Филм и забава: Француске локације у романима о Џејмсу Бонду имају дозволу да нас узбуде

За љубитеље Џејмса Бонда, убиство непослушног члана криминалног синдиката СПЕКТРА Ернста Ставра Блофелда у конференцијској сали део је митологије о тајном агенту 007.

Мање је познато да се та брутална сцена, како ју је написао Ијан Флеминг у роману Операција гром, одвија у срцу француске престонице: на трећем спрату Булевара Хаусман број 136, тачније, једном кратком шетњом од редакција ББЦ-ја.

Са 20 чланова тајне организације окупљених за великим столом, Блофелд посеже за тајним дугметом и шаље Корзиканца у заборав.

Игноришући мирис спаљеног меса, његове колеге посматрају то са безосећајним изразом на лицима.

Место на ком описује жртвину тело „искривљено у фотељи" као да га је „неко шутнуо отпозади" данас није ништа више до блазираног пословног простора агенције за пословне консултације у центру Париза.

Истраживање многих Бондових француских веза из оригиналних књига могуће је због изузетног посвећивања пажње детаљима њиховог творца. Филмови су нешто сасвим друго.

Шездесет година после објављивања Операције гром, савремени станари штаба СПЕКТРЕ били су разумљиво изненађени кад су сазнали за његову драматичну књижевну прошлост.

У огољеној просторији чији је под прекривен паркетом са погледом на булевар у којој је Блофлед испланирао да украде атомску бомбу, нема заосталог присуства зла, само бела табла, пројектори и маркери.

Флемингово око за детаље

Они који су упознали Флеминга кажу да га је много мање занимало ко су људи од онога шта раде.

Сакупљао је локације, спецификације, технике производње и брендове, а затим те чињенице посипао свуд по својим романима.

То је део разлога због ког су толико читљиви.

Акција у књигама о Џејмсу Бонду често се дешава на локацијама из стварног живота.

Узмите на пример убиство НАТО-вог курира којим почиње заплет његове кратке приче Поглед на убиство.

Све до средине шездесетих, војни штаб НАТО-а у Европи - SHAPE - налазио се у западном предграђу Париза.

И даље можете да реконструишете тачну путању којом је ишао човек на мотоциклу одатле, кроз шуму Марли ка Сен Жермен ен Лају.

Убија га совјетски агент код Керефур де Курија, а овај је још увек и те како тамо.

Неколико стотина метара пре, на путу Д98, непосредно пре моста како га је описао Флеминг, налази се обилазница по имену Карефур Ројал.

Ту, на чистини у шуми, Бонд са дрвета шпијунира руске агенте док излазе из свог подземног бункера. Ништа се није променило.

Добио ногу у „Рицу"

Узмите последње поглавље из романа Из Русије с љубављу - где Бонда у цеваницу шутне совјетска врховна мучитељка Роза Клеб чизмом с отровним шпицом.

Та сцена одиграва се у соби број 204 Хотела „Риц" на Тргу Вендом.

Отров Розе Клеб је извучен из сексуалних органа јапанске рибе гушавице: још флеминговских детаља.

Сасвим случајно, Бонд крадомице улази у хотел на службени улаз са улице Камбон - иста врата касније су прославили принцеза Дајана и Доди Фајед, кад кроз њих побегли из „Рица", пре јурњаве колима која се завршила њиховом смрћу 1997.

А у Голдфингеру можете да пратите Бонда док он прати ролс ројс Орика Голдфингера, путујући по Француској од Ле Тукеа до Женеве, преко Руена, Орлеана, Неверса, Мулинса и Макона.

Ко зна?

Можда можете да пронађете „лепи мост преко лепог потока" на Н79 где Голдфингер оставља ковчег пун злата за његове совјетске шефове.

Мост носи ознаку 79/6.

Ијан Флеминг, који је умро 1964. године, добро је познавао Француску - због чега ју је одабрао као локацију толиких авантуре свог јунака.

Прво првцато поглавље прве првцате књиге - Казино Ројал - доводи нас у фиктивни град на северној француској обали, Ројал Ле Еу.

Заснован на мешавини морских одмаралишта Довил и Ле Туке, локација се ослања на Флемингове властите успомене о мувању по европским појилиштима док је био безбрижни младић тридесетих година прошлог века.

Претпостављамо да међу њима није било млаћење по гениталијама прахером у рукама негативца по имену Ле Шифр.

Превасходно љубитељ земаља у којима се говори немачки, Флеминг је познавао читаву Европу у складу са човеком своје професије, веза и богатства.

Касније у животу ништа није волео више него да пређе Ламанш у свом форду тандерберду и следи инстинкте.

Године 1940, служећи као саветник британског директора морнаричке обавештајне службе, доживео је пад Француске из прве руке, кад је био послат да наговори владу у оставци Пола Рејноа да не предаје своју морнарицу Немцима.

После рата, имао је интригантно пријатељство са француским подводним истраживачем Жаком Кустоом.

Повремено у књигама стичемо утисак Бондових/Флемингових осећања према Француској - не увек повољних.

У „Погледу на убиство", док седи у кафеу Фуке на Јелисејским пољима, Бонд размишља о томе како је Париз град који „срдачно није волео од рата… Од 1945. године није провео ниједан срећан дан у Паризу."

Разлог, који има своје одјеке и дан-данас, јесте тај што је „изгубио душу - заложио ју је туристима… који су постепено потпуно преузели град…

Могли сте то да видите у очима људи - смркнутим, завидним, постиђеним."

У истом одломку сасвим случајно сазнајемо да је Бонд изгубио невиност управо у Паризу, после посете славном „Харијевом бару".

У роману У служби њеног величанства постоји један дуг одломак о ужасима извесних француских ресторана:

„Замки за наивчине међу туристима који умишљају да су гурмани... Бонд је наручио њихов 'специјалитет шефа кухиње' - обично богати сос од павлаке и вина са неколико шампињона који крију лош квалитет меса или рибе."

Али свеукупно не могу да се не осете симпатије које шпијун и његов аутор гаје према Француској.

Лора је „вероватно најомиљенија Бондова река на свету".

Шеф Deuxième Bureau (тајна служба) Рене Матис можда није онолики Бондов пајташ као Феликс Лајтер из ЦИА - али је и даље пријатељ и може да му се верује.

Пожаливши се на разочаравајућу кухињу, Бонд зове телефоном „један од својих најомиљенијих ресторана у Француској" преко пута железничке станице у Етаплу и два сата касније „вози се назад у Казино са пошираном ражом, муслин сосом и пола најбоље печене јаребице коју је окусио у животу у стомаку".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]