Спорт у 2021: Свемоћни Ђоковић, Јокић за историју - Роналдо се вратио у Манчестер, а Обрадовић у Партизан

Другу годину заредом, корона вирус и спорт су се сударили на теренима широм света, а у 2021. чини се да је спорт ипак однео победу јер ниједно велико такмичење није одложено или отказано.

Олимпијске игре у Токију су одржане без навијача због пандемије, док је на Европском првенству било публике, негде мање, негде више, али лондонски Вембли у финалу је био крцат као у најбоља времена.

Навијаче у Србији у година на измаку редом су одушевљавали тенисер Новак Ђоковић, ватерполисти, кошаркаш Никола Јокић и онда као шлаг на торти, фудбалери директним пласманом на Светско првенство у Катару које ће бити и највећи спортски догађај у 2022.

Од регионалних спортиста и спортисткиња истакле су се косовске џудисткиње на олимпијским играма и, традиционално, хрватски фудбалери на ЕП и квалификацијама за Мундијал.

Кошаркаши Словеније направили су велики успех пласманом у полуфинале Олимпијских игара.

Љубитељи Формуле 1 били су сведоци фантастичне сезоне и тријумфа Макса Верштапена, а у 2021. српски, балкански и светски спорт остао је без неколико великих имена.

Олимпијске игре пред празним трибинама

Корона вирус је 2020. успео да одложи одржавање највећег спортског догађаја на свету, али годину дана касније није било померања.

Олимпијске и Параолимпијске игре у Токију одржане су уз поштовање пандемијских мера, а то је значило и неће бити публике на трибинама.

То је заиста била штета, јер да су навијачи били ту, видели би неке заиста историјске тренутке које су приредили неки од 11.000 спортиста учесника.

Један од њих свакако је била и златна медаља ватерполиста Србије, предвођених Филипом Филиповићем и Душаном Мандићем, који су одбранили трон из Рио де Жанеира 2016.

„Ја сам само један од најбољих момака, један од 13 величанствених, и велика ми је привилегија бити део ове екипе, а онда и бити капитен на крају ове дивне епизоде, на крају најлепшег и за неке од нас посебног плеса", рекао је Филиповић, који се у Токију опростио од репрезентације.

Србија је могла да се подичи и златним медаљама теквондисткиња Милице Мандић и каратисткиње Јоване Прековић.

Балкан је још једном показао да му је спорт један од најјачих адута.

Спортисти и спортисткиње из Србије, Хрватске, Словеније, Северне Македоније и са Косова освојили су укупно 25 медаља.

После 45 година доминације спортиста из Северне Америке у спринту, на најбржој трци на Играма дошло је до својеврсног преседана.

У најпопуларнијој атлетској дисциплини, 100 метара, злато је припало Италијану Марселу Џејкобсу, уз двоструко обарање европског рекорда.

Памтиће се потез скакача у вис Мутаза Есе Баршима из Катара и Ђанмарка Тамберија из Италије да поделе златну медаљу.

То се није десило од десетобоја и петобоја на Олимпијским играма у Стокхолму 1912 , а одлука је изазвала бројне и опречне коментаре међу љубитељима спорта.

Док су једни тврдили да је ово „највећа фарса на Олимпијским играма", други сматрају да су двојица атлетичара послала снажну поруку у духу олимпизма, фер плеја и пријатељства.

У најпопуларнијим спортовима није биле изненађења - кошаркаши Сједињених Америчких Држава освојили су злато, док су у фудбалу тријумфовали Бразилци.

Италијански фудбалери на врху Европе

Као и Олимпијске игре, ЕП у фудбалу је одложено за годину дана.

Фудбал је на крају ипак био јачи од вируса, а први пут у историји такмичење је одржано у 11 европских земаља.

Почело је - језиво.

Кристијан Ериксен, дански репрезентативац, колабирао је у уводним минутима утакмице са Финском у првом колу групне фазе.

Захваљујући брзој реакцији капитен Симона Кјера, а онда и лекарског тима, Ериксен је реанимиран и смештен у болницу где се опоравио, али је тај немили догађај вероватно означио и крај његове играчке каријере.

А када су се учесници ЕП и јавност опоравили од шока, такмичење је настављено у великом стилу.

Било је ту добрих утакмица, квалитетног фудбала и понеког изненађења.

Ипак, у финалу су се нашле две екипе које су највише и показале - Енглеска и Италија.

Финале је одиграно на лондонском стадиону Вембли, а после пенала Италија је славила са 3:2 па се са трибина, уместо God save the Queen чуло Frateli d'Italia.

За најбољег играча турнира проглашен је италијански голман Ђанлуиђи Донарума.

Тријумф на ЕП за Италију је дошао ка својеврстан мелем на рану пошто је ова земља у пролеће и лето 2020. најжешће била погођена пандемијом у Европи.

„Стално нам је ваша слика била пред очима, били сте нам у срцима - бол оних који су патили.

„Сви који су пали на колена због пандемије", написао је капитен Италије Ђорђо Кјелини на Твитеру.

Србија на Мундијалу, Митровић у 90. минуту утишао Лисабон

Ретки су спортски прегледи године у Србији у којима фудбалски успеси заузимају централно место.

Ова година је један од тих изузетака.

Када је 3. марта Драган Стојковић Пикси именован за селектора репрезентације Србије, обећао је нападачку игру и директан пласман на Светско првенство.

На дебију фудбалског мајстора пала је Република Ирска у Београду (3:2), а онда је стигао Португал са Кристијаном Роналдом.

Србија се вратила са ивице понора и дефицита од 0:2 на крилима Александра Митровића, а онда је завршници меча Роналду није признат, испоставиће се, регуларан гол.

Љут због одлуке судија, Роналдо је бацио траку када је напустио на терен, што је касније покренуло велику хуманитарну акцију.

И тада, у марту 2021, било је јасно да ће Србија против Португала у Лисабону у последњем колу водити пресудну битку за Мундијал.

Али вероватно нико није могао претпостави да ће меч у Лисабону 14. новембра изгледати као трилер достојан режије маестралног Алфреда Хичкока.

Резултат на Да Луж стадиону био је 1:1, играо се 90. минута, а лопта је летела са десног крила право на главу Митровићу.

Српски нападач се поклонио и послао је у мрежу, отворивши Орловима врата победе и пласмана на Светско првенство.

„Вероватно ће чука (срце) да ми стане.

„Велика победа, остварили смо пласман са дебелом тачком.

„Дошли смо да играмо фудбал, били смо бољи и надиграли смо Португал. Издоминирали смо 90 минута.

„Вратило се све, и за Шкотску (пропуштена прилика за пласман на Европско првенство), са каматом", рекао је одмах после меча Александар Митровић.

Поред Србије, од балканских земаља на Мундијал се пласирала и Хрватска, док је Северна Македонија изборила бараж.

Европско пролеће српских клубова

Тамо где је стала репрезентација Србије, крајем године наставили су клубови - Црвена звезда и Партизан.

Црвено-бели су освојили прво место у групи Лиге Европе, са бугарским Лудогорецом, португалском Брагом и данским Мидтјиландом и директно се пласирали осмину финала.

То је највећи Звездин успех на европској сцени од 1991. када је београдски клуб освојио Куп европских шампиона.

„Ово је велики успех клуба, свих који раде у клубу, а пре свега велико хвала стручном штабу, који су од 00 до 24 уз момке, који су ту и када боли и када не боли", рекао је тренер Дејан Станковић после пласмана у осмину финала.

Европско пролеће изборио је и Партизан, који се пласирао у шеснаестини финала Лиге Конференције, УЕФА такмичења које је ове сезоне имало премијерно издање.

Црно-бели су у конкуренцији белгијског Гента, кипарског Анортозиса и естонске Флоре заузели друго место.

Партизанов ривал на пролеће биће најтрофејнији чешки клуб Спарта из Прага.

„Показали смо карактер уз бројне проблеме, европско пролеће је опет код нас. Поносан сам на момке који су имали једну тешку полусезону, први смо на табели, изборили смо европско пролеће", рекао је Александар Станојевић, стратег црно-белих.

У домаћој Суперлиги ову годину је обележило увођење ВАР технологије која се у најјачим европским лигама већ примењује неколико година.

Јокићева доминација у НБА лиги, Европа се поклонила Мицићу

Центар Денвер Нагетса одиграо је сезону и снова и проглашен је за најкориснијег играча кошаркашке НБА лиге.

Из рекета, полагањем на први или други обруч, за три поена, додавање иза главе, дриблинзи и форе који бацају противнике у очај - све то је Јокић радио прошле сезоне.

Он је постао први српски кошаркаш који је проглашен за МВП-а у НБА лиги.

Уједно је тек трећи Европљанин који је добио овакво признање у НБА лиги после Немца Дирка Новицког (2006. године) и Грка Јаниса Адетокумбоа (2019. и 2020. године).

„Да будем искрен, сваки тренер ми је дао слободу да урадим моју ствар, сваки ми је дозволио да прикажем своје вештине", рекао је Јокић.

„Можда је највише у мене веровао кондициони тренер Фелипе (Ајхенбергер). Он ми је стално говорио да сам МВП. Пре две године, прошле године...

„Био је први човек који ми је то 'ставио' у главу", додао је.

Момак из Сомбора је прошле сезоне просечно бележио 26,4 поена, 10,8 скокова и 8,3 асистенције, уз сјајне проценте шута.

Оно што је Јокићу пошло за руком у НБА лиги, у Европи је урадио Василије Мицић, кошаркаш истанбулског Ефеса.

Турски клуб је прошле сезоне, први пут у историји, освојио титулу шампиона Европе, а Мицић је просечно бележио 16,1 поена, 2,6 скокова, 4,8 асистенција и 1,2 украдене лопте по мечу.

Ђоковићева сезона из снова

Први тенисер света имао је маестралну сезону у којој је освојио три гренд слем трофеја и стигао до бројке 20, чиме се изједначио са Швајцарцем Роџером Федерером и Шпанцем Рафаелом Надалом.

Ђоковић је још у јануару најавио да отвара сезону лова на рекорде.

Први и најзначајнији који је премашио јесте број недеља на врху АТП листе.

У марту је престигао до тада Роџера Федерера чијих 310. недеља на челу је било дуго недодирљиво.

Ђоковић се од тада није ни склањао са лидерске позиције, а на њој ће сигурно остати најмање до јануара 2022. чиме ће стићи до бројке од 357 седмица као први рекет света.

Друго достигнуће представља број пута колико је такмичарску годину завршавао на првом месту.

Ово му је укупно седми пут у каријери по чему се издвојио испред свог идола, Пита Сампраса који је шест пута био на пол-позицији.

То је остварио освајањем мастерса у Паризу, а поред тог, оборио је и рекорд и по броју мастерса (37) - један више од Надала.

Током сезоне, поред тениских питања, новинаре широм света занимало је да ли се Ђоковић вакцинисао против корона вируса.

Јасан одговор српски тенисер није дао, па се и даље не зна да ли ће у јануару у Мелбурну бранити трофеј Аустралијан опен где је имунизација главни услов за учешће.

Драма у завршници сезоне Формуле 1

Љубитељи Формуле 1 били су сведоци вероватно најузбудљивије завршнице сезоне у 21. веку.

Макс Верштапен, возач Ред Була, победио је у последњој трци у сезони у Ријаду и Саудијској Арабији, постао шампион и прекинуо четворогодишњу доминацију Луиса Хамилтона из Мерцедеса.

Холандски и британски возач су водили велику борбу током целе сезоне, а на крају је у Ријаду, после неколико инцидената на стази, све одлучено у последњем кругу.

Хамилтон и Верштапен су у трку у Ријаду ушли бодовно поравнати.

До последњег круга возило безбедности је било на стази, а онда је дирекција трке одлучила да се безбедносно возило повуче и да се дозволи трка између Хамилтона и Верштапена.

Холанђанин је искористио своје нове меке гуме и заузео прво место.

„Невероватно! Целу трку сам се борио и чекао своју шансу у финишу. Ово је лудо, не знам шта да кажем.

Надам се да можемо 10, 15 година да радимо ове ствари", поручио је Верштапен после трке.

Повратак Жељка Обрадовића у српску кошарку

Крајем јуна прво се у појединим медијима стидљиво појавила вест да Жељко Обрадовић, најтрофејнији кошаркашки тренер у Европи, преговара о преузимању Партизана.

Како су пролазили дани, па и сати, напетост и узбуђење су расли међу присталицама црно-белих, а онда је 25. јуна „пукла бомба".

„Тридесет година касније. Све за љубав, све за Партизан", гласила је порука на Твитеру којом је београдски клуб потврдио повратак Обрадовића.

Човек који је у досадашњој каријери освојио девет титула клупског првака Европе, а са репрезентацијом Југославије био континентални и светски шампион, дошао је у клуб где је завршио играчку, а почео тренерску каријеру 1991.

„Оно због чега сам се вратио је нешто што долази изнутра, то су емоције. Заиста се осећам веома срећно и поносно", рекао је Обрадовић.

Он је преузео клуб после сезоне у којој Партизан није освојио ниједан трофеј.

Долазак Обрадовића значио је и да Партизан поново има највеће амбиције - освајање домаћих и регионалних трофеја и повратак у Евролигу после осам година.

Последњи поздрав Дуди, Моци, Цици и „Светом Сави"

Спорт у Србији и на Балкану остао је сиромашнији за неколико истинских величина.

Душан Дуда Ивковић, трофејни кошаркашки преминуо је 16. септембра од „последица воде у плућима и херпеса".

Ивковић ће у кошаркашкој јавности остати упамћен као најуспешнији селектор репрезентације - три пута је са Југославијом био првак Европе и једном шампион света.

Каријеру на клупи почео је Радничком, а десет година касније преузео је први тим Партизана и тада је почео његов метеорски успон.

Прослављени тренер Душко Вујошевић деценијама је познавао Ивковића и блиско сарађивао са њим.

„Знао је да заштити интегритет и оно што ми зовемо ауторитет тренера на терену, али њему је терен био 24 сата свуда где се налазио.

„Био је човек херојских карактеристика, а јако пуно је урадио за српску, југословенску и светску кошарку", наводи Вујошевић за ББЦ на српском.

Претходно су истог дана, 1. марта, престала да куцају срца Миленка Савовића и Златка Цице Крањчара.

„Свети Сава, Свети Сава", орило би се под сводовима београдске Хале спортова када би Миленко Савовић направио добар потез, закуцао лопту у кош.

Савовић је као функционер клуба учествовао у стварању генерације црно-белих која је 1992. године постала шампион Европе у Истанбулу, а допринео је да Жељко Обрадовић тада постане тренер - и испише историју.

Био је ван клишеа - слушао је рокенрол и панк, волео је много да чита, а његови некадашњи саиграчи сведочили су да би на свако путовање носио прегршт књига.

Загреб је плакао тог 1. марта када је објављена вест да је Златко Крањчар преминуо после кратке и тешке болести.

Дуго година је био капитен фудбалера Динама, чији дрес је носио целу деценију, а освојио је титулу првака и два купа Југославије.

Касније је запловио у тренерску воде и тамо је, поред осталих водио и Динамо и репрезентације Хрватске и Црне Горе.

Последња тужна вест у години на измаку стигла је 3. децембра, када је преминуо Момчило Моца Вукотић.

Вукотић је дуго година држао рекорд у броју највише утакмица у црно-белом дресу (791), пре него што га је престигао Саша Илић 2016.

„Моци два споменика треба да подигну, један на Телеоптику (тренинг камп Партизана), други испред стадиона Партизана.

„Оне пре њега нисам гледао, можда мало Милоша Милутиновића на телевизији… Памтим кад се вратио из иностранства па заједно са Драгославом Шекуларцем Шекијем правио бравуре у дресу ОФК Београда. Био сам дете", описао је Џевад Прекази, бивши играч црно-белих.

Вукотић је са Партизаном освојио три титуле шампиона некадашње Југославије - 1976, 1978. и 1983.

Свет фудбала у 2021. остао је и без Герда Милера, некадашњег голгетера минхенског Бајерна и репрезентација Западне Немачке.

„Без Герда Милера, Бајерн не би био клуб који толико волимо данас. Његово име и успомена на њега живеће вечно", рекао је Херберт Хајнер председник Бајерна.

Чак 15 година је играо за Бајерн, постигао је 547 голова на 594 утакмице.

Меси и Роналдо променили клубове

Летњи прелазни рок донео је и два трансфер земљотреса чији актери су била двојица најбољих фудбалера данашњице - Лионел Меси и Кристијано Роналдо.

Меси је крајем јула напустио Барселону када му је истекао уговор, пошто једини клуб у којем је до тада играо није могао да реализује финансијску страну уговора о новој сарадњи.

Аргентински фудбалер потписао је са француским клубом уговор на две године, уз могућност продужетка сарадње за још 12 месеци.

Прошао је све млађе категорије чувене Барселонине школе фудбала Ла Масија, а са тим клубом освојио је чак 35 трофеја, међу којима и четири Лиге шампиона.

Тек што се смирило европско фудбалско тле, крајем августа је уследио нови трансфер потрес.

Португалац Кристијано Роналдо је, после три релативно успешне године у Јувентусу, решио да промени клуб.

Најпре се помињао одлазак у Манчестер Сити и када је деловало да је све готово, уследио је обрт - Португалац се вратио у црвени део града - у Манчестер Јунајтед у чијем дресу је најпре и стекао светску славу.

„Манчестер Јунајтед је клуб који је увек имао посебно место у мом срцу.

Једва чекам да заиграм на Олд Трафорд и надам се веома успешној сезони која је пред нама", биле су прве су Роналдове речи по повратку у Јунајтед.

На измаку године, Црвеним ђаволима баш и не иде добро, пошто заузимају тек шесто место у Премијер лиги.

Како је ватрогасац из Србије претворио Роналдов бес у хуманитарно дело

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]