Корона вирус, жене и наука: Генетичарка на задатку да врати живот у нормалу

„Свакога дана устајем са мисијом да помогнем људима да им се живот врати у нормалу", каже докторка Пардис Сабети.

Прошло је више од годину дана откако се живот докторке Сабети свео на борбу против Ковида-19, а оно што је тера да истраје је жеља да „помогне људима који су заточени код куће" током карантина.

Откако је вирус САРС-КoВ-2 први пут идентификован, ова докторка ради осамнаест сати дневно, седам дана у недељи, како би развила нову технологију за праћење мутација вируса.

Тим Лабораторије Сабети, на Универзитету Харвард у САД, израдио је тест заснован на анализи ЦРИСПР-а - технологији која омогућује да се пронађу специфични делови ДНК унутар ћелија.

У питању је метода којом је могуће тестирати узорак на више од 160 различитих вируса истовремено, уместо да их тражи један по један.

Ковид-19 неће бити последња пандемија, каже докторка Сабети, која се зато посветила развоју технологије која треба да омогући да будуће пандемије буду рано препознате и што пре заустављене.

У сарадњи са АЦЕГИД Лабом из Нигерије, тим докторке Сабети осмислио је систем за рано упозоравање и реакцију на пандемију по имену Сентинел.

Систем користи генетско тестирање и технологију за размене података ради брзог и ефикасног ширења информација.

Може да прикупи и подели дијагностичке податке у року од месец дана.

Ова технологија ће увећати шансе да неке будуће пандемије буду заустављене у фази када је још могуће спречити њихово ширење, каже докторка Сабети.

„Култура епидемије"

Докторка Сабети се већ борила против других епидемија, укључујући еболу 2013. и 2014. године.

Она је и страствена заговорница размене података као кључног корака у борби против заразних болести, али каже да не гаји сваки научник исти приступ.

„Остварили смо велики напредак у односу на претходне епидемије као што су ебола и зика, на пример, технологије које користимо да секвенцирамо вирусе и за дијагностички рад сада су софистицираније. Али има још много тога да се уради у погледу културе", каже она.

„Култура епидемије", њена књига која се бави раним реаговањем на овакве кризне ситуације, наводи бројне области у којима би могло да дође до напретка, укључујући бољу комуникацију између организација и влада, већу транспарентност и размену информација, као и више регулативе у борби против корупције.

„У оптицају је много новца, али није довољно јасно ко га добија и како се он троши", каже докторка Сабети, истичући како недостатак транспарентности може истински да нашкоди кампањама које се баве јавним здрављем.

Она сматра да се током пандемија родна и расна дискриминација појачавају, што доводи до мање ефикасне сарадње у борби против заразних болести.

„Ако је свет пун расизма, током епидемије расизма има још више; ако је свет место где влада сексизам, онда је током кризе овај проблем још израженији", каже.

„Стекни моћ да би исказао моћ"

Према подацима Међународне организације рада, жене чине више од 70 одсто глобалних здравствених радника, укључујући оне које раде у установама за бригу о старима и немоћнима.

Оне су на првој линији фронта борбе против Ковида-19, али су скрајнуте кад је у питању доношење одлука на високом нивоу.

„Заиста је невероватно да толико жена годинама на првој линији током епидемија, а ми тако мало знамо о њима", каже докторка Сабети.

Она је, као водећа генетичарка, и сама искусила ову врсту дискриминације на властитој кожи - једном јој је речено да треба да буде „гласнија" да би успешно сакупљала новчана средства.

„Ја сам сићушна жена танког гласа и нећу бити гласна ни кад будем зашла у шездесете", каже она.

Она сматра да је гласноћа „одвратна реч", јер се односи на „дубоки глас крупног мушкарца" и док год не будемо живели у свету у ком могу да се чују сви различити гласови, и жене и мушкарци ће морати предано да раде на постизању равноправности.

„Морате да стекнете моћ да бисте могли да исказујете моћ", каже она.

У неким приликама, предрасуде са којима се сусретала замало су је навеле да одустане од свог рада.

Али једна од студенткиња докторке Сабети рекла јој је да не сме да одустане, не само зато што мора да следи властите снове, већ и због подршке женама које су пошле њеним стопама.

„До дана данашњег њене речи ми одјекују у глави и помажу ми да се саберем и радим на малим променама, које могу имати велики утицај", каже она.

Како је бити научница у Србији

„Страх, нада и солидарност"

Кад докторка Сабети није у лабораторији и проучава вирусе, она је главни вокал и басисткиња инди-рок бенда Thousand Days.

Албуми бенда укључују и неколико песама које директно говоре о њеним искуствима са смртоносним виралним епидемијама.

Једна песма коју је написала, под насловом One Truth (енг. Истина), настала је у знак сећања на троје чланова њеног тима који су умрли борећи се против еболе.

Песма говори о „страху, нади и солидарности са животима изгубљеним током епидемије", каже докторка.

Сабети је рођена у Техерану 1979. године, а њени родитељи су побегли пред Исламском револуцијом, будући да је њен отац био високи службеник у режиму шаха Мухамеда Резе Пахлавија, који је збачен.

Од малих ногу волела је математику, а занимала ју је и медицина.

Завршила је основне студије из биологије на МИТ-у и наставила школовање на Оксфорду.

Касније се вратила у САД да би стекла диплому на Медицинском факултету Универзитета Харвард, поставши трећа жена у историји Харварда која је дипломирала summa cum laude - са највишим оценама.

ББЦ ју је 2020. ставио на своју листу 100 жена, која одаје признање предводницама промена током пандемије корона вируса - једног од најтежих периода у XXI веку.

Са новом пандемијом увек долази и „златна грозница" - да се заради новац или да се постане славан, каже докторка Сабети, али њена властита велика открића - као што су она до којих је дошла током епидемије еболе - десила су се на „малим местима" и у „веома малим заједницама".

„Док са жива, трудићу се да покренем макар мале промене", каже она.

Докторка Сабети учи своје студенте на Харварду да пођу сличним путем, да остваре истински и трајни утицај пре него да почну да јуре славу и моћ.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]