Авганистан и сукоби: Српски лекар у Авганистану - „Људима су потребни храна, новац и лекови"

    • Аутор, Раџини Ваидјанатан
    • Функција, Дописник из Јужне Азије

Како изгледа живот оних које су за собом оставиле последње стране трупе након што су одлетеле из Авганистана?

Четворо људи из градова и покрајина широм земље испричало је за ББЦ како су изгубили основне слободе и да се боре да преживе.

Нека имена су измењена да би се заштитио идентитет саговорника.

Лашкар Гах, покрајина Хелманд

Покрајина Хелманд на југу, где су током сукоба биле стациониране британске снаге, пала је у руке талибана 13. августа.

Главни град покрајине Лашкар Гах доживео је неке од најжешћих борби у недељама пре тога.

Закачене за огласну таблу ординације доктора Виктора Урошевића налазе се мале најлонске кесе са мецима.

„То зовемо нашим зидом срамоте", каже он, док скида једну да би је показао у камеру током видео интервјуа.

Већина су меци великог калибра које је извадио из младих пацијената, каже он.

Доктор Урошевић ради на клиници за трауматологију у Лашкар Гаху.

Сад кад су се борбе окончале, одељења више нису препуна као што су била пре само неколико недеља.

Бомбе и меци су престали да лете, а улице су напољу тихе.

„Веома је чудно, овде сам већ неколико година, али никад није било оволико мирно", каже он.

„Доживљавам то као затишје пред буру, надам се да грешим, али видећемо."

Многе зграде су оштећене или уништене у бомбардовању Лашкара, а породице које су побегле током сукоба вратиле су са да би затекле домове у рушевинама, каже доктор Урошевић.

„Спавају испред џамије, спавају на улицама", каже он.

„Немају новаца да реконструишу домове и зато су многи од њих завршили као бескућници или су присиљени да одседну код родбине."

Он каже да су многе породице из овог краја већ живеле у сиромаштву, једва обезбеђујући оброке током дана.

Сад кад су банке затворене већ данима, немогућност приступа новцу само је погоршало проблем.

Многи страни хуманитарни радници који би делили овакву врсту помоћи напустили су земљу кад су талибани преузели власт.

Доктор Урошевић, из Србије, један је од оних који је одлучио да остане.

„Имамо одговорност, ми смо једини трауматолошки центар у покрајини", каже он.

„Људима је потребна храна, потребан им је новац, потребни су им лекови."

Мазар-и-Шариф

Мазар-и-Шариф је велики град и значајно привредно чвориште на северу Авганистана, близу Таџикистана и Узбекистана.

Ово некадашње владино упориште у руке талибана пало је 14. августа.

Маџиб је некада радио у ресторану. Сада једва успева да се прехрани.

У видео позиву из Мазар-и-Шарифа, показује прљави под у напуштеној згради где је сложено неколико ћебади - за сада је то његов нови дом.

Маџиб је стигао у град пре само неколико недеља, један од више од пола милиона Авганистанаца расељених ове године у сукобу између талибана и недавно свргнутих владиних снага.

Оца су му талибани убили пре више од 10 година, каже он.

Деценију касније, „плаши се да изађе напоље" зато што „пребијају људе сваки дан".

На снимку из Мазар-и-Шарифа од прошле недеље виде се десетине Авганистанаца како носе кофере и најлонске кесе док улазе у аутобус за главни град Кабул, у нади да ће моћи да побегну.

Али у последњих неколико дана, откако су америчке снаге отишле, више људи пристиже у Мазар-и-Шариф из Кабула - у покушају да стигну до границе са Узбекистаном како би побегли из земље.

И Маџиб очајнички жели да побегне, али не зна да ли ће му поћи за руком.

„Талибани су стигли и они не желе да људи напуштају земљу", каже он.

Бадакшан

Једна од најсиромашнијих покрајина у Авганистану, на североистоку земље, граничи се са Таџикистаном.

Талибани су преузели контролу над покрајинским главним градом 11. августа.

Абдул је доктор у Бадакшану. Последњи пут кад су талибани водили земљу био је студент.

„Ситуација у оно доба била је веома лоша и њихово понашање исто је као што је било у прошлости", каже он.

„Не видим никакве промене."

Абдул је послао ББЦ-ју неколико слика из болнице у овој области коју сада чувају талибани.

На једној, осамнаестомесечни изгладнели дечак лежи на кревету, док његова мајка моли особље да га спасе.

Према Абдулу, она није могла да приушти да га храни.

„Дан за даном, све је више деце неухрањено", каже он.

Према Уједињеним нацијама, очекује се да више од половине деце млађе од пет година у Авганистану постане акутно неухрањено током наредне године.

Сиромаштво је већ било реалност за многе у покрајини, али су цене хране и горива скочиле откако су талибани преузели власт а владини службеници изгубили послове.

Неки још чекају да буду плаћени за последњих неколико месеци.

Абдул такође страхује за женска права у покрајини.

Иако је женском медицинском особљу допуштено да ради, он каже да многим другим женама није дозвољено да наставе са својим пословима и оне се сада питају шта их чека.

Девојчицама старијим од 6. разреда није дозвољено да наставе да иду у школу, каже Абдул.

„Људи немају наде у будућност", каже он.

„Нема никаквих изгледа за људе у Бадакшану."

Херат

Херат, град на Путу свиле близу границе са Ираном, доживљаван је као један од најлибералнијих у Авганистану.

Првог дана након што су отишле америчке трупе, стотине присталица талибана изашле су на улице. Други су у страху остали код куће.

Гал се пре разговора са ББЦ-јем управо вратио са пијаце.

„Широм пијаце стоје талибани са пушкама", каже он.

„Не видите сада много богатих људи или жена и девојчица на улицама, зато што се сви боје талибана."

Галова жена Афсун сада не сме да изађе из куће без мушке пратње и мора да носи бурку која јој прекрива лице.

„Будућност моје ћерке је неизвесна", каже она.

А Галовој сестри, докторки, речено је да се клони своје клинике неколико наредних недеља, каже он, чак и пошто су талибански лидери поручили женама у медицинској професији да могу да се врате на посао.

Неколико дана касније било јој је омогућено да се врати заједно са другим женама, каже Гал.

Али многе друге жене су и даље остале код куће, каже он, несигурне да ли смеју да наставе са послом који су обављали раније.

Гал и његова породица још се надају да ће напустити Авганистан.

„Отишли бисмо било куда", каже он.

„Америка, Немачка, Француска. Било куда."

Погледајте видео о авганистанском преводиоцу

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]