Образовање, расизам и Америка: Зашто се забрањују неке књиге из школске лектире

Све већи број родитеља у Сједињеним Америчким Државама тврди да су неке књиге из школске лектире опсцене или на неки други начин штетне по децу.

То доводи до све поларизованије политичке борбе која би могла да се одрази и на предстојеће националне изборе.

Јаел Левин-Шелдон, мајке двоје деце која живи надомак Ричмонда, у савезној држави Вирџинија, недавно је чула за књигу коју је наставница у оближњој школи донела на час.

Пажњу јој је скренуо наслов: Црни пријатељ: Како бити боља бела особа.

Само је тај наслов, каже Левин, расистички - и то није она врста књиге које би требало да буде доступна деци у државним школама.

„Замислите само да кажете: 'како бити боља црна особа'", каже она и пита се: „Да ли би то било у реду?".

Левин-Шелдон је председница вирџинијског огранка конзервативне групе за права родитеља Нема скретања улево у образовању.

Њена организација саставља списак књига за које тврди да се „користе за ширење радикалних и расистичких идеологија ученицима" и „да нас деле као људе зарад индоктринације деце опасним идеологијама".

На том списку је и дистопијски роман Маргарет Атвуд Слушкињина прича и Бела крхкост Робин Дианђело.

Црни пријатељ, мемоари Фредерика Џозефа са Њујорк тајмсове листе бестселера о проблемима са којима се суочавао као црни студент у већински белој средњој школи није на том списку. Макар не још.

Књига као што је Џозефова - која нуди критички поглед на теме као што су америчка историја или раса - доспеле су у наставне програме и библиотеке као реакција на протесте покрета Животи црнаца су важни из 2020. године и напоре у просвети да се покрену теме о сталном расизму у Сједињеним Америчким Државама.

Нема скретања улево тврди да о делима треба учити у оквиру контекста, заједно са другим текстовима који пружају другачији (и, претпоставља се, позитивнији) поглед на америчку прошлост.

А родитељи, додаје Левин-Шелдон, треба да имају могућност избора да се искључе са тих часова.

Друга дела, међутим, посебно она која се баве људском сексуалношћу на експлицитан начин, треба да буду скроз забрањена, тврди ова група.

„Кад су у питању порнографија и педофилија", каже Левин-Шелдон, „желимо да те књиге буду потпуно повучене."

То је, додаје она, све што њена група тражи.

То се не разликује превише од онога што заговорници слободе говора и просветни радници тврде да би такође волели да виде - разговор између родитеља, наставника и школских библиотекара како би се пронашла равнотежа између моралних и просветних интереса, и да се они спроведу са најбољим интересом деце на уму.

У пракси, међутим, не испада увек баш тако.

Плима притужби

Савезни посланик у Тексасу саставио је списак више од 850 књига за које тврди да би могле код ученика да изазову „нелагоду, осећај кривице, патњу или било који други облик психолошке непријатности", због њихове расе или пола.

Анализа Далас морнинг њуза открила је да су 97 од првих 100 књига на том списку написали припадници етничких мањина, жене или ЛГБТ аутори.

Школски округ у Сан Антонију повукао је 400 од тих књига из библиотека без икаквог формалног поступка ревизије или конкретне притужбе родитеља.

Школски одбор из Тенесија повукао је Мауса, Пулицером награђени графички роман о Холокаусту, из наставног плана и програма за осми разред због вулгарности и антропоморфизоване голотиње миша.

У округу Полк, на Флориди, школа је повукла 16 књига док не буду подвргнуте званичној ревизији, попут награђиваних романа Ловац на змајеве Халеда Хосеинија и Вољена Тони Морисон, зато што садрже „опсцени материјал".

Притужбе су стигле и са левице. Школски округ надомак Сијетла, у држави Вашингтон, избацио је класик Харпер Ли из 1960. године Убити птицу ругалицу из наставног плана и програма због описа расних односа и коришћења расистичког језика.

Употреба расистичких епитета код ликова прошле године је навела на ограничавање предавања и о књизи О мишевима и људима Џона Стајнбека у школским областима у Мендота Хајтсу, у држави Минесота, и Бурбанку, у држави Калифорнија.

Удружење америчких библиотекара води евиденцију о броју притужби поднетих против књига у школским библиотекама и забележило њихов значајан пораст током прошле године.

Према прелиминарним подацима, од септембра до новембра 2021. године, удружење је забележило 330 таквих инцидената.

Укупан број забележених инцидената за читаву 2019. годину, последњу током које су школе широм Америке биле отворене за лично преузимање књига током читавог трајања године, био је 377 - што указује на то да ће коначна бројка за 2021. годину готово сигурно убедљиво надмашити претходне цифре.

Кумулативни ефекат, каже Дебора Калдвел-Стоун, директорка Канцеларије за интелектуалне слободе овог удружења, наноси значајну штету отвореном дискурсу и процесу учења широм земље.

„Ми смо влада, друштво које би требало да штити слободу говора, слободу приступа информацијама на основу којих ћемо сами доћи до неких закључака, да ангажује друге у широкој либералној едукацији", каже она.

„А сада откривамо да постоји покрет који жели да угуши тај разговор, да ускрати та права, нарочито младим људима."

„Ковид лимунада"

Према Тифани Џастис, суоснивачици родитељске групе Маме за слободу, пораст родитељског интересовање може да се припише, макар делимично, политици учења на даљину која је примењивања током пандемије ковида-19.

Први пут су се, каже она, многи родитељи нашли у блиском контакту са оним чему се уче њихова деца - и то им се није допало.

Она то зове „Ковид лимунадом", зато што је пандемија садржала елеменат среће у несрећи.

„Никад раније нисмо успевали да заинтересујемо родитеље као што је то било кад су детаљно проучили наставни план и програм седећи са својом децом док уче", каже она.

„Ми смо то препознали као прилику да истински још више ангажујемо родитеље и да их наведемо да учествују у едукацији властите деце."

Показало се да и друштвене мреже имају огроман утицај на обим овог покрета.

Активисти кажу да је то помогло њиховим групама да се организују широм Америке, кад су родитељи увидели да нису усамљени у својој забринутости.

С друге стране, групе као што су Удружење америчких библиотекара откриле су да се у притужбама изнова и изнова појављују исте књиге, након што спискови - као онај на сајту Нема скретања улево - почну да круже по интернету.

„Друштвене мреже појачавају и гурају подједнако поруке ових група које имају одређени циљ као и појединачна оспоравања која се јаве у заједници", каже Кардвел-Стоун.

У средишту овог питања налази се расправа о улози родитеља, школе и правима ученика у учионицама.

И Левин-Шелдон и Џастис истичу да су деца све док не напуне 18 година малолетна, а родитељи би требало да могу да проуче идеје и теме којима су њихова деца изложена - чак и ако то није надзор који сви родитељи желе да примене код куће или у учионици.

Заговорници слободе говора истичу да библиотеке треба да служе читавој заједници ученика, а не само онима са најсмернијим родитељима.

Али иако ученици нису одрасли, они и даље имају властита права - као и могућност деловања.

Дијалог између родитеља, наставника и библиотекара је важан, али ако тинејџери траже информације о теми која их занима, треба да могу да дођу до њих.

„Уврежено је веровање да млади све време траже само најнедозвољенији садржај у свакој области својих живота", каже Џонатан Фридмен, директор Слободног изражавања и образовања при ПЕН-у Америке, групе која се бори за слободу говора.

„Мислим да то није истина. Мислим да кад људи одлазе у библиотеку обично дође до усаглашености између читаоца и текста."

Политика беса

И како је притисак да се суди о одређеним књигама - и да се оне уклоне из школа - постао национална иницијатива са националном пажњом конзервативних и либералних медија, страсти су постале изразито узавреле.

Састанак школског одбора у округу Флејглер на Флориди на ком је требало да се расправља о уклањању књиге Сви дечаци нису плави прерастао је у протесте препуне вулгарности и контра-протесте. (Одлуку одбора да одобри књигу на крају је поништио окружни званичник).

Састанци у другим деловима САД-а морали су да буду отказани или одложени због претњи упућених државним службеницима.

Током састанка школског одбора у Кармелу, у држави Индијана, прошлог јула, где су се родитељи смењивали читајући експлицитне одломке из књига за које су сматрали да их треба уклонити из школске библиотеке, један човек је ухапшен пошто му је из џепа испао пиштољ.

Левин брже-боље истиче како њена група не одобрава такво понашање родитеља и да они желе да обуче чланове да се понашају „с поштовањем и професионално" на састанцима школских одбора.

Џастис се слаже, називајући своје чланове „веселим ратницима", али додаје да родитељи имају разлога да буду бесни.

„Јесте, они су узнемирени", каже она.

„Њихова деца не уче у школи. Они шаљу децу у школу, а њихову децу више уче - ко зна чему. Сасвим сигурно не читању и писању."

Бес уме да буде моћна сила у политици, а конзервативни политичари - са већинским републиканским посланицима - покушали су да искористе ту страст у властиту корист.

Прошлог новембра републиканац Глен Јангкин је освојио гувернерски положај у Вирџинији засновавши кампању на образовању и правима родитеља.

Једна од његових телевизијских реклама приказивала је мајку која се успротивила томе што се Вољена Тони Морисон предаје на часу енглеског у школи њеног сина.

И док се ближе новембарски средњомандатни избори, чији су улог контрола америчког Конгреса и многих влада савезних држава, све више кандидата са деснице следе његов пример.

Мат Краус, тексашки посланик са оним списком од 850 књига, кандидовао се за државног јавног правобраниоца.

Почетком фебруара је Сенат државе Индијане одобрио предлог закона који ће омогућити кривично гоњење школских библиотекара због ширења „материјала штетног по малолетнике".

Посланици Оклахоме разматрају предлог закона који би забранио библиотекама државних школа да нуде било какве књиге о сексуалности или родном идентитету.

Фридман упозорава да ће напори да се уклоне књиге имати негативан утицај на библиотекаре и школске званичнике, који би могли да се упусте у „меку цензуру" превентивно уклањајући наслове за које мисле да би могли да изазову контроверзу.

Такође би то могло да има негативан ефекат на ауторе и издаваче, који би могли да се клоне контроверзних тема и потискују креативност.

„Ако причате причу која се у овом тренутку налази на граници свих тих тема, добро ћете размислити пре него што седнете да пишете на начин који би могао да буде забрањен или да привуче националну пажњу", каже он.

„Нећете објавити ту књигу; том говору нећете дати публицитет."

Ешли Хоуп Перез једна је од ауторки која савршено осећа тај притисак.

У скорашњем броју Тексас мантлија, она описује како је била узнемиравана пошто је њена књига Из мрака критикована као опсцена на састанку једног школског одбора надомак Остина.

„Остављали су ми ружне телефонске поруке у којима су ме називали 'дегенерисаном', добијала сам мејлове у којима су се низале увреде, остављали су ми коментаре на друштвеним мрежама у којима се говорило да сам 'буквално СОТОНА' и подстицали су ме да се обесим", пише она.

„Напади на Из мрака говоре много више о нашем културолошком тренутку него о мојој књизи."

Она истиче да је њена књига први пут објављена пре шест година и да је тад нису пратиле контроверзе.

Политичка арена, чини се, од тада се у значајној мери променила.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]