You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Жене, Талибани и Авганистан: „Осећала сам велику нервозу док сам се враћала у учионицу“
- Аутор, Лара Овен
- Функција, ББЦ 100 жена
- Време читања: 5 мин
Рана се нервозно припремала за дуго очекивани повратак на факултет, пошто је неколико државних универзитета у Авганистану поново отворило врата за студенткиње, први пут откако су талибани дошли на власт.
„Заправо су многе ствари деловале нормално, као што су биле пре", каже Рана, која се уписала на факултет у граду на југу земље, Кандахару.
„Жене и мушкарци су били у истој учионици, зато што је наш универзитет мали, момци су седели напред, а ми смо седеле позади", каже она за ББЦ 100 жена.
За многе студенткиње, био је то први дан повратка у клупе откако су талибани преузели власт.
Придружиле су се мушким колегама након што су се државни универзитети отворили у шест покрајина у земљи.
„Овог јутра сам осећала велику нервозу и талибани су чували зграду кад смо стигле, али нас нису дирали", каже Рана.
„После много месеци седења код куће, то су заиста добре вести", каже Хода, студенткиња која се нада да ће наставити да студира грађевинарсвто у Кабулу.
„Али знам да су многи предавачи напустили Авганистан", додаје она.
Талибани су саопштили да немају ништа против права жена на образовање.
Званичници из просветних институција су рекли да желе да учионице буду раздвојене по полу и наставном плану заснованом на исламским принципима, са обавезним хиџабом за студенткиње.
„Заједничко образовање је у сукобу са принципима Ислама и националним вредностима", изјавио је Абдул Баки Хакани, талибански министар за високо образовање, у септембру 2021.
Током прве владавине талибана, од 1996. до 2001, женама је било забрањено да се школују.
Откако су талибани преузели власт у августу 2021, већина средњих школа се затворила за девојке у земљи.
И док су неки универзитети сада отворени за жене које су се уписале пре преузимања власти, пут до вишег образовања и даље је за многе неизвестан.
„Мој сан је био да идем на факултет и постанем докторка.
Сад кад сам чула да талибани дозвољавају женама да иду на универзитет, полажем велике наде у то да ће нам дозволити да наставимо школовање, прво у средњој школи, а онда и на факултету", каже средњошколка Махваш из покрајине Такар.
Ограничења на снази
У уторак је Мисија за помоћ Уједињених нација у Авганистану саопштила да поздравља корак ка поновном отварању државних универзитета.
Она је твитовала: „Од кључне је важности да свака млада особа има равноправан приступ образовању."
Студенткиња треће године медицине у Херату рекла је за ББЦ да, иако им је дозвољено да се врате студијама, њихово образовање прате стална ограничења.
Речено јој је да може да иде на кампус само на четири сата, јер је остатак времена издвојен за мушке студенте.
Неки страхују и да би талибани могли да ограниче учешће жена на неколико курсева.
Студенткиња грађевинарства из Кабула рекла је да је била шокирана кад је недавно чула како портпарол талибана за просвету каже да нема разлога да жене постану политичарке и инжењерке јер су то „мушки послови".
Исто тако, универзитетски студенти који желе да похађају Факултет за уметност на Универзитету у Кабулу рекли су за ББЦ да нису сигурни да ли ће талибани дозволити женама да се пријаве на уметничке факултете.
Анђела Гајур, која је основала онлајн школу Херат нудећи приступ курсевима на даљину за жене и девојке, такође је била скептична поводом вести о поновном отварању универзитета.
„Верујем да ће талибани увести више Шарије и исламских предмета у наставни програм.
Девојкама се више не дозвољава да се баве спортом, морају више да се покривају одећом.
Мислим да талибанско школство неће дозволити да жене доносе властите слободне изборе, а то је мој највећи страх. Заиста се плашим", каже ова просветна радница.
„Како ствари стоје данас, чак и ако жене буду дипломирале, неће моћи да раде."
ББЦ 100 жена разговарао је са Сорајом, дипломком из Херата, која каже да, иако је стекла диплому, ограничења која су на снази не дозвољавају да се запосли.
„Према ограничењима која су увели талибани, практично не смем да напуштам кућу, кажу да жене не смеју да раде или смеју да раде у чисто женском окружењу.
Али има врло мало радних окружења у којима нема мушкараца", каже она.
Међународни притисак
Поновно отварање државних универзитета уследило је пошто је талибанска делегација одржала преговоре са западним званичницима у Норвешкој.
Тамо је извршен притисак за унапређење права жена како би заузврат добили више приступа страној помоћи и одмрзавање њихових прекоморских средстава.
Заустављање помоћи је погоршало хуманитарну кризу у Авганистану, који је већ разорен деценијама ратовања.
УН кажу да 95 одсто Авганистанаца нема шта да једе.
Једна студенткиња из школе за медицину у Мазар Шарифу рекла је за ББЦ да „повратак на факултет више није приоритет".
„Ми гладујемо. Мој отац је радио за претходну владу и откако су се талибани вратили, он нема посао, а ми немамо довољно хране за јело, тако да очигледно мој отац не може више да приушти моје школовање.
Морала бих да купујем књиге, одећу… али ми немамо новца."
Други који имају средства да се врате кажу да нису сигурни да ту може да се оствари прави напредак.
„Изгубили смо много времена за учење и, иако сам срећна што желе поново да отворе факултете, сада су ту нека нова правила која ће морати да се поштују док се студира.
Има ствари које ми нису пријатне, као што је мушка пратња која мора да ме води на факултет", каже студенткиња из Такара која се вратила на предавања 27. фебруара.
Паштана Дурани, оснивачица организације Лерн Авганистан која води школе у земљи и учи жене и девојке на даљину, донела је тешку одлуку да напусти Авганистан и пресели се у САД пред долазак талибана.
За њу је ова вест такође горко-слатка.
„Ово делује као миротворни гест и морамо да га поздравимо, али као Авганистанка која је морала да побегне из земље зато што је мој универзитет затворен, осећам се и повређеном."
Дурани каже да су многе њене пријатељице, попут ње, које су биле уписане у установе високог школства, такође напустиле Авганистан.
Рана, у међувремену, жели да се врати студијама - чак и ако није сигурна шта би будућност могла да донесе њој и њеним колегиницама.
„Многе од мојих колегиница се нису појавиле (првог дана).
Али надајмо се да ће се више девојака осетити безбедније у скоријој будућности и да ће се вратити на факултет."
Погледајте видео о баки из Авганистана
*Нека имена су промењена да би се заштитио идентитет саговорника
Додатно извештавање: Али Хамедани, ББЦ Авганистански сервис.