Авганистан: Ко су талибани

Талибане су 2001. године са власти свргле снаге предвођене Сједињеним Америчким Државама, али је група постепено постајала све јача и сада поново заузима нове територије.

Док се САД, после две деценије рата, припремају да доврше повлачење до 11. септембра, талибани заузимају авганистанске војне положаје, места и села, и заузимају велике градове, још једном уносећи страх међу људе.

Талибани су за два дана освојили Џалалабад, а потом су ушли и у Кабул. Авганистански председник Ашраф Гани напустио је земљу.

Ова група ушла је у директне преговоре са САД-ом 2018. године, а у фебруару 2020. године две стране постигле су мировни споразум у Дохи према ком су се САД обавезале на повлачење, а талибани да неће нападати америчке снаге.

Друга обећања укључивала су недозвољавање Ал Каиди или другим екстремистима да оперишу у областима које они контролишу и да ће наставити националне мировне преговоре.

Али у години која је уследила, талибани су наставили да нападају авганистанске безбедносне снаге и цивиле.

Сада, док се САД припремају да коначно оду, група је поново активна и брзо напредује широм земље.

Долазак на власт

Талибани, илити „студенти" на паштунском језику, појавили су почетком деведесетих у северном Пакистану после повлачења совјетских трупа из Авганистана.

Сматра се да се овај превасходно паштунски покрет први пут појавио у верским школама - која су углавном финансирана новцем из Саудијске Арабије - а која су учила тврдокорни облик сунитског ислама.

Обећања која су дала талибани - у паштунским областима око Пакистана и Авганистана - била су да ће повратити мир и безбедност, и применити строгу верзију Шарије, илити Исламског закона, једном кад се нађу на власти.

Талибани су брзо проширили утицај из југозападног Авганистана.

У септембру 1995. године, заузели су покрајину Херат, на граници са Ираном, а тачно годину дана касније, заузели су главни град Авганистана Кабул, свргнувши режим председника Бурханудина Рабанија - једног од оснивача авганистанских муџахедина који су пружили отпор совјетској окупацији.

До 1998. године, талибани су контролисали скоро 90 одсто Авганистана.

Авганистанци, уморни од бахатости муџахедина и унутрашњих борби пошто су протерани Совјети, углавном су поздравили долазак талибана кад су се ови први пут појавили на сцени.

Њихова рана популарност могла је углавном да се захвали њиховим успеху у искорењивању корупције, заустављању безакоња и претварању путева и области под њиховом контролом у територије безбедне за цветање трговине.

Али су талибани такође увели или подржали кажњавање у складу са својим строгим тумачењем Шарије - као што су јавна погубљења осуђених убица и прељубника и ампутације особа проглашених кривим за крађу.

Мушкарци су морали да пуштају браду, а жене да носе бурке.

Талибани су такође забранили телевизију, музику и биоскоп, и нису одобравали да девојчице од 10 година или старије иду у школу.

Погледајте и видео о новинаркама које су страдале само зато што су жене

Оптужени су за разна кршења људских права и уништавање културне баштине.

Један озлоглашени пример био је из 2001. године, кад су талибани уништили славне кипове Буда из Бамијана у централном Авганистану, упркос бурним реакцијама из света.

Пакистан је упорно негирао да он стоји иза талибанског подухвата, али нема сумње да су многи Авганистанци који су се првобитно придружили покрету били обучавани у медресама у Пакистану.

Пакистан је такође био једна од свега три земље, уз Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате, које су признавали талибане док су били на власти у Авганистану.

Била је то и последња земља која је прекинула дипломатске односе са групом.

У једном тренутку, талибани су претили да ће дестабилизовати Пакистан из области које су контролисали на северозападу.

Један од најистакнутијих и међународно најосуђиванијих од свих напада талибана у Пакистану одиграо се у октобру 2012. године, када је ученица Малала Јусафзаи тешко рањена на путу до куће у граду Мингора.

Велика војна офанзива две године касније после масакра у школи у Пешавару, међутим, у великој мери је смањила утицај групе у Пакистану.

Најмање три кључне личности пакистанских талибана убијене су у америчком нападу дроном 2013. године, међу којима и лидер групе Хакимулаха Мешуда.

„Уточиште" за Ал Каиду

Талибани из Авганистана привукли су пажњу читавог света после напада од 11. септембра 2001. године на Светски трговински центар у Њујорку.

Талибани су оптужени за пружање уточишта главним осумњиченима - Осами Бин Ладену и његовом покрету Ал Каида.

Седмог октобра 2001. године, војна коалиција предвођена САД-ом покренула је нападе у Авганистану и до прве недеље децембра талибански режим је пао.

Тадашњи лидер групе мула Мухамед Омар и друге високе фигуре, уз Бин Ладена, избегли су хватање упркос покретању једног од највећих лова на људе на свету.

Многи виши талибански лидери наводно су се склонили у пакистански град Квета, одакле су водили талибане.

Али Исламабад је негирао постојање онога што је названо „Кветска шура".

Упркос све већем броју страних трупа, талибани су постепено повратили а потом и проширили утицај у Авганистану, претворивши огромна пространства земље у небезбедна подручја, а насиље у земљи вратило се на ниво који није виђен од 2001. године.

Талибани су извели бројне нападе на Кабул и, у септембру 2012. године, група је спровела масовни напад на НАТО-ову базу Камп Бастион.

Наде полагане у мир путем преговора нарасле су 2013. године, кад су талибани најавили планове да отворе канцеларију у Катару.

Али неповерење с обе стране остало је на високом нивоу и насиље је настављено.

У августу 2015. године, талибани су признали да су прикривали смрт муле Омара - наводно услед здравствених проблема у болници у Пакистану - више од две године.

Наредног месеца, група је саопштила да је превазишла недеље унутрашњих трвења и окупила се око новог лидера у облику муле Мансура, који је некада био заменик муле Омара.

Негде у исто време, талибани су преузели контролу над главним градом покрајине први пут од њиховог пораза из 2001. године, преузевши контролу над стратешки важним градом Кундузом.

Мула Мансур убијен је у мају 2016. године, а заменио га је његов заменик Маулави Хибатулах Акундзада, који се и данас налази на челу групе.

Одбројавање до повлачења

У години после мировног споразума између Америке и талибана из фебруара 2020. године - кулминације дугог периода директних преговора - изгледало је као да талибани мењају тактику од сложених напада на градове и војне положаје до таласа циљаних атентата који тероришу авганистанске цивиле.

Мете - новинари, судије, мировни активисти, жене на положајима моћи - као да су сугерисале да талибани нису променили екстремистичку идеологију, само стратегију.

Упркос озбиљној забринутости авганистанских званичника због рањивости владе пред талибанима без међународне подршке, нови амерички председник Џо Бајден најавио је у априлу 2021. године да ће се све америчке трупе повући из земље до 11. септембра - тачно две деценије од рушења Светског трговинског центра.

Надживевши суперсилу током две деценије рата, талибални су почели да заузимају огромне делове територије, а потом су још једном срушили владу у Кабулу после повлачења страних сила.

Сматра се да је у овом тренутку група бројчано надмоћнија него у било ком тренутку откако је свргнута са власти 2001. године - са и до 85.000 редовних бораца, према скорашњим проценама НАТО-а.

Њихову контролу над територијом теже је проценити, будући да дистрикти шетају из руку у руке између њих и владиних снага, али скорашње процене варирају између трећине и петине земље.

Напредовање је брже него што су многи страховали да ће бити.

Генерал Остин Милер, командант мисије предвођене Америком у Авганистану, у јуну је упозорио да би земља могла да се нађе на путу ка хаотичним грађанском рату, који је назвао „бригом читавог света".

Америчка обавештајна процена из истог месеца наводно је закључила да би авганистанска влада могла да падне у року од шест месеци од одласка америчке војске.

Испоставило се да је авганистанска влада пала за само месец дана.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]