Филм: Шта нам Бондови негативци говоре о свету у ком живимо

Творац Џејмса Бонда Ијан Флеминг желео је да његов јунак буде „анонимни тупи инструмент… са најпростијим, најдосаднијим, најобичнијим именом које сам могао да нађем."

Бондови непријатељи били су сасвим друга прича.

Почев од Ле Шифреа у Казино ројалу, сви су имали звучна имена, егзотично порекло, препознатљиве физичке карактеристике и баксузни обичај да људима испричају све о својим величанствено непрактичним плановима.

Потом, кад су се преселили са страница на велико платно, постали су још живописнији, због чега је данас израз „Бондов негативац" синоним за тајна, технички опремљена скровишта и манијачке претње („Не, господине Бонд, ја очекујем да умрете!"), чија је судбина да буду цитиране док год постоје пабови.

Колико год претерани ти ликови били, међутим, никад нису потпуно одвојени од стварности.

Увек постоји нит која их повезује с оним што публику у том тренутку највише брине или са другим филмовима које гледају.

Дроге, друштвене мреже, нуклеарни пројектили... Убаците било шта од тога у тунику са Нехруовом крагном и добићете Бондовог негативца.

„Совјет"

Роза Клеб (Лоте Ленја), Из Русије с љубављу, 1963

Здепаста, намрштена, љубитељка шљампавих војних униформи и гломазних, формалних ципела с уграђеним отровним бодежима, главна антагонисткиња у филму Из Русије с љубављу била је пропагандистичка карикатура жена иза Гвоздене завесе.

Обрт је да Роза Клеб заправо није радила за Совјете.

У Флеминговом оригиналном роману она је официрка СМЕРШ-а, најбруталније тајне службе Кремља.

Али продуценти филмова нису желели да њихов серијал буде сувише политички обојен и тако су на великом платну сви СМЕРШ-ови оперативци уместо тога радили за независну терористичку организацију СПЕКТРА.

Клеб је класичан пример овог препреденог ревизионизма: у зависности од ваших симпатија, можете да је доживите или као стереотипно туробног и безосећајног Совјета или да тврдите да она уопште није била прави Совјет.

Нуклеарна претња

Орик Голдфингер (Герт Фребе), Голдфингер, 1964

У Флеминговом роману, Орик Голдфингер се надао да ће успети да украде сваку златну полугу из Форт Нокса.

Филмска адаптација је углавном верна, али Голдфингеров допуњени план није био да украде злато, већ да га озрачи „прљавом бомбом", учинивши га тако безвредним.

Поред тога што је много паметнији, овај план се уклапао у страх публике од атомског оружја: фарса о трци у наоружању Стенлија Кјубрика Доктор Стренџлав изашла је исте године.

Наредни Бондови филмови су визуелизовали друге претње по цивилизацију (смртоносни зраци на соларну енергију, убиствени вируси), али она која се највише пута поново јављала била је да ће атомска бомба пасти у погрешне руке.

Творци филмова Операција гром, Шпијун који ме је волео, Октопуси и Свет није довољан знали су врло добро да ништа није страшније од нуклеарне апокалипсе и да ништа не може више да вас умири него кад видите шармантног тајног агента како је спречава.

Свемирац

Сер Хјуго Дракс (Мајкл Лонсдејл), Операција свемир, 1979

На одјавној шпици Шпијуна који ме је волео из 1977. године писало је да ће се „Џејмс Бонд вратити у филму Само за твоје очи".

Али продуценти нису рачунали на један други филм који се појавио у биоскопима исте године: Ратови звезда.

Његов огроман успех значио је да ће тајни агент 007 морати да отпутује у свемир, тако да је Само за твоје очи остављен на лансираној рампи, а уместо њега је узлетела Операција свемир.

Уако се истоимени Флемингов роман дешава на Земљи, његов наслов звучао је довољно футуристички да заголица машту обожавалаца Лука Скајвокера.

А филм није био реакција искључиво на Ратове звезда.

У стварном свету, НАСА је развијала вишекратни спејс шатл и зато је милијардер индустријалиста у Операцији свемир сер Хјуго Дракс производио управо ове летелице.

Према Питеру Ламонту, директору визуелних ефеката у филму:

„Операција свемир је требало да има премијеру у недељи лансирања спејс шатла. Нажалост, имали су проблема са мотором, због чега је програм одложен још две године.

„И зато, уместо да филм буде научна чињеница, постао је научна фантастика."

Нарко бос

Франц Санчез (Роберт Дави), Дозвола за убиство, 1989

Настао педесетих, изгледало је као да тајни агент 007 неће преживети осамдесете.

Приче о руским шпијунима деловале су старомодно на самом крају Хладног рата, а поред новог соја опуштених америчких акционих хероја и сам Бонд је деловао као уштогљени анахронизам.

Решење продуцената серијала било је да га сучеле са Францом Санчезом, латиноамеричким нарко босом.

(Типично, били су довољно тактични да кажу да је овај потекао из фиктивне „Републике Истмус" уместо из неке праве земље).

Санчез је био налик Скарфејсу.

Могао је једнако подругљиво да се смешка Мелу Гибсону, Брусу Вилису или Едију Марфију у неком од њихових типичних трилера из осамдесетих, па чак и Дону Џонсону и Филипу Мајклу Томасу у телевизијским Пороцима Мајамија.

Он није желео светску доминацију, само да растура кокаин.

То је било савршено прикладно за деценију кампање Ненси Реган „Само реци не", али ако Бондов негативац не сања да спржи читав континент огромном свемирском базуком, нешто ту недостаје.

Осветник

Алек Тревелијан (Шон Бин), Златно око, 1995

Један од многих Бондових негативаца која је био слика и прилика тајног агента 007 у напрслом огледалу (тројица других су „Ред" Грант у Из Русије с љубављу, Франциско Скараманга у Човеку са златним пиштољем и Раул Силва у Скајфолу), Алек Тревелијан је био агент МИ6 - број 006, ни мање ни више - који је променио страну зато што су му родитељи били лијенцки Козаци.

Борећи се на страни нациста против Русије у Другом светском рату, Козаци су се предали Великој Британији.

Али „Британци су их издали, послали их назад Стаљину, који их је по кратком поступку стрељао".

Ова репатријација, признаје Бонд, није била „баш наш најславнији историјски тренутак".

Таква признања кривице постала су уобичајена после Хладног рата, са импликацијом да су званичници британске владе - и британски народ уопште - на неки начин сами криви за невоље које су их снашле.

У Свет није довољан, Електра Кинг је кривила М зато што је саветовала њеног оца да не плати откупнину за њену отмицу.

У Скајфолу, Раул Силва (види доле ) кривио је М зато што га је продала Кинезима.

А у Спектри, Блофлед је кривио Бонда за… па, то што је Бонд (види доле).

Тајкун

Елиот Карвер (Џонатан Прајс), Сутра не умире никад, 1997

Зли криминални генији не крију се увек у издубљеним вулканима; некад се мувају по небодерима и елитним коњичким тркама.

Бондови негативци који су истовремено стубови естаблишмента - Хјуго Дракс у Операцији свемир, Макс Зорин у Погледу на убиство, Густав Грејвс у Умри други дан и Доминик Грин у Зрну утехе.

Они су углађени и поштовани предузетници који организују луксузне коктеле и ретко бацају госте у базене са изгладнелим ајкулама.

Најуверљивији, и стога најстрашнији, од ове подврсте је Елиот Карвер, медијски могул инспирисан Рупертом Мардоком и Робертом Максвелом.

Објавивши да су „речи ново оружје, а сателити нова артиљерија", Карвер је (британски Бондов негативац, за промену) био пионир на пољу лажних вести.

Желео је да изазове светски рат у замену за „ексклузивна права на емитовање у Кини у наредних 100 година".

Али ових дана се супербогати бизнисмен никад не би мешао у међународну политику на тако подмукао начин.

Је ли тако?

Сајбер нападач

Раул Силва / Тијаго Родригез (Хавијер Бардем), Скајфол, 2012

Већина Бондових негативаца има компјутер величине зида или два, а Алан Каминг је играо хакера у Златном оку.

Али Скајфол је потрефио све наше страхове у вези са интернетом.

Приказан између премијере Друштвене мреже (2010), која је драматизовала рођење Фејсбука, и Тајни петог сталежа (2013), која се бавила рођењем Викиликса, у филму је Хавијер Бардем играо Раула Силву, сајбер-терористу који је некада радио за МИ6.

Напао је бивше послодавце поставивши на Јутјуб идентитете актуелних агената МИ6 на тајном задатку, па је срећа што су добри момци имали властитог стручњака за ИТ.

Гиковски млади Кју у овом филму (Бен Вишо) похвалио се тајном агенту 007:

„Ценим да могу да направим више штете на свом лаптопу у пиџами пре прве шоље ерл греја него што ти можеш да урадиш за годину дана проведено на терену."

Је ли то требало да нас утеши?

Члан породице

Ернст Ставро Блофелд / Франц Оберхаузер (Кристоф Волц), Сепктра, 2015

Легендарни шеф СПЕКТРЕ и најистрајнији Бондов непријатељ, прво као геније из сенке који мази мачку у Из Русије с љубављу и Операцији гром, а потом као главни зликовац у Само двапут се живи,У служби њеног величанства и Дијаманти су вечни.

Колико је само разочаравајуће онда што се испоставило да је, кад се Блофелд коначно вратио у франшизу у Спектри, он Бондов полубрат, и да су све његове зликовачке махинације биле само начин да се освети дечаку који је одвлачио сву пажњу њиховог оца.

Има ли веће ситничавости од тога?

Ово остинпауеровско „ретконовање" свело је авантуре тајног агента 007 са политичког плана на лични.

Уместо да буде анонимни тупи инструмент, постао је неко чије су породичне чарке резултирале глобалним заверама.

Промена је можда била у складу са већином данашњих фановских петпарачких прича.

У њима заплет покрећу пријатељи и родбина јунака, али осетићемо олакшање ако следећи Бондов негативац Сафин (Рами Малек) буде желео да освоји свет само због њега самог, а не зато што мрзи М или 007.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]