Блиски исток, историја и археологија: Ронилац изронио крсташки мач стар 900 година
Аутор фотографије, Reuters
Мач за који се верује да је припадао крсташком витезу пре око 900 година пронашао је ронилац код израелске северне обале.
Мач од једног метра изронио је Шломи Кацин и предао га властима.
Израелска управа за антиквитете (ИАА) саопштила је да ће после чишћења и анализе бити представљен публици.
„Мач, који је очуван у савршеном стању, леп је и редак налаз и очигледно је припадао витезу крсташу", рекао је полицијски инспектор Нир Дистелфелд.
„Узбудљиво је сусрести се са таквим предметом, који вас води 900 година уназад у једно друго доба, са витезовима, оклопима и мачевима."
Коби Шарвит, који води израелско Одељење за поморску археологију, рекао је да је обала Кармела, где је мач пронађен, вековима пружала склониште за бродове током олуја.
„Вековима су овде пролазили трговачки бродови, остављајући иза себе богате археолошке налазе", рекао је он.
Ко су били крсташи и шта су Крсташки ратови?
Крсташи су се борили у верским ратовима познатим и као Крсташки ратови, које је Католичка црква одобравала, неретко и управљала њима.
Циљ крсташа био је да град Јерусалим врате под контролу хришћана, а трајали су у периоду од скоро 200 година - 1095. и 1270.
Када су 1099. године заузели Јерусалим, крсташи су били немилосрдни према муслиманском становништву, пљачкајући и разарајући град, не штедећи ни децу у походу.
После победе, основали су крсташке државе, од којих је најзначајнија била Јерусалимско краљевство.
Државе су биле створене по узору на западне земље, имале су феудалне господаре и покорено становништво које им је служило.
Крсташким земљама стално су претиле муслиманске снаге које је предводио војсковођа и државник Саладин.
Од Саладина су крсташи губили државу за државом, а пошто су поткопали део зидина Јерусалима, муслимани су освојили и сам град.
Муслимани су оскрнавили цркве, а даље крвопролиће спречио је Саладин који је хришћанима дозволио да уз откуп напусте град.
Пад Јерусалима, изазвао је Трећи крсташки рат.
Војску витезова крсташа предводили су немачки цар Фридрих Барбароса и енглески краљ Ричард Лавље Срце.
Крсташи ипак нису успели да заузму Јерусалим.
Последњи, Осми крсташки рат, почео је 1270. године, али крсташи више нису могли да се одрже у Светој земљи.
Ипак, ови ратови су били значајни за европске државе, пошто су ојачали трговачке везе између истока и запада.
Италијански градови су се обогатили, посебно Венеција и Ђенова.
Нови производи и богата култура источних земаља дошла је у Европу преко крсташа
Било је и крсташких ратова на тлу Европе.
Крсташи су углавном ратовали против муслимана, иако су неки походи вођени против словенских паганских народа, као и паганских народа на Балтику, Јевреја, православаца, Монгола, катара, Старопруса, хусита, валдоваца и политичких непријатеља папе.
Крсташи су се заветовали и били су им опроштени греси из прошлости, често звани индулгенција.
Можда ће вас занимати и овај видео: Јадранско море - чувар ратних прича
