Америка, друштвене мреже и Доналд Трамп: Како велике технолошке компаније протерују трампизам са интернета

Ако вам је икада био потребан доказ колико су моћне „велике технолошке компаније", онда је пад Парлера у понедељак ујутро сјајно место за почетак.

Улоговао сам се, баш као и многи други, на контроверзну друштвену мрежу да видим шта ће се десити после 11:59 по пацифичком времену у САД.

Био је то, наиме, рок који је Амазон дао овој апликацији да нађе новог провајдера за хостинг пре него што искључи платформу са интернета због наводно насилног садржаја.

То је доживљено као важан моменат у текућим напорима америчких технолошких гиганата да „ускрате платформу" Доналду Трампу и неким његовим екстремним присталицама после напада на амерички Капитол Хил прошле недеље.

Али сат је откуцао 12 и ништа се није десило.

Ја и милион других корисника и даље смо могли да претражујемо и постављамо постове као и иначе.

А онда, попут домина, корисници широм света почели су да пријављују проблеме.

За мене је све престало да ради око 12:10. Није пронађен никакав садржај, гласила је порука.

Једним притиском на прекидач, Парлер, апликација с убрзаним растом коју неки доживљавају као алтернативу Твитеру на којој постоји слобода говора, више није постојала.

За сада.

Парлер може, и вероватно ће успети, да нађе новог провајдера, али кад изгубите Амазон веб сервис (АВС) - највећи хостинг сајг на свету - то значи да ће вероватно и други велики провајдери да вас одбију.

Није преседан

Истраживачица за технологију и етику Стефани Хер каже да то није први пут да је нека велика америчка технолошка фирма оборила сајт из сличних разлога.

„Амазонови кораци против Парлера не представљају преседан."

„Већ смо видели да друге америчке компаније као што су Клаудфлер укидају сервис за испоруку садржаја и ДДоС заштиту и подршку сајту белих супрематиста Дејли стормер 2017. и 8Chan 2019. године, пошто је на том сајту објављивао материјале нападач који је побио људе у Ел Пасу, у Тексасу", рекла је она.

Није само АВС (AWS) предузео кораке против Парлера.

И Гугл и Епл такође су избацили овај сервис из продавница апликација.

Поново, то није нечувено.

Геб, још један сајт који себе представља као платформу за слободу говора, али је и оптужен да служи као уточиште ултрадесничарима и екстремистима, такође је избачен из продавница апликација.

И даље, међутим, може да се уђе на њега преко претраживача, а он тврди да је последњих дана доживео огроман раст броја корисника.

А у склопу акције против налога повезаних са нападом на Конгрес, у понедељак је Твитер објавио да је угасио „више од 70.000 налога" повезаних са Кјуанон (QAnon) теоријом завере.

За то време, Фејсбук је саопштио да уклања сав садржај који помиње „Зауставите крађу" - слоган повезан са непоткрепљеним Трамповим тврдњама да су новембарски избори намештени.

„Проблематична" забрана

Оно што, међутим, јесте без преседана су циљане акције против Трампа.

Откако су његове присталице напале Конгрес 6. јануара, њему је забрањено да користи неке од највећих друштвених мрежа, попут Твитера, Фејсбука, Инстаграма, Снепчета и Твича.

И Јутјуб је укинуо његов канал.

Европски лидери, укључујући немачку канцеларку Ангелу Меркел, описали су тај потез као „проблематичан".

Европски комесар Тијери Бретон описао је догађаје око Капитол Хила као „11. септембар (терористички напад на САД 2001. године) за друштвене мреже", написавши у Политику да је „чињеница да руководилац фирме може да искључи из струје звучник председника Сједињених Америчких Држава без механизама узајамне контроле збуњујућа".

Британски министар здравља Мет Хенкок рекао је да друштвене мреже сада „доносе уредничке одлуке", додајући да платформе „бирају ко сме, а ко не сме да се чује".

Алексеј Наваљни, руски политичар и ватрени критичар председника Владимира Путина, поредио је Трампову забрану на Твитеру са државном цензуром.

Он је твитовао: „Забрана Доналда Трампа на Твитеру је неприхватљив чин цензуре".

„Наравно, Твитер је приватна компанија, али виђали смо многе примере у Русији и Кини кад такве приватне компаније постају најбољи пријатељи државе и њени саучесници кад је у питању цензура."

Ковид је променио друштвене мреже

Чињеница је да су друштвене мреже у власништву приватних компанија.

Баш као што приватни клуб може да смишља правила за чланове, тако могу то да раде и Марк Закерберг из Фејсбука или Џек Дорси, оснивач Твитера.

Једно од кључних правила, примењиваних све до сада, било је да се садржај политичара сматра важним за јавни дискурс.

Платформе, међу којима су Фејсбук и Твитер, саопштиле су да ће стога више толерисати кориснике високог профила као што је амерички председник кад је у питању кршење њихове корисничке политике.

Погледајте видео: Како ће се друштвене мреже променити после америчких избора

Али од избијања пандемије корона вируса, ствари су се значајно измениле и компаније су појачале мере против светских лидера.

У марту су Фејсбук и Твитер обрисали постове бразилског председника Жаира Болсонара и венецуеланског председника Николаса Мадура због дезинформација о Ковиду-19.

Твитер је тек у мају предузео сличне кораке против америчког председника кад су модератори поставили упозорење за твит за који су тврдили да велича насиље.

Председник је твитовао о демонстрантима покрета „Животи црнаца су важни" рекавши: „Кад крене пљачкање, почеће и пуцање".

Коментатор друштвених мрежа Мет Навара каже да забрана Трампа поставља „кључни преседан" што се тиче начина на који платформе контролишу ко их користи и шта корисници могу да постављају.

Трамп најављује да ће узвратити ударац

Поједини аналитичари тврде да би ови кораци могли да буду прекретница у томе како се модерира садржај у технолошким компанијама широм света.

У понедељак је Фејсбук саопштио да је уклонио мрежу налога за које тврди да су директно повезани са владом Уганде и који се користе за наводну манипулацију предстојећих избора.

Адвокаткиња за приватност и технолошкиња Витни Мерил сугерише да овај потез указује на промену у ставу према модерацији технолошких гиганата.

„Правила и смернице друштвених мрежа се развијају временом, што је нормално. Али она се не примењују доследно у читавом свету.

„Мислим да би избацивање председника Трампа могло да представља почетак чишћења сличног понашања глобално."

У последњим сатима проведеним на Твитеру, Трамп је још једном окривио део америчког законодавства по имену Одељак 230 за „забрану" слободе говора.

Током мандата он је више пута претио да ће укинути закон који углавном изузима друштвене мреже од одговорности за постове властитих корисника.

Многи тврде да би уклањање једне такве заштите заправо наудило слободи говора, јер би мреже онда биле приморане да модерирају много више него што то тренутно раде.

Изабрани председник Џо Бајден такође је изјавио да би волео да укине тај закон како би појачао модерирање и смањио ширење лажних вести.

У истом последњем твиту Трамп је рекао да преговара са „разним другим сајтовима" и да ће ускоро уследити „велико саопштење".

Ако је судити по догађајима од пре неколико дана, Трамп и неки његови следбеници суочиће се са тешком битком не само са законодавством, већ и са технолошким гигантима пре него што буду могли да се наметну на главним друштвеним мрежама.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]