Србија и екологија: Како је српски олимпијац Чаба Силађи чистио Дивчибаре од смећа

Уместо у базену српски олимпијац Чаба Силађи ове недеље имао је такмичење у природи Дивчибара - која није била тако идилична као што зна да буде.

Уместо штоперице, његовог старог непријатеља, Силађи је овог пута за противнике имао празне флаше, кесе и прљаве марамице, па су се он и девојка дали у акцију.

„Отишли смо кући да ручамо, понели са собом по пар рукавица, две велике кесе и кренули полако", написао је пливач на Инстаграму - а његова девојка на Твитеру - за шта су добили много похвала.

Добра воља, мало труда и нешто зноја били су потребни да после 45 минута смећем затрпан видиковац буде знатно чистији.

„Нисмо то урадили да бисмо давали изјаве, просто смо се осећали лоше тамо и хтели смо да нешто урадимо", каже Силађи за ББЦ на српском.

„Не кажем да би људи требало да иду на планину само да би скупљали ђубре, али то је наша земља и ако не можемо да је очистимо, хајде барем да је чувамо", додаје.

Српски олимпијац се у међувремену, уз доста логистичких проблема, узрокованих Ковидом-19, али недостатком базена у Новом Саду, спрема за Олимпијске игре у Токију, које би требало да буду одржане током лета - ако се корона опет не умеша.

„После овако турбулентне 2020. све што ми треба су мир, стабилан режим живота и тренирања… Верујем да ће са том неком рутином доћи и добри резултати", каже Силађи.

Шта се десило?

Силађи је са девојком, псом и кумовима Нову годину дочекао на Дивчибарама.

„То је био мини одмор од четири дана, током којег смо свакодневно обилазили разне видиковце и друге природне лепоте те планине", наводи српски олимпијац.

У недељу пре подне су, каже, отишли на видиковац Паљба, удаљен око два километра од центра Дивчибара.

„До тамо иде возић из града, што је попут линијског превоза и на сваких 15-ак минута се смењују туристи, а има и оних који долазе колима приватно", каже Силађи, додајући да је један од најлепших видиковаца Дивчибара „константно пун туриста".

Када су стигли тамо имали су шта и да виде.

„Први утисак је било сво то смеће дуж ограде видиковца и низ стрмину… Стварно ужасан призор", наводи пливач из Сенте, који иначе тренира у Новом Саду, али је последњих месеци на привременом раду у Београду.

„Девојка и ја нисмо нешто пуно причали о томе, само смо се погледали", каже Силађи.

„Знали смо да у смештају имамо огромне црне кесе за ђубре, имали смо и слободно поподне, тако да смо одлучили да почистимо то", додаје.

И шта су све нашли?

„Пре свега изузетно много пластичних и стаклених амбалажа од пића - конзерве пива, сокова, флаше вина, шампањца и других жестоких пића.

„Било је и коришћених пелена, па и један парфем, уопште не тако јефтин, а 90 одсто пун… Интересантно је шта све човек може да нађе тамо".

Много већи проблем од тога су, истиче, биле влажне марамице.

„Било их је безброј, а не разграђују се, већ се залепе за траву, друго, земљу, па их је веома тешко скупити.

„Верујем да људи тамо једу, пију, па се њима обришу и баце их само".

Погледајте видео: Од пластичних флаша у води направио лик водитеља Јована Мемедовића - са разлогом

Међутим, то није све.

„Оно што је јако битно јесте да је то све површински", истиче Силађи.

„Спуштао сам се колико сам могао низ стрмину испод видиковца, неких 30 или 40 метара и што се даље гази примети се да испод лишћа и траве има још пластике.

„Тако је на сваком другом кораку".

Ко је Чаба Силађи?

Чишћење

Радна акција је трајала нешто мање од сат времена, каже Силађи.

„Од неколико стотина људи који су за то време прошли кроз видиковац, у помоћ нам је притекла само једна трочлана породица са девојчицом", наводи.

„Jош један момак је пришао, рекао да му је глупо да нас гледа, па је сакупио неких пет-шест конзерви у његовој близини, рекавши да не може више јер није адекватно обучен за радну акцију".

Ипак, како каже, нису њих двоје тамо отишли „са циљем да туристе анимирају да почну да чисте".

„Ако ништа друго, барем за тих 45 минута нико није могао да баци смеће јер су две велике биле тамо, тако да смо постигли нешто".

Погледајте видео: Живот тик уз депонију у селу крај Љига

Силађи истиче да до тога није довео само немар туриста.

„Не постоји ниједна канта за смеће у близини, али ако је већ тако људи могу да скупе смеће, оставе га у аутомобилу и после у граду баце у канту.

„Интересантно је да сам нашао кесе са по пет-шест конзерви у њима. Кесе су биле везане и тако бачене у природу. Ако сте их већ скупили тако…".

Силађи додаје да су нешто касније, приликом повратка у смештај наишли на контејнер преплављен ђубретом.

„Питање је колико често се то празни, а и наш домаћин нам је рекао да постоји проблем са одношењем смећа.

„Можда је то највећи апел надлежнима да један такав туристички центар има проблем са мањком канти - све су константно биле пуне".

Велики број грађана Србије је због Ковида-19 ове године био ускраћен за летовања уз морску обалу, па су многи бирали туристичке дестинације у Србији.

То је често доводило до призора на који су Силађи и његова девојка налетели на Дивчибарама.

Да ли је могуће променити свест људи када је реч о одлагању ђубрета?

„Мислим да јесте", одговара Силађи кратко.

„Доста смо причали успут девојка и ја - родитељи ни мени, ни њој нису нешто солили памет да то не сме да се ради.

„Верујем да је довољно да нам никада нису дали лош пример, избацили нешто из кола у покрету или нешто слично - једноставно никада то нисмо видели у нашој кући".

На крају су, каже, у смештај дошли срећни, иако је њихов чин „мизеран у односу на то колико тамо има смећа".

„Они који су на видиковац дошли после нас у кругу од 50 метара нису могли да нађу ниједну конзерву, ниједне влажне марамице.

„Био је леп осећај, знали смо како смо се ми осећали кад смо дошли тамо и видели сво то смеће".

Сликање

Кад смо нас двоје све завршили оставио сам велику црну кесу поред ограде видиковца.

Дошли су момак и девојка, момак је хтео да је слика, ја јој прилазим и кажем: 'Извини, сад ћу да ти склоним овај џак да ти не смета у сликању''.

"Нема проблема", каже она.

И ја померам џак да би она могла да направи нормалну слику - апсурдно.

Верујем да можда су неки мислили да смо из Градске чистоће, па само да радимо наш посао и да не морају да припомогну, али нисмо ни ми били нешто обучени за радну акцију, били смо у нашој одећи.

Имао сам рукавице радне јер сам их нашао у смештају и то је то.

Тешка 2020.

Протекла 2020. година никоме није била лака, али нарочито није спортистима који су на најразличитије начине морали да се довијају да би тренирали.

Силађи је тако при крају селидбе за Београд.

„Од јуна до краја године био сам на релацији Нови Сад - Београд, јер од тада у Новом Саду не ради олимпијски базен… То је дуга и веома тешка прича".

Рок када ће у базен новосадске хале Спенс - једини олимпијски на територији читаве Војводине - да стигне вода више пута је померан, па Силађи каже да му је цела година била у коферима.

„Шест месеци сам две недеље био у Београду, па једну у Новом Саду и тако у круг, па смо дошли до закључка да је селидба неизбежна".

Све што жели је да може нормално да тренира, истиче.

„Ове године ни Пливачки савез, ни Олимпијски комитет Србије мој буџет неће усмерити на одлазак на припреме, већ на живот у Београду…

„Што се мене тиче базен и теретана на Кошутњаку су сасвим довољни да се припремим", каже Силађи.

Корона вирус је у 2020. обуставио све, па и пливање чак, а о томе колико му је то све тешко пало Силађи је писао на Твитеру.

„Било је доста успона и падова, али најтежи период је био када два месеца нисам могао да пливам", каже Силађи.

„Никада у каријери, која није баш кратка, није се десило да више од три недеље будем ван базена, а сад је то трајало нешто више од два месеца".

Како каже, други спортисти су се некако сналазили, али он није могао.

„Једноставно базен да измислим не могу", истиче.

Шта даље?

Даље су Олимпијске игре, четврте за Силађија.

„Годину сам завршио прилично добро - почетком децембра је поново отпливана А олимпијска норма", каже.

На државном првенству Мађарске у Дебрецину Силађи је трку на 100 метара прсно испливао за 59,40 секунди, поправивши тако и лични рекорд за 34 стотинке.

Државно првенство Србије је потом прескочио јер се по повратку из Мађарске осећао нешто лоше, али је тест показао да је негативан на корона вирус.

„Могу да кажем да сам се вратио на ону стару форму, али није циљ да се враћамо на ту стару форму, већ да ове године мало надмашим тај резултат", каже Силађи.

А који су циљеви у 2021?

„Тренутно сам концентрисан на Европско првенство у мају, које ће ми бити прво велико такмичење после веома дуге паузе", наводи олимпијац.

„Свесно сам прескочио Светско првенство 2019, не знајући да ће 2020. да буде таква каква је била, што значи да сам већ две године без великих такмичења".

Због тога је, каже, најбитније да се врати на међународну сцену.

„Очекујем да то буде на нивоу мојих државних рекорда на 50 и 100 метара прсно", истиче Силађи.

А онда крајем јула и почетком августа стижу Олимпијске игре (ако корона дозволи).

„То је посебна прича… Биће ми последње у каријери и жеља ми је да у Токију остварим најбољи пласман на Олимпијским играма до сада".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]