Србија и фудбал: Нови статут и избори у ФСС - политика и године више нису препрека, УЕФА аплаудира

После успешне операције - пласман на Светско првенство у Катару 2022. године, фудбалски радници у Србији прелазе на нову дицисплину - борба за место председника Фудбалског савеза Србије (ФСС).

Да ли ће после политичара - Славише Кокезе - кровну организацију српског фудбала поново водити неки политичар?

Могуће, јер је ФСС на ванредној скупштини једногласно усвојио нови Статут - уклоњена је старосна граница за кандидате за председника савеза, а политичарима ће бити дозвољено да уђу у трку за највишу позицију у српском фудбалу.

Доношење „новог и модернијег статута" био је предуслов за расписивање избора на свим нивоима, а до промене је дошло на заједничку иницијативу ФСС, УЕФА и ФИФА, наводе из ФСС у писаној изјави за ББЦ на српском.

Иако Европска фудбалска унија (УЕФА) и Светска фудбалска федерација (ФИФА) изричито забрањују било какво мешање политике, из УЕФА су поздравили промену Статута ФСС, наводећи да је то добра ствар.

Нова регулатива је у складу са међународним правилима и српским законима, навели су из УЕФА у писаној изјави за ББЦ на српском.

Док је укидање старосне границе за председничке кандидате у ФСС добар потез, омогућавање активним политичарима и јавним функционерима да се укључе у трку изгледа као „шарена лажа", сматра Иван Голац, бивши фудбалер и тренер у Србији и Великој Британији.

Датум одржавања избора за председника ФСС тек треба да буде одређен, али из Савеза поручују да би бивши председник Славиша Кокеза требало да добије наследника наредног пролећа.

Кандидати за ту позицију још нису познати.

У медијима су више пута помињана различита имена попут актуелног вршиоца дужности председника ФСС, Ненада Бјековића, бившег министра у Влади Србије, Расима Љајића, као и некадашњег капитена репрезентације Немање Видића.

Како је промењен статут и шта то значи?

Статут Фудбалског савеза Србије из 2017. године прописивао је да кандидат за место председника савеза не сме бити млађи од 18, ни старији од 70 година.

После усвајања новог статута, горња старосна граница за председничке кандидате је уклоњена.

Један од оних који подржавају ову промену је Иван Голац, бивши фудбалер и тренер са вишедеценијским искуством у Југославији и Великој Британији.

„Та ставка је била бесмислена, драго ми је да се неко пробудио и одлучио да то уклони - знање и искуство немају цену, а време је највећи учитељ", истиче Голац.

Још једна битна измена уведена је новим статутом - припадници политичких партија и јавни функционери ће имати прилику да се кандидују за чланове органа ФСС, као и за место председника савеза.

У случају победе на изборима у ФСС, они би морали да поднесу оставку на страначке и јавне функције.

Пре најновијих измена, кандидатура није била дозвољена онима који су пре мање од годину дана били посланици у парламенту, министри, чланови органа локалне управе, градоначелници, чланови извршног органа локалне самоуправе или градски одборници.

Голац сматра да на највишим функцијама у ФСС треба да седе спортски радници, бивши фудбалери и тренери, а не политичари.

„То је сасвим логично и природно, спортистима и спортским радницима припада спорт и ту им је место, а председник савеза мора да буде `институција` - морално, карактерно и интелектуално", сматра.

Ова измена Ивану Голцу делује као „шарена лажа", јер ће се политичари који седну у фотељу на Теразијама после истека четворогодишњег мандата у савезу вратити на своје старе функције и неће остати у спорту.

Из ФСС наводе да ће казне за прекршиоце одредби статута бити „разноврсне" - од новчаних казни, до забране обављања функција и послова у фудбалском спорту.

„Тренутно је у изради нови Дисциплински правилник ФСС који ће бити усклађен са одредбама новог Статута ФСС", додају.

Шта кажу из УЕФА?

Из кровне европске фудбалске организације поздрављају промене у српском фудбалу.

Нови статут ФСС доноси „значајне управљачке реформе" које су у складу са УЕФА и ФИФА стандардима, али и српским законодавством, истичу из УЕФА у писаној изјави за ББЦ на српском.

Потврдили су и да је ова организација „помогла" српском савезу приликом израде статута.

„УЕФА и ФИФА су одобрили ове измене и у потпуности их подржавају.

„Најзначајније је то да ће измене обезбедити балансирану и инклузивнију структуру чланства, јасну поделу овлашћења уз провере и равнотеже, ојачаће независно одлучивање, консолидовати Скупштину као највише законодавно тело и увести јасна правила за изборе и повећати свеукупну транспарентност и одговорност", рекао је Никола Лука, представник УЕФА, на скупштини после усвајања статута.

Новинари ББЦ-ја на српском покушали су да сазнају став УЕФА о могућности да јавни функционери и активни политичари дођу на чело ФСС, али из ове организације нису желели да одговоре на то питање.

Избори и очекивања

За очекивати је да ће нови председник ФСС бити изабран током пролећа 2022. године, кажу из српског фудбалског савеза.

„Потребно је прво да нови Статут ступи на снагу, да чланови сви територијални фудбалски савези ускладе статуте са њим, па да се у складу са тим прописима спроведу избори на свим нивоима у фудбалској организацији широм Србије", објашњавају из ФСС.

Иако рок за подношење кандидатура још није отворен, медији спомињу неколико потенцијалних кандитата.

Један од њих је заменик председника ФСС Ненад Бјековић, који обавља функцију председника савеза од маја ове године.

Он је на чело савеза дошао после превирања у савезу и смене Марка Пантелића, бившег вршиоца дужности председника после оставке Славише Кокезе.

Кокеза, функционер владајуће Српске напредне странке, у марту 2021. године је поднео оставку пошто је осумњичен за наводне везе са криминалним групама.

Уклањање старосне границе за кандидатуру иде на руку 74-годишњем Бјековићу, који не би имао права да уђе у трку за председничку фотељу да је стари статут остао на снази.

Бјековић, некадашњи фудбалер и дугогодишњи директор Партизана, 29. новембра ове године је донео и одлуку о смени три члана Извршног одбора ФСС - Душана Мракића, Драгана Илића и Саше Бајчетића.

Одлука је донета „због стварања услова за ефикасније функционисање Извршног одбора", наводи се у образложењу.

Ипак, неки су је протумачили као обрачунавање са другом струјом у ФСС уочи избора.

Међу њима је и Новица Тончев, члан Извршног одбора ФСС и министар без портфеља у Влади Србије, који је одлуку описао као „срамну и неосновану", преноси телевизија Нова С.

Бјековићевој кандидатури су се успротивили и навијачи Црвене звезде, који су поручили да „неће новог Толета", алудирајући на бившег председника ФСС, Томислава Караџића, који је попут Бјековића обављао функцију у ФК Партизан пре мандата у савезу.

У трку би могао да се укључи и Расим Љајић, бивши министар и председник Социјалдемократске партије (СДП), који је, према писању листа Блиц из маја ове године, важио за првог фаворита за ту функцију.

Љајић је у интервјуу за Радио телевизију Војводине (РТВ) рекао да је „заинтересован" за ову функцију и да је „добио много подршке", али није потврдио намеру да се кандидује.

„Уколико добијем подршку да се спроведу радикалне корените реформе, онда бих се прихватио тога. Верујем да можемо имати најбољу лигу у региону и желео бих да учествујем у томе," истакао је он.

Мирко Поледица, председник Синдиката професионалних фудбалера, рекао је у изјави за телевизију Н1 да „не очекује да ће бити неких већих напетости" око избора у ФСС.

Црвена звезда и Партизан се, као два највећа српска клуба, традиционално договарају о свим детаљима везаним за руковођење савезом, тврди Поледица.

Међутим, почетком децембра појавила се информација да ће Звезда имати свог свог кандидата на изборима за председника Фудбалског савеза Србије, објавио је портал Телеграф, позивајући на изворе у клубу.

Овако нешто, додаје исти извор, могло је да се наслути када се на последњој Скупштини ФСС није појавио Звездан Терзић као представник клуба који је члан овог сазива Скупштине Фудбалског савеза Србије.

Терзић је био и први председник Фудбалског савеза Србије, од раздвајања Србије и Црне Горе из државне заједнице 2006. године.

У Звезди су Скупштину ФСС окарактерисали као „циркус" и, како кажу, нису желели присуством да дају легитимитет Скупштини, као о одлукама које су донете, а то је нови Статут.

Досадашњи председници ФСС

Који политичари су (били) функционери у српском фудбалу?

Политика и спорт у Србији одавно су испреплетени.

Много је примера из прошлости, али и садашњости како су политичари били на рукоиводећим позицијама у клубовима, а држава се деценијама мешала у

Расим Љајић, кога медији помињу као потенцијалног кандидата за председника ФСС, један је од оних који су се опробали на оба терена - он је почасни председник Фудбалског клуба Нови Пазар, а истовремено је годинама био министар.

Љајић је једно време био и потпредседник једног од два највећа фудбалска клуба у Србији - београдског клуба Партизана, али је 2009. напустио ту функцију јер се, како је тада образложио „води хајка на политичаре који су у клубовима".

Душан Бајатовић, потпредседник Социјалистичке партије Србије (СПС) и директор Јавног предузећа Србијагас, од јуна 2019. године обавља и функцију генералног директора ФК Војводине из Новог Сада.

Претходно је био и члан Управног одбора ФК Црвена звезда.

На питање новинара ББЦ-ја о могућем сукобу интереса у случају Душана Бајатовића, из ФСС су рекли да то тренутно није случај, пошто је и даље на снази стари статут.

Према новом, кандидати за функције у ФСС се морају одрећи политичких и јавних позиција, а из савеза нису одговорили да ли ће се то односити и на клубове.

Бајатовићев страначки колега и министар просвете у Влади Србије, Бранко Ружић, до 2013. године био је потпредседник ФК Партизан и председник управног одбора тог клуба.

Још један члан СПС-а активни је члан спортских организација - министар без портфеља Новица Тончев.

Поред страначке и јавне функције, он је и председник Фудбалског савеза региона Источне Србије, члан Скупштине ФСС и члан Извршног одбора ФСС.

Његов рођени брат Ивица истовремено је током 2012. и 2013. године био потпредседник ФК Црвена звезда и народни посланик, а члан је и Главног одбора СПС, наводи се на сајту Инстиномер.

Славиша Кокеза је био члан Главног одбора Српске напредне странке (СНС), а истовремено и потпредседник Управног одбора ФК Црвена звезда.

Напослетку, предводио је ФСС од 2016. године до фебруара ове године.

Члан СПС-а и бивши министар саобраћаја и рударства и енергетике, Александар Антић, био је дугогодишњи члан Управног одбора Црвене звезде, а 2015. године се повукао са те функције.

Петар Шкундрић, функционер СПС-а и некадашњи министар енергетике, октобра 2020. године је на предлог фудбалске секције изабран за председника Спортског друшптва Црвена звезда.

На критике да је посреди сукоб интереса, Шкундрић је одговорио да је реч о „друштвеној функцији" и да ће је обављати у слободно време.

Функцију председника ФК Партизан између 2006 и 2007. године обављао је Ненад Поповић, тада члан председништва Демократске странке Србије (ДСС) и шеф владиног Економског тима за Косово и Метохију и југ Србије.

Ко предводи фудбалске савезе у региону?

Руковођење Фудбалским савезом Хрватске (ХНС) од јула ове године преузео је Маријан Кустић, који је од 2018. године био директор такмичења и инфраструктуре у савезу и на том месту наследио је Давора Шукера, бившег репрезентативца.

Први човек словеначког фудбала од децембра 2016. године је Раденко Мијатовић, који је на чело тамошњег савеза дошао после избора адвоката Александра Чеферина за председника УЕФА.

Бивши фубалер Црвене звезде, Милана и југословенске репрезентације, Дејан Савићевић, предводи Фудбалски савез Црне Горе од 2001. године - тада је ова организација била део Фудбалског савеза Југославије (ФСЈ).

Он је јула ове године освојио шести узастопни мандат и очекује се да остане на тој позицији до 2025. године.

У Северној Македонији фудбалски савезом руководи Муамер Сејдини - дошао је на ту позицију као вршилац дужности 2018. године после оставке Илча Гјоргиоског и касније је освојио четворогодишњи мандат.

Од 16. марта 2021. године Босна и Херцеговина има најмлађег председника фудбалског савеза у региону - тада је на ову функцију изабран 33-годишњи Вицо Зељковић, наследивши Елведина Бегића.

Агим Адеми први је човек Фудбалске асоцијације Косова (ФКК) од јула 2018. године.

Претходно је на том положају био Фадиљ Вокри, некадашпњи фудбалер Партизана и репретзентације Југославије, који је преминуо јуна 2018. године.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]