Америка и инаугурација: Бајден ради пуном паром - Остин први Афроамериканац на челу Пентагона

Нови председник Америке Џо Бајден наставио је са потписивањем указа који мењају неке од важних стратешких праваца земље постављених за време Доналда Трампа, док је Сенат потврдио именовање Лојда Остина за министра одбране.

Остин је први Афроамериканац на функцији шефа Пентагона, за њега су гласала 93 члана Сената, двојица су била против.

Gen Austin required a special waiver to bypass a law that prevents army generals that have retired in the last seven years from leading the Pentagon.

Поједини кључни чланови тима председника САД Џоа Бајдена за националну безбедност преузели су функције у четвртак, а Бела куц́а и највиши законодавци инсистирају на брзој потврди више кандидата који ц́е помоц́и у решавању растуц́их међународних изазова.

Директорка Националних обавештајних служби (ДНИ) Аврил Хејнс прва је од председникових кандидата која је преузела функцију, а она је уједно и прва жена на тој позицији.

Очекује се да ће Сенат брзо одлучивати и о другим кључним кандидатима, попут бившег амбасадора Вилијама Бернса, који је именован за директора Централне обавештајне агенције (ЦИА).

Шта је рекао Бајден?

Нови председник да су ово одважни и практични кораци који са собом носе одређену цену.

„Ову су одлуке које се доносе као да смо у рату", казао је Бајден и подсетио да је до сада од короне преминуло више Американаца него током Другог светског рата

Рекао је да је вакцинација до сада била неуспешна и истакао да је план да се у првих 100 дана подели 100 милиона доза.

„Уверен сам да су Американци спремни да уложе велики напор да овај план успе - заједно можемо до циља".

Декрети које је Бајден потписао односе се на: убрзање и побољшање процеса вакцинације и тестирања, бржу дистрибуцију, прецизније вођење евиденције података о пандемији, употребу Националне гарде и заштиту здравствених радника.

Говорећи о ношењу маски, Бајден је истакао:

„Нажалост, то се претворило у страначку борбу, а у ствари је патриотски чин",

Навео је да ће свако ко жели да путује између савезних држава, бити у обавези да носи маску.

До сада је у Америци од последица корона вируса преминуло 406.000 људи, а заражено је скоро 24,5 милиона, показују подаци Џонс Хопкинс универзитета.

Шта је још Бајден потписао на почетку мандата?

Бајден је зауставио финансирање изградње Трамповог граничног зида према Мексику и укинуо је забрану путовања усмерену углавном на муслиманске земље.

Нови председник Америке је преиначио неколико Трампових одлука о изласцима САД из међународних споразума и организација.

Започео је процес поновног придруживања Париском климатском споразуму и Светској здравственој организацији.

На место шефа америчке делегације при СЗО поставио је чувеног стручњака за заразне болести Ентонија Фаучија.

Шта је било у Бајденовим плановима?

Санирање последица пандемије корона вируса

Корона вирус је убио више од 400.000 људи у САД - а пандемија и њене далекосежне последице биће главни приоритет нове администрације.

Бајден је то назвао „једном од најважнијих битака са којима ће се суочити наша администрација" и зарекао се да ће сместа спровести стратегију за Ковид-19.

Један од његових првих потеза биће извршна наредба која ће захтевати физичко дистанцирање и ношење маски на федералном поседима широм земље и међу федералним запосленима и предузимачима.

Ипак, и даље нема гаранција да ће се гувернери савезних држава који су се до сада противили прописима у вези са маскама одједном предомислити - чини се да не постоји правни ауторитет који председнику даје моћ да уведе правило о маскама у читавој земљи.

Бајден је изгледа и сам то признао, јер каже да ће се лично потрудити да убеди гувернере да промене мишљење.

Уколико не буду били предусретљиви, обећао је да ће почети редом да зове градоначелнике и општинске званичнике да их придобије за ту идеју.

Такође, још увек се не помиње тачно на који начин ће овај пропис бити спроведен у дело.

100 милиона доза вакцина за 100 дана

Бајден жели да убрза темпо вакцинације са крајњим циљем вакцинисања 100 милиона људи најмање првом дозом вакцине против Ковида-19 у првих 100 дана на власти.

Један део плана убрзања јесте да у промет пусти све расположиве дозе вакцина уместо да неке чува у резерви за неопходну другу дозу.

Од њега се очекује и да изда извршне наредбе за развој и примену брзог тестирања, као и да разради национални ланац снабдевања за опрему, лекове и личну заштитну опрему.

Поновни улазак у СЗО

На дневном реду налази се и обећање да ће преиначити одлуку о изласку САД из Светске здравствене организације (СЗО).

Трамп је током лета најавио планове да ова земља иступи и СЗО, оптуживши је за погрешан приступ пошто се корона вирус појавио у Кини и рекавши да она није успела да „спроведе преко потребне реформе".

Економске мере

Помоћ за станаре и станодавце

Бајденов тим је изјавио да он има хитне планове за проширивање мораторијума на принудна исељења и одузимање имовине - од којих су оба паузирана у раној фази епидемије.

Планира и продужење важеће паузе у плаћању федералних студентских кредита и камата.

Бајденов транзициони тим рекао је да он планира да наложи агенцијама из кабинета „да предузму хитне кораке за пружање економске помоћи радним породицама", мада није изложио више детаља о томе.

1,9 билиона долара за америчку економију похарану корона вирусом

Бајден је прошле недеље најавио пакет стимулација у висини од 1,9 билиона долара за америчку економију похарану корона вирусом, рекавши да је „криза дубоке људске патње очигледна и да нема времена за губљење".

Ако га одобри Конгрес, он ће подразумевати директне исплате у висини од по 1.400 долара свим Американцима.

Подразумеваће и средства за помоћ школама да се поново безбедно отворе, што он жели да се деси у првих 100 дана.

То све иде уз дуго очекивани пакет стимулације од 900 милијарди долара који је Конгрес одобрио у децембру, а који је Бајден назвао „предујмом" за много већи предложени пакет.

Републикански посланици ће се вероватно противити деловима предлога овог закона, који ће додати још дугова на оно што је САД већ потрошила у борби против пандемије - а Бајдену ће бити потребна подршка обе странке за тај план.

Демократе тренутно контролишу оба дома Конгреса, али имају тесну већину.

Окончање Трамповог смањења пореза

Помоћ око корона вируса није једини приоритет међу економским плановима новог председника.

Он се зарекао и да ће се ратосиљати Трамповог славног смањења пореза чим буде преузео дужност.

Трамп је увео смањење пореза 2017. године, још у раној фази свог мандата, а Бајден каже да оно награђује најбогатије Американце и фаворизује корпорације у односу на мала предузећа.

Бајден је рекао и да ће убрзано удвостручити порез који америчке фирме морају да плаћају на добит из иностранства.

То је у склопу његове иницијативе под називом „Направљено у Америци" - што иде уз повећање корпоративних такси.

Његови закони о пореској политици мораће да буду одобрени у Конгресу.

Животна средина и климатске промене

Поново део Париског споразума

Још један потез јесте повратак у Париски климатски споразум, светски споразум чији је један од циљева да се температура спусти два степена Целзијуса испод оне из пред-индустријских времена, и „обавезивање да је још више ограничи", на 1,5 степен.

Његов претходник је извео САД из споразума из 2015, учинивши је првом земљом на свету која је то урадила.

САД ће званично поново постати део тог споразума у року од 30 дана.

Бајден се зарекао и да ће „подићи улоге" и тежити вишим стандардима кад су у питању мере ублажавање климатских промена, као и да ће сазвати светски самит о клими у року од првих 100 дана откако буде ступио на дужност.

Бајден је рекао да ове године жели да сарађује са Конгресом на усвајању закона који ће омогућити САД да се постигне нула нето емисија гасова до 2050.

Укидање нафтовода Кистоун XL

Потезом који је већ изазвао забринутост Канаде, Бајден наводно планира да моментално повуче прекограничну дозволу за контроверзни нафтовод Кистоун XL.

То је планирани пројекат који се протеже од нафтних поља канадске покрајине Алберта, преко Монтане и Јужне Дакоте, све до спајања са постојећим нафтоводом у Тексасу.

Смањење емисије штетних гасова

Још једна тачка на дневном реду је заокрет у односу на већи део Трампвог наслеђа по питању климатске и енергетске дерегулације, као што је попуштање циљева за гасне емисије возила.

Бајден је рекао да ће се заложити за ригорозна нова ограничења емисија за аутомобиле и тешка возила.

Тиме ће, тврди, сачувати 30 одсто америчког земљишта и вода до 2030, увести забрану на нова бушења на јавном земљишту, и затворити Арктички национални резерват за животиње за искоришћавање.

Нова администрација каже да има планове и да уведе „агресивна" ограничења на загађење метаном нафтним и гасним компанијама и забрани нова издавања у закуп нафте и гаса са јавних земљишта и вода.

Имигрантска политика

Укидање забране путовања

Забрана путовања, коју је Трамп потписао свега седам дана откако је ступио на дужност у јануару 2017. године, биће једна од првих одбачених мера.

Забрана се прво односила на људе из седам земаља са већински муслиманским становништвом, али је листа модификована после низа оспоравања на суду.

Она сада ограничава грађане Ирана, Либије, Сомалије, Сирије, Јемена, Венецуеле и Северне Кореје.

Пут до држављанства

У склопу још једног великог обећања, Бајден је рекао да ће по хитном поступку послати предлог закона Конгресу који ће утабати стазу до стицања држављанства за више од 11 милиона недокументованих имиграната.

„И сви 'Сањари', сва та деца из програма Дака [програм Одложене акције за придошле у детињству], биће одмах поново сертификовани како би могли да остану у овој земљи и буду усмерени на пут до држављанства", рекао је крајем октобра.

У позној фази кампање, Бајден је најавио да ће оформити радну групу за поновно уједињене 545 мигрантске деце одвојене од родитеља на америчкој јужној граници.

У децембру је Бајденов тим признао да ће му требати више времена да преиначе једну од Трампових одлука, Протоколе заштите миграната, који присиљавају хиљаде азиланата да чекају у Мексику на судска саслушања.

За ово некадашње обећање од „Првог дана" званичници сада тврде да ће можда бити потребно и до шест месеци.

Обустављање подизање зида на граници

Бајден је обећао да ће обуставити изградњу пројекта који је синоним за Трампов председнички мандат - зид на граници САД са Мексиком.

Његова кампања је то назвала „бацањем новца" које „одвраћа критичне ресурсе од правих претњи".

Администрација каже да ће уместо тога федерална средства преусмерити ка иницијативама као што су нове мере провера на граници.

Расно питање и реформа кривичног права

Национално разрачунавање са расним питањем четврта је криза - уз Ковид-19, економију и климу - за коју Бајден каже да ће морати брзо да је реши.

Неке од ових политика - као што је решавање расних неравноправности у становању и здравству - преклапају се са његовим другим плановима.

Бајден ће потписати извршно наређење о расној равноправности и позвати све америчке агенције да саставе план за уклањање било какве баријере која стоји на путу равноправним могућностима.

Она ће поништити и Трампово извршно наређење за ограничавање способности агенција из федералне владе да спроведу обуку о диверзитету и инклузији.

Бајден је обећао да ће основати национално тело за надзор полиције које ће помоћи у реформи полицијских служби током првих 100 дана проведених на дужности, иако су детаљи тог плана још оскудни.

Рекао је и да жели да Конгрес брзо усвоји „Закон безбедне правде", који подразумева мере за реформисање обавезне минималне казне и повећање средстава за полицију базирану у заједницама.

Заштита ЛГБТ заједнице

Обавезао се и ЛГБТ заједници да ће усмеравати ресурсе на помагање спречавања насиља над трансродним особама.

Говорио је и о окончању забране трансродним особама да служе војску, као и враћању смерница за трансродне ученике у школама.

Још један приоритет је усвајање Закона о равноправности, који би додао сексуалну оријентацију и родни идентитет у постојеће законе о федералним грађанским правима.

Остаје нејасно колико брзо може да се усвоји тај закон.

Умиривање америчких савезника

Нови председник тврди да планира да се брзо обрати америчким савезницима како би изгладио све несугласице и обећао им да им „Америка чува леђа".

Рекао је да САД морају да „докажу свету да су поново спремне да предводе - не само примером наше снаге већ и снагом нашег примера".

Додао је да ће се првог дана у Овалној соби обратити савезницима из НАТО-а поруком „да смо се вратили и да поново можете да рачунате на нас".

Иако Трамп није први председник који је вршио притисак на друге чланице НАТО да више троше на одбрану, он је повремено претио и да ће се повући из савеза који је Бајден назвао „бедемом либералних демократских идеала".

Погледајте видео како је Џо Бајден положио заклетву

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]