Кина и Тајван: Једноставно објашњење позадине сукоба

    • Аутор, Дејвид Браун
    • Функција, ББЦ Њуз

Напетости између Кине и Тајвана су у сталном порасту - прошле године је остварен рекордан број упада кинеских борбених авиона у одбрамбени ваздушни простор Тајвана.

У сржи свега крије се питање поновног уједињења.

Кинески председник Си Ђинпинг изјавио је да „поновно уједињење" са Тајваном „мора бити постигнуто" - и није искључио могућност употребе силе да би се то остварило.

Кина доживљава Тајван под самоуправом као отцепљену покрајину која ће једног дана поново бити саставни део земље.

Тајван, међутим, себе доживљава као независну државу, са властитим уставом и демократски изабраним вођством.

Неколико недеља након што је амерички председник Џозеф Бајден упозорио Кину због Тајвана, Пекинг је изнео најоштрије неслагање до сада, поручивши да ће „одлучно сломити сваки покушај" независности Тајвана.

Кинески министар одбране генерал Веи Фенгхе оптужио је САД да подржавају независност острва, рекавши да „крше сопствена обећања о Тајвану" и „мешају се" у кинеска питања.

„Бићу јасан: ако се неко усуди да отцепи Тајван од Кине, нећемо оклевати да се боримо. Борићемо се по сваку цену и борићемо се до самог краја. Ово је једини избор за Кину", рекао је он.

Његови коментари уследили су после недавне поруке Бајдена Кини да „кокетира са опасношћу" због прелета ратних авиона близу Тајвана.

Обећао је да ће Америка војно заштитити острво ако буде нападнуто.

Где је Тајван?

Тајван је острво, на око 150 километара од североисточне обале Кине.

Налази се у тзв. „првом острвском ланцу", у који спада низ територија пријатељски настројених према САД кључних за америчку спољну политику.

Кад би Кина заузела Тајван, неки западни експерти тврде да би била слободнија да демонстрира силу у региону западног Пацифика и чак могла да угрози америчке војне базе на Гуаму и Хавајима.

Али Кина инсистира да су њене намере изричито мирољубиве.

Зашто је Тајван одвојен од Кине?

До одвајања је дошло после Другог светског рата, док су се водиле борбе у копненој Кини између снага националистичке владе и Кинеске комунистичке партије.

Комунисти су победили 1949. године, а њихов лидер Mao Це Тунг преузео је контролу над Пекингом.

За то време је националистичка партија - позната као Куоминтанг - одлетела на оближњи Тајван.

Од тада је Куомингтанг једна од најјачих политичких странака на Тајвану - владајући острвом већим делом његове историје.

Као суверену земљу Тајван тренутно признаје свега 13 земаља (плус Ватикан).

Кина врши поприличан дипломатски притисак на друге земље да не признају Тајван или да учине било шта што би сугерисало његово признавање.

Министар спољних послова Тајвана изјавио је да су односи са Кином најгори што су били у последњих 40 година.

Може ли Тајван да се одбрани?

Кина може да покуша да доведе до поновног уједињења невојним средствима као што је појачавање економских веза.

Али у било каквој војној конфронтацији, кинеске оружане снаге далеко су моћније од тајванских.

Кина на одбрану троши више од било које друге земље изузев САД и на располагању има широк дијапазон арсенала, од морнаричке силе до технологије пројектила, од ваздухопловних снага до сајбер напада.

Највећи део кинеске војне силе распоређен је негде другде, али, у смислу целокупног активног војног кадра, на пример, разлика између две стране је немерљива.

У отвореном сукобу, неки западни стручњаци предвиђају да би у најбољем случају Тајван могао да се нада успоравању кинеског напада, покушају да спречи искрцавање кинеских поморско-десантних снага и организовању герилских напада док чекају помоћ са стране.

Та помоћ могла би да стигне од САД, које продају оружје Тајвану, иако Вашингтон заступа званичну политику „стратешке двосмислености".

Другим речима, САД су намерно нејасне око тога да ли би браниле Тајван у случају напада.

У дипломатском смислу, САД се тренутно држе политике „једне Кине", која признаје само једну кинеску владу - у Пекингу - и своје званичне везе са Кином пре него са Тајваном.

Да ли се ситуација погоршава?

Кина је 2021. године појачала притисак пославши војне авионе у тајванску Зону ваздушне одбране, самопроглашену област у којој се страни ваздухоплови идентификују, надзиру и контролишу у интересу националне безбедности.

Тајван је неовлашћене упаде авионима у ову зону јавно објавио 2020. године.

Број пријављених авиона достигао је врхунац у октобру 2021. године, са 56 упада у само једном дану.

Зашто је Тајван важан за остатак света?

Тајванска привреда је од изузетног значаја.

Велики део светске свакодневне електронске опреме - од телефона до лаптопова, сатова и гејмерских конзола - покрећу компјутерски чипови који се праве на Тајвану.

Према једној рачуници, једна једина тајванска компанија - Тајванска компанија за производњу полупроводника, илити ТСМЦ - покрива више од половине светског тржишта.

ТСМЦ је такозвана „ливница" - компанија која прави чипове за потребе потрошачких и војних муштерија.

То је огромна индустрија, 2021. године вредна скоро 100 милијарди долара.

Кинеско заузимање Тајвана пружило би Пекингу одређени степен контроле над једном од најважнијих индустрија на свету.

Да ли је тајвански народ забринут?

Упркос скорашњим напетостима између Кине и Тајвана, истраживања показују да су многи Тајланђани релативно безбрижни.

У октобру је Тајванска фондација за јавно мњење питала људе да ли мисле да ће на крају заратити са Кином.

Скоро две трећине (64,3 одсто) испитаника одговорило је да не мисли тако.

Друго истраживање показује да се већина људи на Тајвану идентификује као Тајванци - пригрливши изразито другачији идентитет.

Истраживања која од почетка деведесетих спроводи Национални универзитет Ченгчи указују на то да је проценат људи који се идентификују као Кинези, или и као Кинези и као Тајванци, опада и да већина људи себе сматра Тајванцима.

Погледајте видео: Сто година Комунистичке партије Кине

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]