ивана Перић психолошкиња и координаторка СОС женског центра из Новог Сада.

„Када видите да се о неком случају говори као о насиљу, да треба пријавити, да насилници не смеју проћи некажњено - то може деловати оснажујуће и дати резултате", додала je она.

Шта кажу званични подаци?

Према последњим подацима Републичког завода за статистику, у периоду од 2018. до 2020. године подигнуто је 249 оптужница за кривично дело против полне слободе и донето је 210 осуђујућих пресуда.

Сексуално узнемиравање је у Србији кривично дело.

Закон га дефинише као „било који вид вербалног, невербалног или физичког понашања, које вређа достојанство у сфери полног живота и чини да се особа осећа понижено, увређено и уплашено", наводи се у Кривичном законику.

Избори у САНУ - где су жене?

Српска академија наука и уметности (САНУ) највиша је научна и уметничка установа у Србији.

На одржаним изборима за ново чланство у новембру 2021. међу 50 предложених кандидата за дописне и редовне чланове ове установе, било је 38 мушкараца и 12 жена.

Скупштина САНУ, коју чине сви чланови Академије, изабрала је да међу 25 нових чланова сви буду мушкарци, а ниједна жена.

Међу 100 редовних и 32 дописна члана, који их тренутно има у Академији, укупан број женских чланова је 15.

„Жене и иначе нису у довољној мери заступљене у САНУ и такво стање није прихватљиво", наводи се у саопштењу Извршног одбора те организације.

Истакнуто је да су Извршни одбор и Председништво САНУ током целог овог изборног процеса „указивали на ту чињеницу, упозоравали и улагали значајне напоре да што већи број жена, које то свакако заслужују, буду предложене за нове чланове САНУ".

Како је објашњено, нове чланове САНУ бирају чланови Скупштине САНУ, на чији индивидуални чин гласања и избора нико не може да утиче и за који сами сносе одговорност.

Зашто је скупље бити жена него мушкарац:

Позитивни примери, али недовољни

Ана Брнабић, премијерка Србије, истакла је да је Србија на европском и светском нивоу када је реч о броју жена у влади и да наставља праксу да се број жена додатно повећа, пише Данас.

У одлазећем саставу Владе, десет министарстава воде жене (од 21 колико их тренутно има).

Да помака има показује и одлука Владе Србије да се усвоји Предлог измена и допуна Закона о финансијској подршци породици са децом, међу којима је измена усмерена на подршку мајкама приликом рађања првог детета, а које чине више од половине од укупног броја породиља годишње у Србији.

У Србији ће оне од 1. јануара добијати 300.000 динара једнократне финансијске подршке.

Одлуку је поздравила организација Маме су закон која се бави заштитом људских права, пре свега у области социјалне заштите и посебне заштите породице.

Међутим, статус и положај породиља предузетница није регулисан, те ова организација наставља да апелује на ресорна министарства да се и њихов положај реши.

Садашњи закон предузетнице види као незапослене жене.

Зато оне траже 100 одсто надокнаде после трудничког боловања, да породиљско одсуство после трећег месеца може да користи супруг и да оне могу две године да одсуствују с посла након рађања трећег детета.

Маме су закон и Дигитална заједница покренуле су иницијативу „И предузетнице су маме", прикупивши 47.000 потписа подршке грађана.

Написале су предлоге и измене сета закона o здравственом осигурању, о доприносима на обавезно социјално осигурање и финансијску подршку са децом.

Одговор Министарства за бригу о породици и демографији је да се статус ипак мора решити системски, предложивши формирање радне групе и писање новог закона.

Шта је Међународни дан жена - како је све почело?

Међународни дан жена проистекао је из радничког покрета да би га Уједињене нације признале као званични годишњи догађај.

Идеја о њему никла је 1908. године, кад је 15.000 жена прошетало Њујорком захтевајући краће радно време, већу плату и право гласа.

Годину дана касније, Социјалистичка партија Америке прогласила је први Национални дан жена.

Замисао да он постане међународни дан потекла је од жене по имену Клара Цеткин, комунистичке активисткиње и заговорнице права жена.

Она је идеју изнела 1910. године на скупу радница у Копенхагену.

Било је присутно 100 жена из 17 земаља и оне су једногласно прихватиле њен предлог.

Осми март је први пут прослављен 1911. године у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској.

Стогодишњица је обележена 2011. године, тако да ове године технички славимо 111. Међународни дан жена.

Све је озваничено 1975. године, кад су Уједињене нације почеле да славе овај дан.

Прва парола коју су усвојиле УН (1996. године) била је „Славимо прошлост, планирамо будућност".

Међународни дан жена постао је датум за прославу тога колико су жене постигле у друштву, политици и економији, док се због политичких корена тога дана организују штрајкови и протести како би се скренула пажња на непрекинуту неравноправност.

Зашто баш 8. март?

Кларина идеја за Међународни дан жена није имала фиксни датум.

Она није била формализована све до штрајка за време рата 1917. године, кад су Рускиње захтевале „хлеба и мира" - цар је после четири дана штрајка био присиљен да абдицира, а привремена влада је женама доделила право гласа.

Датум кад се одржао штрајк жена по јулијанском календару, који се тада користио у Русији, био је 23. фебруар, недеља.

Овај датум је у грегоријанском календару био 8. март - и он се од тада слави тог датума.

Зашто се носи љубичасто?

Боје Међународног дана жена су љубичаста, зелена и бела.

„Љубичаста означава правду и достојанство. Зелена симболизује наду. Бела представља чистоту, мада је то контроверзан концепт.

„Ове боје изабрала је Женска социјална и политичка унија у Великој Британији 1908. године", наводи се на званичном сајту Међународног дана жена.

Постоји ли Међународни дан мушкараца?

Он заиста постоји, 19. новембра.

Али обележава се тек од деведесетих година прошлог века и не признају га Уједињене нације.

Људи га обележавају у више од 80 земаља света.

Дан слави „позитивне вредности којима мушкарци доприносе овом свету, њиховим породицама и заједницама", наводе организатори, са сврхом да истакне позитивне узоре, укаже на благостање мушкараца и унапреди родне односе.

Парола за 2020. годину била је „Боље здравље за мушкарце и младиће", а за 2021. годину „Бољи односи између мушкараца и жена".

Како се слави Дан жена и хоће ли бити виртуелних догађаја ове године?

Међународни дан жена је државни празник у многим земљама, међу којима и Русији, где се продаја цвећа удвостручује током три или четири дана око 8. марта.

У Кини, 8. марта многе жене добијају пола слободног дана на послу, по препоруци Државног савета.

У Италији, Међународни дан жена, или Festa della Donna, слави се поклањањем пупољака мимозе.

Порекло ове традиције није најјасније, али сматра се да је започела у Риму после Другог светског рата.

У Америци, месец март је Месец историје жена.

Председнички проглас који се издаје сваке године слави достигнућа америчких жена.

Ове године ће то изгледати малко другачије због пандемије корона вируса и очекује се да ће широм света бити одржано више виртуелних догађаја.

Шта је парола Дана жена за 2022. годину?

Из Уједињених нација најављено је да је парола за 2022. годину „Родна равноправност данас за одрживо сутра."

Организоваће догађаји који одсликавају како жене широм света реагују на климатске промене.

Али постојаће и друге пароле.

Интернет страница Међународног дана жена - на којој се наводи да је направљена како би „обезбедила платформу која ће помоћи у остваривању позитивних промена за жене" - одабрала је паролу „Разбити пристрасност" (#BreakTheBias) и од људи тражи да замисле „свет лишен предрасуда, стереотипа и дискриминације."

Зашто нам је Дан жена потребан?

Доживели смо значајан корак уназад у светској борби за женска права током протекле године.

Поновни долазак талибана на власт у августу променио је животе милиона Авганистанки - девојчицама је забрањено средњошколско образовање, министарство за женска питања је укинуто, а многим женама је речено да се не враћају на посао.

У Великој Британији, убиство Саре Еверард које је починио полицајац, поново је покренуло расправу о безбедности жена.

Пандемија корона вируса такође наставља да врши утицај на права жена.

Према Светском економском форуму и његовом Извештају о глобалном јазу у платама из 2021. године, време потребно да би се премостио јаз у платама на светском нивоу повећало се за једну генерацију, са 99,5 на 135,6 година.

Студија Уједињених нација из 2021. године, заснована на 13 земаља, показала је да је скоро свака друга жена (45 одсто њих) пријавила да су оне или жене које познају искусиле неки облик насиља током пандемије ковида-19.

Најчешће је пријављено нефизичко злостављање, са вербалним узнемиравањем и ускраћивањем основних ресурса.

Упркос страху од корона вируса, за Дан жена 2021. године одржане су протестне шетње широм света.

У Мексику су групе за права жена претвориле металну ограду, подигнуту да би се заштитила Национална палата, у импровизовани споменик жртвама фемицида.

За то време, жене у Пољској протестовале су широм земље после увођења скоро потпуне забране абортуса у јануару 2021.године.

Последњих неколико година, међутим, дошло је до извесног напретка - посебно у области женског лидерства.

Камала Харис је 2021. године постала прва жена, прва црнкиња и прва жена азијско-америчког порекла која је преузела дужност потпредседнице Америке.

Исте године, у Танзанији је заклетву положила прва председница Самија Сулуху Хасан, док су Естонија, Шведска, Самоа и Тунис добили прве премијерке у историји.

У јануару 2022. године, Сиомара Кастро је положила заклетву као прва председница Хондураса.

Нови Зеланд је 2021. године одобрио одсуство са посла због ожалошћености за жене (и њихове партнере) које су имале побачај или им је дете мртворођено.

Истовремено је Судан 2020. године криминализовао сакаћење женских гениталија.

А ко би могао да заборави утицај кампање #MeToo, када су жене дигле глас и поделиле искустава злостављања и сексуалних напада?

Почела је 2017. године, али је сада светски феномен.

У јануару 2022. године, универзитетски професор у Мароку осуђен је на две године затвора због непристојног понашања, сексуалног злостављања и насиља након што су студенткиње прекинуле ћутање о његовим захтевима за сексуалним услугама у замену за добре оцене - последњих година је читав низ таквих скандала укаљао репутацију мароканских универзитета.

Прошле године је дошло до промена по питању абортуса у неколико земаља.

У фебруару 2022. године, Колумбија је декриминализовала абортусе у прве 24 недеље трудноће.

У САД су, за то време, права на абортус била ограничена у неким савезним државама - Тексас је забранио захват чак од шесте недеље трудноће.

Шта је ББЦ пројекат 100 жена?

ББЦ 100 жена сваке године наводи 100 инспиративних и утицајних жена из читавог света.

Пратите ББЦ 100 жена на Инстаграму, Фејсбуку и Твитеру. Укључите се у разговор уз помоћ #BBC100Women.

Како задруга мења живот жена на селу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]