Авганистан: Одакле талибанима новац

Tалибани важе за једну од најбогатијих побуњеничких група на свету, а после две деценије борбе против америчких снага и њихових савезника, милитанти сада контролишу Авганистан.

Како се талибани издржавају?

Колико су богати?

Талибани су владали Авганистаном од 1996. до краја 2001. године, када су их с власти срушиле америчке снаге.

Упркос двадесетогодишњем сукобу који је уследио и смрти десетина хиљада талибанских бораца, територија коју група контролише као и војна снага повећали су се последњих година.

Сједињене Америчке Државе процењују да су до средине 2021. године имали између 70.000 и 100.000 бораца, у поређењу са 30.000 колико су имали пре десет година.

Одржавање побуне на овом нивоу захтевало је велика средства из извора како унутар тако и изван Авганистана.

Из Уједињених нација сматрају да је годишњи приход талибана од 2011. године па надаље око 400 милиона долара.

Међутим, према истраживању ББЦ-ја, могуће је да се тај износ значајно повећао до краја 2018. године, на чак 1,5 милијарди долара годишње.

Где талибани налазе средства?

Интервјуи које је ББЦ спровео у Авганистану, али и шире, указују на то да ова група управља софистицираном финансијском мрежом и системом опорезивања.

Развили су бројне изворе прихода, а размотрили смо неке од главних.

1. Стране донације

Неколико авганистанских и америчких званичника дуго је оптуживало одређене земље за пружање финансијске помоћи талибанима - међу њима и Пакистан, Иран и Русију, које то често поричу.

Међутим, сумња се да одређени грађани Пакистана и неколико арапских заливских земаља међу којима су Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Катар, највећи појединачни донатори.

Иако је немогуће прецизно оценити, сматра се да ови извори обезбеђују значајан део прихода талибана.

Према стручњацима, тај износ би могао да иде и до 500 милиона долара годишње.

Ове везе су дугогодишње.

У тајном извештају америчке обавештајне службе процењено је да су 2008. године талибани добили 106 милиона долара из страних извора, односно од заливских држава.

2. Трговина дрогом

Дуго се мислило да талибани управљају пореским системом како би покрили трошкове побуњеничких операција, а исто важи и за илегалну трговину дрогом.

Авганистан је највећи светски произвођач опијума, од ког се може правити хероин.

Опијумом из Авганистана снабдева се огромна већина хероина широм света, а процењена годишња извозна вредност овог бизниса је од 1,5 до три милијарде долара..

Према званичницима авганистанске владе, талибани наплаћују порез од 10% узгајивачима опијума.

Порези се такође прикупљају од лабораторија које претварају опијум у хероин, као и од трговаца који кријумчаре недозвољене дроге.

Процене износа годишње зараде талибана само од трговине дрогом крећу се између 100 и 400 милиона долара.

Трговина дрогом чини до 60% годишњих прихода талибана, рекао је амерички командант генерал Џон Николсон у извештају америчког специјалног генералног инспектора за обнову Авганистана (Сигар) за 2018. годину.

Али неки стручњаци кажу да је овај износ мањи.

Талибани често негирају умешаност у индустрију дроге и поносе се тиме што су забранили узгој опијумског мака у периоду док су били на власти 2000. године.

3. Проширење контролисаних области

Талибанска финансијска мрежа обухвата далеко шири спектар од само опорезивања пословања са опијумом.

У отвореном писму 2018. године, талибани су упозорили авганистанске трговце да плаћају порез на различиту робу - између осталог гориво и грађевински материјал - када путују кроз подручја која они контролишу.

Након свргавања авганистанске владе, талибани сада контролишу све главне трговачке путеве у земљи, као и граничне прелазе - стварајући више потенцијалних извора прихода од увоза и извоза.

Током протекле две деценије, значајна количина новца са Запада такође је завршила у џеповима талибана.

Прво, талибани су опорезивали развојне и инфраструктурне пројекте - међу којима путеве, школе и клинике - чија изградња се углавном финансира са Запада.

Друго, сматра се да су талибани годишње зарађивали десетине милиона долара од опорезивања камионџија који снабдевају међународне снаге стациониране у различитим деловима земље.

Такође се верује да су зарадили значајну количину новца од услуга које пружа авганистанска влада.

Шеф авганистанске компаније за електричну енергију рекао је за ББЦ 2018. године да су талибани приходовали више од два милиона долара годишње тако што су наплаћивали потрошњу електричне енергије у различитим деловима земље.

Ту је и приход остварен директно из сукоба.

Сваки пут када талибани заузму војно или урбано место, празне сефове и заплењују мноштво оружја, као и аутомобиле и оклопна возила.

4. Рудници и минерали

Авганистан је богат минералима и драгим камењем, а услед вишедеценијског сукоба велики део није довољно експлоатисан.

Вредност рударске индустрије у Авганистану процењује се на милијарду долара годишње, према званичницима авганистанске владе.

Извлачење руда је углавном малих размера, а често се обавља незаконито.

Талибани су преузели контролу над рудницима, а новац изнудили из текућих легалних и илегалних рударских операција.

Тим УН за праћење аналитичке подршке и санкција казао је у годишњем извештају за 2014, да су Талибани примали више од 10 милиона долара годишње од 25 до 30 илегалних рударских операција у јужној провинцији Хелманд.

Колико кошта рат у Авганистану?

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]