Aвганистан, талибани и жене: „Нису променили одећу, косу или браде, како онда да промене идеје?“

Први период талибанске владавине пре више од 20 година био је обележен свирепостима према женама као што су обезглављивање, каменовање и присиљавање да носе бурке.

Пошто су екстремисти били свргнути са власти, Авганистанке су оствариле значајан напредак - постале су министарке, градоначелнице, суткиње и полицајке.

Њих сада чека неизвестан пут - пет истакнутих Авганистанки причало је за ББЦ о сопственим страховима за будућност.

„Неопходни отпор и жртва"

Новинарка која седа са високим званичником да би га интервјуисала није никаква вест у већини делова света.

Али имајући у виду бруталну талибанску историју репресије над женама и девојкама, многи су били изненађени кад је један од њихових највиших званичника, Маулави Абдулах Хемад, пристао да га интервјуише водитељка Толо Њуза Бехешта Арганд.

Интервју који је дат у уторак раскрстио је са још једном традицијом: било је то први пут да је неки талибански вођа то урадио у телевизијском студију.

Али упркос њиховим очигледним уступцима, Арганд је и даље подозрива.

„Они кажу: 'Ми немамо никакав проблем са Авганистанкама. Ми подржавамо њихов рад'... Али ја стрепим", рекла је она тада за ББЦ.

Она каже да се атмосфера у њеном студију у Кабулу и у самом граду променила.

Више не ћаска слободно са гостима о спорним питањима.

Сада пажљиво бира речи.

„После месец или два, талибани ће увести законе за нас.

„Мислим да нам неће дозволити да радимо шта хоћемо. Отежаће нам да будемо самосталне."

„Сада не показују никакве реакције, али морамо да будемо опрезне. Веома сам опрезна."

Погледајте видео: Новинарке које су убијене зато што су жене

Крајем деведесетих и почетком двехиљадитих, ова група владала је Авганистаном према строгом тумачењу шеријата, илити Исламског права, и забранила је телевизију, музику и филмове.

У годинама пошто су талибани свргнути са власти, отворено је на десетине телевизијских мрежа и више од 170 ФМ радио станица.

По повратку талибана на власт, неки телевизијски канали уклонили су водитељке из програма и чак заменили политичке емисије расправама о исламској теологији.

Пошто се одмазде нису десиле, многи канали су се вратили на стару програмску шему.

На скорашњој конференцији за новинаре, талибани - који сада владају над 39 милиона људи - чак су рекли да ће женама бити дозвољено да раде и уче „у оквиру Исламског права".

Али у уторак (17. августа), једна друга водитељка Кадија Амин објавила је на друштвеним мрежама да су талибани суспендовали њу и друге жене које раде на државној телевизији на неодређено.

На многим местима екстремисти су ипак успели да спрече да жене одлазе на посао.

Неке жене су за ББЦ рекла да не иду из страха.

Арганд се вратила на посао јер је сматрала да мора да буде у редакцији у овом веома осетљивом периоду.

„Рекла сам себи, иди… Ово је веома важан период за Авганистанке."

На путу до посла зауставили су је талибани који су је питали зашто путује сама а не у пратњи мушког рођака како налаже шеријат.

„Нисмо у доброј ситуацији. Ми знамо да она није добра за жене у Авганистану.

„Мора да дође до отпора и жртви за добробит генерација које долазе."

„Није као током њихове претходне владавине"

Гинеколошкиња која држи приватну клинику и ради у болници у Кабулу рекла је за ББЦ да је њен професионални живот сада нарушен политичким превирањем.

„Дошла сам на посао после три дана. Ситуација је нормална", рекла је лекарка, која жели да остане анонимна.

Она каже да су талибани саопштили да лекарке могу да наставе да раде у болници и на својим приватним клиникама.

Лекарка каже да у неком местима талибани активно траже од жена да се врате на посао, али због страха многе се још не појављују.

„Много лекарки и бабица није дошло у болницу зато што се плаше и саопштење талибана их није разуверило."

У многим деловима руралног Авганистана, здравствене службе су минималне или непостојеће, али је земља предузела мере да појача број сестара и бабица да би смањила стопу смртности трудница.

Како ствари сада стоје, гинеколошкиња из Кабула је оптимистична.

На путу до болнице видела је мање људи на улицама и многе продавнице су остале затворене, али талибани је нису зауставили да би проверили како је обучена.

„Није као завреме њихове последње владавине. Мало је боље него у поређењу са њиховим последњим мандатом."

„Жене нису део дневног реда"

Од 250 посланичких места у авганистанском парламенту, 27 одсто је резервисано за жене, а тренутно има 69 посланица.

Али талибани немају жена у својој хијерархији и још није јасно да ли ће формирати инклузивну владу.

„Не знамо шта им је у плану. Бринемо се што уопште не помињу жене", каже посланица Фарзана Кочаи.

Она каже да влада у којој нема жена неће бити доживљена као озбиљна у међународној заједници и грађанском друштву.

„Ми жене не смемо да будемо изопштене из друштва.

„Морамо да наставимо свој посао и да останемо у влади и свуда где желимо."

Али њу дубоко узнемирују драстичне промене које је већ видела, као што је мање жена на улицама, мада признаје да су неке жене почеле да се враћају на посао и у школе.

„Не плаше се све жене и закључавају код куће", каже она.

„Али жене су се друштвено, психолошки и политички промениле. Већина нас се крије.

„Не смемо да будемо чак ни на друштвеним мрежама, не можемо да обављамо своје послове, не смемо да изађемо из наших кућа."

„Жене у огромним бројевима купују бурке у Кабулу. На ТВ екранима више нема жена. Нема их ни на другим местима."

Чак и пре него што су талибани преузели власт, Кочаи је добијала претње од наоружаних група.

Многе политичарке које су биле критичне према екстремизму сада се крију.

Зарифа Гафари, која је била најмлађа градоначелница у земљи кад је наименована са 26 година, рекла је чак да чека да је талибани убију.

„Седим овде и чекам да дођу. Нема никога да помогне мени или мојој породици. Само седим с њима и мојим мужем.

„А они ће доћи по људе као што сам ја и убити ме", рекла је Зарифа за онлајн британски лист Индепендент.

„Не верујем им"

Оно што талибани говоре о женским правима и оно што раде у пракси две су различите ствари, каже авганистанска наставница и активисткиња за људска права Паштана Дурани.

Она је за ББЦ рекла да тражи да се јасно каже која женска права су прихватљива за исламистичку групу, која је у прошлости присиљавала жене да носе бурке и није дозвољавала да девојчице старије од 10 година иду у школу.

Дурани каже да је морала да дигне глас, упркос страховању за властити живот.

„Морам да пружим отпор данас да следећа генерација не би морала да суочава са свим овим."

Дурани каже да је талибанско вођство веома неодређено по питању женских права, али њени јуришници су се понашали предвидљиво у протеклих неколико дана.

„Девојке у Херату нису могле да иду на факултет; девојкама у Кандахару је речено да оду кућама а њихови мушки рођаци да их замене… на њиховом послу у банци."

„И тако талибани траже легитимитет од свих тих различитих земаља, да буду прихваћени као легитимна влада Авганистана, али истовремено шта раде у пракси?"

„Или немају контролу над својом јуришницима, или заиста желе легитимитет, али нису спремни да га заслуже.

„То су две веома различите ствари."

Дурани се такође пита шта тачно значи кад талибани говоре о „женским правима".

„Да ли мисле на право на кретање, право на друштвени живот, политичка права, права заступања или право гласа?", пита се она.

Немачка каже да ће обуставити сву помоћ Авганистану ако права жена не буду заштићена.

Неки аналитичари кажу да би талибани могли да допусте нека права женама у покушају да придобију глобалне лидере.

Дурани, која је за свој рад добила награду Заговорница образовања фонда Малала, сматра да ће девојке морати да се окрену интернету ради образовања ако талибани уведу забрану девојкама да иду у школу.

Она се брине да би екстремисти могли да измене школске предмете.

„Могу ли девојке да наставе да уче општи наставни програм или само исламске студије које сваки Авганистанац већ ионако учи?", пита се она.

„Не верујем им по том питању."

Погледајте видео: Које су поруке талибана?

„Све што желим је слобода"

Млада предузетница која живи у главном граду Авганистана и служи се псеудонимом Азада да би заштитила идентитет, такође је цинична према талибанским обећањима.

„Азада значи неко ко је слободан. Све што желим сада је слобода. Зато сам одабрала то име", рекла је она за ББЦ.

Она се плаши нових владара и има врло прост захтев:

„Желим нову владу која у себи садржи све Авганистанце. Желим талибане, покрет отпора, нормалну групу, људе свих вероисповести.

„Ако се то догоди, имаћемо нову земљу и нову будућност.

„Чак и светлију будућност."

Реалност је, међутим, сурова.

Она већ губи економску слободу зато што њена фирма не послује, али, док многи беже из земље, Азада каже да она не може то да учини.

Још је прогањају успомене на прошлу талибанску владавину - она каже да су били агресивни према женама тада и не очекује да се боље понашају ни данас.

„Нису променили одећу, нису променили косу или браде, како онда да промене идеје? Не верујем у такве гласине", објашњава она.

Она предвиђа да ће, ако талибани буду искључили жене и људе различитог етничког порекла, доћи до новог циклуса насиља.

„Биће рата. Ако се не будемо борили, нећемо преживети. Бићу једна од њих.

„Можда изгубим живот. То је савршено у реду. Морам да будем храбра.

„Не могу да бежим из Авганистана. Ово је једини избор."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]