Корона вирус: Које лекције смо научили о Ковиду у 2021. години

У години откако је Светска здравствена организација (СЗО) прогласила Ковид-19 пандемијом, присуствовали смо до сада невиђеним научним напорима да се схвати и заустави вирус.

Истраживачи из свих крајева света сарађивали су као никад досад и оно за шта су некада биле потребне године и године да би се научило - кад су у питању сазнања, истраживања и израде вакцина - остварено је за свега неколико месеци.

Ево неких ствари које смо сазнали у последњих 12 месеци.

Симптоми Ковида-19

Најранији познати симптоми вируса били су температура и кашаљ.

Убрзо су многи оболели приметили да су изгубили чуло мириса и/или укуса и то је онда било додато на СЗО-ову листу најчешћих симптома.

Како се пандемија настављала, забележени су други, ређи симптоми, а међу њима:

СЗО саветује људе који су веома болесни да се одмах обрате лекарима за помоћ.

Озбиљни симптоми могу да укључују отежано дисање, губитак способности говора или кретања, конфузију или бол у грудима.

Знамо да је вероватније да нека хронична здравствена стања знатно погоршају тежину болести код људи оболелих од Ковида-19.

СЗО саветује људе са стањем на плућима као што су цистична фиброза или хронична опструктивна болест плућа (ХОБП), дијабетес, срчане болести или рак, да предузму превентивне мере против заражавања од вируса.

Иако се већина пацијената брзо опорави, студије показују да код неких људи Ковид-19 може да изазове дугорочна оштећења органа, као што су срце и плућа.

Преношење Ковида-19

У првих неколико месеци пандемије, СЗО је инсистирала да се Ковид-19 преноси кад људи кашљу или кијају, преко капљица које падају на површину уместо да се задржавају у ваздуху.

Зато је прање руку идентификовано као кључна превентивна мера - да би се спречило да људи контаминирају површине и предмете, које би потом даље шириле вирус.

Али скорашњи чланак у Британском медицинском часопису сугерише да се „преношење САРС-ЦoБ-2 после додиривања површине сада сматра релативно минималним" у поређењу са удисањем.

Штавише, најновији докази сугеришу да се Ковид-19 углавном преноси међу људима у великој близини преко аеросола.

Ово се посебно дешава у затвореним, прометним и лоше проветреним областима, где једна или више заражених особа проводе дуге временске периоде са другима, каже СЗО.

Отуд многа ограничења у нашим животима имају везе са забраном сретања људи у затвореном.

Изгледа да вакцине против Ковида-19 дају резултате

Вакцинација има велики утицај на број људи који се задржавају у болницама због Ковида-19 у Великој Британији.

Око две трећине становништва примило је најмање једну дозу вакцине, а подаци сугеришу да вакцине смањују број хоспитализација и смрти, баш као и ширење заразе у заједници.

„Реч је се о заиста добрим подацима из стварног света који показују да вакцине функционишу и да једна доза функционише посебно добро", каже професор Калум Семпл, један од научних саветника британске владе.

Обично је потребно десетак година да се изради нека вакцина.

Али вакцине против Ковида-19 као што су Фајзер, Модерна и Астразенека направљене су за само делић тог времена, делом захваљујући новој технологији, повећању финансијских средстава и смањењу бирократије.

Али иако су за израду вакцине били потребни свега месеци, многи људи ће на своју инјекцију чекати годинама.

У свету постоји огромна неравноправност кад је у питању расподела вакцина, а СЗО критикује због „шокантне неравнотеже" у дистрибуцији вакцина између богатих и сиромашних земаља.

И иако ће вакцинација сигурно помоћи у борби против вируса, можда неће омогућити трајну одбрану зато што се антитела временом губе.

Од дуготрајног Ковида можете озбиљно да се разболите

Месецима пошто се заразио вирусом, значајан број људи осећа и даље широк дијапазон симптомима, познатих као дуготрајни Ковид.

СЗО каже да може да буде погођен чак сваки десети човек и да болује од изузетног умора, главобоља, бола у грудима и депресије.

У раним данима пандемије, ти људи су имали проблема да њихово стање буде схваћено озбиљно, а научници још не знају зашто он погађа неке пацијенте а неке друге не.

Научници настављају да проучавају дугорочне последице Ковида-19, а једна недавно објављена студија показује да људи који су имали вирус, чак и блажи случај, имају повећан ризик од смрти или тешких болести шест месеци после заражавања.

„Имајући у виду да је терет дуготрајног Ковида-19 позамашан, трајне последице болести остављаће трага још много година или чак деценија", каже виши аутор студије Зијард Ал-Али, ванредни професор медицине са Вашингтонског универзитета у Сент Луису.

„Лекари морају да буду на опрезу приликом прегледа људи који су имали Ковид-19.

„Овим пацијентима је потребна интегрисана, мултидисциплинарна нега."

Нове варијанте су можда заразније

У оптицају је више хиљада различитих верзија, илити варијанти, Ковида.

Ово је очекивано; како вируси праве копије самих себе да би се ширили, они мутирају.

Те разлике често нису важне, али понекад могу вирус да учине опаснијим или заразнијим.

Британска, јужноафричка, бразилска и индијска варијанта претрпеле су промене на шиљастом протеину - делу вируса којим се овај качи за људске ћелије.

Погледајте видео о ширењу заразе у Индији

Мутација N501Y, на пример, чини се да побољшава способност вируса да зарази ћелије и рашири се.

Док што се тиче британске варијанте, Б.1.1.7, нека истраживања сугеришу да је повезан са 30 одсто већим ризиком од смрти.

Докази, међутим, нису коначни.

Деца су у мањој опасности од озбиљног обољења

Деца могу да се заразе од Ковида-19, али докази показују да је значајно мања вероватноћа да ће се она озбиљно разболети за разлику од одраслих и, до сада, чини се да је мање вероватно да ће пренети вирус.

Научници посебно пазе на то да ли нека од новијих варијанти има склоност да утиче на ефикасније преношење међу младима.

Прошлог месеца је објављено да је, између фебруара 2020. и 15. марта 2021. године, Ковид-19 убио најмање 852 деце у Бразилу до девете године старости.

Међу њима је било и 518 беба млађих од годину дана, према подацима бразилског Министарства здравља.

Стручњаци кажу да је пуки број случајева Ковида у овој земљи - други највећи број на свету - повећао вероватноћу да бразилске бебе и деца буду погођени.

Други проблеми у земљи укључују недостатак тестирања, децу која исказују другачије симптоме као што су дијареја и бол у стомаку, као и мањак доступне здравствене неге.

Посредне последице вируса такође имају огроман утицај на децу, уз прекид пружања здравствених услуга који је изазвао Ковид-19, што је могуће довело до процењених 239.000 смрти мајки и деце у Јужној Азији, према извештају УН објављеном почетком 2021.

Ковид-19 вероватно неће скорије нестати

Кад је часопис Нејчер питао 100 имунолога, истраживача заразних болести и вирусолога који раде на Ковиду-19 да ли он може да се искорени, скоро 90 одсто њих рекло је да мисли да он може да постане ендемски.

Они сматрају да ће вирус „наставити још годинама да кружи у џеповима глобалне популације".

Али док ћемо можда морати да научимо да живимо са Ковидом-19, то не значи да ћемо увек виђати исту стопу смртности и заразе којима смо присуствовали протекле године.

Инфлуенца и даље одузима стотине хиљада живота сваке године, али као друштво смо углавном научили да толеришемо ту болест.

А Ковид би могао да постане иста таква; да букне у друштву у редовним интервалима а људи да је добијају више од једном.

Најбољи начин да заштитите себе и друге

У раним данима пандемије, савети како смањити преношење Ковида-19 нису увек били доследни, док су владе широм света износиле различите препоруке грађанима.

Али СЗО је сада недвосмислена поводом корака које треба да предузмете да бисте били безбедни.

Физичка дистанца од најмање метар, ношење маске преко носа и уста, и прање руку остају и даље кључне мере.

Треба да покушате и да што чешће проветравате просторије и избегавате места на којима су гужве.

Ако морате да се накашљете, најбоље је да то учините у савијени лакат или марамицу.

А ако вам понуде вакцину, требало би да је прихватите што је пре могуће.

СЗО тврди да „одобрене вакцине против Ковида-19 нуде висок степен заштите од тешке болести или смрти од ње".

Још увек пуно тога не знамо о Ковиду-19

И иако је дошло до неприкосновених научних сазнања о Ковиду-19, још увек има много тога што не знамо о вирусу.

То се нарочито односи на теме као што су кад ћемо тачно стећи колективни имунитет, зашто се неки људи разболе теже од других или како је вирус уопште стигао до људске популације.

Још увек је сувише рано рећи колико ће дуго имунитет трајати или да ли постоје разлике између заштите коју нуде вакцине или оне која је стечена после заражавања.

Такође, не знамо колико често особа може поново да се зарази Ковидом-19 или да ли би болест могла да буде блажа други пут.

Истраживања настављају да проучавају све ове ствари, као и да прате генетску секвенцу вируса док мутира у различитим крајевима света.

Надамо се да ће нам њихови напори помоћи да се у будућности боље припремимо за борбу против вируса и његових варијанти.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]