Украјинска криза: Шта су Нормандијска четворка, ОЕБС, Споразум из Минска и Северни ток 2

У источној Украјини већ више од седам година траје оружани сукоб између владиних снага и локалних анти-владиних формација.

Русија подржава оружане групе које се боре против украјинских снага у региону Донбаса.

Запад сада упозорава да Москва у наредним данима планира да нападне Украјину.

Русија је разместила око 130.000 својих војника - опремљених свиме, од тенкова и артиљерије до муниције и ваздушних снага - уз границу са Украјином.

Међутим, Москва је до сада више пута одбацивала тврдње о будућој инвазији.

Почетком 2022. године, украјински председник Володимир Зеленски позвао је Запад да не шири панику, рекавши да упозорења о непосредној инвазији наносе штету украјинској привреди.

Русија и Белорусија тренутно спроводе заједничке десетодневне војне вежбе.

Украјина је такође одржала војне вежбе у источном региону.

НАТО је појачао присуство у Источној Европи и разместио своју елитнију америчку 82. ваздушно-десантску дивизију.

Велике европске земље учествују у интензивним дипломатским преговорима.

Политички великодостојници, укључујући лидере и министре спољних послова из Немачке, Француске, Велике Британије и других земаља, непрестано лете између Москве, Кијева, Париза, Берлина и пољске престонице Варшаве.

Трансатлантске посете и телефонски позиви су још увек у току.

Док се снажна иницијатива за спречавање руске инвазије наставља, објашњавамо вам пет кључних термина који ће вам помоћи да боље разумете украјинску кризу.

Нормандијска четворка

У јануару 2022, у Берлину и Паризу су се наставили квадрилатерални преговори тзв. „Нормандијске четворке".

То је неформални форум дипломатских канала који су 2014. успоставили француски, немачки, руски и украјински лидери.

Његово оснивање уследило је после жестоких оружаних сукоба између украјинских владиних снага и про-руских сепаратистичких група који су избили у региону Донбаса у источној Украјини.

Преговори су били усредсређени на заустављање сукоба.

Од тада је одржано неколико рунди преговора, што је резултирало потписивањем Споразума из Минска 2015. године.

Овај дипломатски механизам назван је тако зато што је први састанак одржан у Нормандији, у Француској, током европске церемоније обележавања 70. годишњице савезничког искрцавања у Европи за време Другог светског рата.

ОЕБС

Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) састоји се 57 земаља учесница из Европе, Северне Америке и Азије.

Она директно учествује у дипломатским напорима за решавање кризе у Украјини.

ОЕБС је једина безбедносна организација на свету која повезује читаву Европу са Северном Америком.

Њена претходница била је „Конференција о безбедност и сарадњи у Европи" (КЕБС).

Њу је оформио НАТО 1975. године; предвођена Сједињеним Америчким Државама, била је састављена од западних земаља и бивших источноевропских комунистичких земаља које је предводио бивши Совјетски Савез током Хладног рата.

КЕБС је „претворио одсуство било каквих добитака Хладног рата у позитивну корист међу европским државама, поставши форум за расправе између две суперсиле и европских земаља", према речима Европског парламента.

Деведесетих, после поновног уједињења Немачке и пада Совјетског Савеза, многе бивше државе чланице Варшавског пакта почеле су да се придружују НАТО-у.

Оне су се, заједно са бившим совјетским републикама у Централној Азији и Монголији, придружиле и ОЕБС-у.

КЕБС је 1995. године преименована у ОЕБС.

Постала је важна дипломатска платформа у великим геополитичким сукобима у Европи и Централној Азији, укључујући попуштање напетости између Русије и Сједињених Америчких Држава.

Споразум из Минска

Тадашњи украјински председник Петро Порошенко и руски председник Владимир Путин састали су се 2015. године у Минску.

Форум је одржан под дипломатском иницијативом тадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Франсоаа Оланда преко Нормандијске четворке.

Маратонски преговори завршили су се споразумом о примирју у источној Украјини.

Основана је трипартитна група коју чине Русија, Украјина и ОЕБС ради примене Споразума из Минска.

Потписнике укључују представници ОЕБС-а, руске и украјинске владе и власти региона Донбаса.

Споразум из Минска захтевао је моментални престанак свих оружаних активности; повлачење тешког наоружања за обе стране и низ политичких, економских и друштвених договора после постигнутог примирја у ратној зони.

Међутим, он није до краја спроведен. Стране су оптужиле једна другу за кршење споразума, нарочито поводом крупних тачака као што су примирје, повлачење трупа и политичка реформа.

Оружани сукоби у региону Донбаса су се наставили, мада у сведенијем облику.

Донбас

Донбас има једну од највећих резерви угља у Украјини. Био је једна од најважнијих база тешке индустрије у бившем Совјетском Савезу.

Углавном се састоји од два региона, Доњецка и Луханска. Доњецк, пети највећи град у Украјини, незванични је главни град Донбаса.

Историјски и културолошки, Кијев, главни град Украјине, често се сматра колевком словенске цивилизације.

Донбас има чврсте везе са Русијом, у погледу историје, језика, културе и привреде.

Грађани који говоре руски представљају већину локалног становништва, док етнички Руси чине око 40 одсто становника.

Украјина је признала специјални статус Донбаса у Споразуму из Минска и пристала да му додели више аутономије.

На референдуму из 2014. године, кримски гласачи подржали су савез са Русијом иако је тај резултат био оспорен.

Након што је избио сукоб између про-руских и анти-руских снага у Донбасу, про-руске снаге објавиле су оснивање две независне републике: Доњецк и Луханск.

Ове промене нису међународно признате. Сједињене Америчке Државе и Запад увели су санкције Русији због њеног анектирања Крима.

Русија је инсистирала да је интеграција Крима у Русију легитиман избор кримског народа и да Русија није одиграла никакву улогу у сукобу у Донбасу.

Москва тврди да украјинска влада треба да преговара са регионом како би разрешила тамошње нерешене проблеме.

Русија и Украјина настављају да оспоравају специјални статус аутономије Донбаса и аспекте локалних избора уврштене у Споразум из Минска.

Русија оптужује Украјину за кршење Споразума из Минска и гушење етничких Руса у Донбасу.

Москва је такође оптужила НАТО и Сједињене Америчке Државе за „провокативне активности" у региону Црног мора.

Она од НАТО-а захтева да трајно забрани придруживање Украјине савезу.

Северни ток 2

Кад се распао бивши Совјетски Савез, Русија је задржала највеће резерве гаса на свету, али је Украјина наследила гасоводе.

Две земље су од тада у сталном сукобу око тог наслеђа.

Северни ток 2 је нови гасовод дуг 1.2000 километара који се протеже од западне Русије до Немачке испод Балтичког мора.

Овај доток вредан више милијарди долара све се више доживљава као кључни адут у преговорима Запада око спречавања могуће руске инвазије.

Градња Северног тока 1 започела је 2011. године и била је завршена наредне године.

Северни ток 2 је започео да се гради 2018, а био је завршен 2021. године.

Једном кад буде постао оперативан, удвостручиће количину гаса коју Русија шаље Немачкој.

Гасовод још увек чека одобрење немачког енергетског регулатора.

Али пројекат су критиковале источноевропске земље и САД.

Северни ток 2 заобилази првобитне копнене гасоводе у земљама Источне Европе као што су Украјина и Пољска.

Са новим гасоводом, Кијев би могао да изгуби 1,8 милијарди евра у „транзитним" дажбинама које зарађује тиме што гас прелази преко његове територије.

Пољска је такође незадовољна зато што је занемарена као транзитна земља.

Украјински председник Володимир Зеленски описао је Северни ток 2 као „опасно геополитичко оружје Кремља", рекавши да ће гасовод бити опасан „по читаву Европу".

И САД и Велика Британија увеле су санкције Русији због пројекта Северни ток 2.

Пројекат је добио снажну подршку немачких влада Герхарда Шредера и Ангеле Меркел од самог његовог настанка.

Немачка се нада да ће нови гасовод смањити притисак на њу и енергетске залихе Европе.

САД су укинуле санкције које је немачким компанијама увела администрација бившег председника Доланда Трампа због Северног тока 2 након што је тадашња немачка канцеларка Ангела Меркел одржала преговоре са америчким председником Џоом Бајденом.

Али Бајден је почетком 2022. године рекао да ће Северни ток 2 бити „затворен" ако Русија нападне Украјину.

Русија инсистира да је Северни ток 2 економска трансакција и да га не треба политизовати.

Москва је такође критиковала мотиве који стоје иза противљења Вашингтона, рекавши да се, као велики произвођач нафте и гаса, САД надају да ће Европи продати више америчке нафте и гаса из шкриљаца.

Погледајте видео о украјинском бенду који свира за мир

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]