Сер Френк Гил: Инжењер који је створио „заметак“ ББЦ-ја

Прошао је читав век откако је ББЦ емитовао своју прву радио емисију и поставио темеље за настанак националног емитера, али без одважности и дипломатије углавном заборављеног инжењера, корпорација је могла да има веома другачији почетак.

За разлику од његових колега пионира Александра Грахама Бела, Гуљелма Марконија и Џона Логија Берда, сер Френк Гил није општепознато име.

Рођен на Острву Мен и одрастао на обали Мерсисајда после смрти оца, израстао је у цењеног инжењера који је одиграо „фундаменталну" улогу у основању ББЦ-ја 1922. године, према аутору нове књиге о њему.

Историчар Боб Стимпсон каже да без његовог утицаја, јавни емитер можда никад не би био јединствени ентитет који је био скоро 100 година - а можда би се чак и звао другачије.

Рођен у Каслтауну 4. октобра 1866. године, Гил је са 11 година послат у Саутпорт да живи са стричевима и толико се заинтересовао за тада недавно откривен телефон, 1882. године, да је напустио Мерсисајд како би се придружио лондонској Националној телефонској компанији.

Био је толико талентован да се брзо успео уз лествице компаније - 1896. године био је компанијин надзорник за Ирску, а 1902. године се вратио у Велику Британију као главни инжењер.

Напустио је фирму кад је избио Први светски рат и, након што је одликован крстом Реда британске империје због рада у Министарству муниције, прихватио је положај Европског главног инжењера у лондонском штабу америчке фирме Вестерн електрик компани 1919. године.

Његово наименовање поклопило се с експлозијом интересовања за радио.

Радио је у то време у Великој Британији углавном био само хоби, са аматерима који су састављали властите апарате, али у САД је тај медиј цветао, са више од 550 станица које су емитовале програм широм земље.

Шеф Историје ББЦ-ја Роберт Ситер каже да је могућност да се иста ствар догоди у Великој Британији изазвала забринутост.

„Поштанска служба, која је водила телеграфију и телефонију и све те друге технологије у развоју, помно је пратила шта се дешава у Америци."

„Они су рекли: 'Морамо овим да се позабавимо пре него што настане та врста хаоса'."

Боб Стимпсон каже да је идеја у оно време била „да ће произвођачи правити и продавати радио апарате… и да ће им то омогућити новац да понуде радио програм".

Дакле, с осмишљеном националном стратегијом, организован је састанак заинтересованих страна да се произвођачи наведу да сарађују, уместо да се такмиче попут америчких фирми.

Он каже да историјски списи показују да је Гил суочио две компаније, „ударио им главе једну о другу и инсистирао да превазиђу разлике и одлуче се за јединствену организацију са приступом јавног сервиса."

Гил, који је био председник Институције електро-инжењера, председавао је првим састанцима и, у једном говору окупљеним компанијама, изнео став који је чврсто заступао - да треба да постоји „првокласна емитерска служба неометана патентима".

Стимпсон каже да су Гилове дипломатске вештине биле савршене за ту улогу, пошто су два највећа произвођача, Маркони и Метрополитен Викерс, имала различите идеје.

„Маркони и Метрополитен Викерс су апсолутно инсистирали да свако пође својим путем", каже он.

„Френк је био у Америци, где нису имали регулативу и нису имали законе, тако да су компаније започињале у задњем дворишту и блокирале друге предајнике кад би укључиле свој."

„Био је то организовани хаос, тако да су Поштанска служба и Френк могли да виде да не желе да таква хаотична поставка настане у Великој Британији."

Гил је водио улогу председавајућег до јула 1922. године, кад ју је предао сер Вилијему Ноблу, али никад није одустао од става да једна једина организација треба да води сво британско радио емитовање.

„Он је био тај који је предвидео проблем конкуренције више организација и он је био тај који је успео да усмери расправу у правцу јединственог ентитета", каже Стимпсон.

„А онда је дужност преузео сер Вилијам Нобл и успео да је прогура даље, а онда је лорд Реит преузео тај општи правац и он је био тај који је дао коначни облик заметку који је створио Френк."

У августу 1922. године, Гил је преузео нову дужност у САД, али не пре него што је постигао консензус међу компанијама, које су се сложиле око имена које је он предложио - Британска радиодифузна компанија - а које је задржано све до 1927. године, кад је Краљевском повељом дефинисана као Британска радиодифузна корпорација.

Прво емитовање ББЦ-ја уследило је у новембру 1922. године.

Гил, који је одликован титулом витеза 1941. године за своје доприносе телефонској индустрији, наставио је неуморно да ради све до смрти 1950. године, помогавши да се успостави први трансатлантски радио телефонски позив и телефонске мреже у Шпанији и Јапану.

Али за Лиз Брутон, кустоса технологије и инжењерства у Музеју науке, „његова улога у оснивању ББЦ-ја" је оно по чему би најпре требало да остане упамћен.

„Мислим да током читавог његовог живота у први план избијало то да је био веома добар у окупљању људи и њиховом убеђивању да схвате важност телекомуникација за компаније и појединце", каже она.

„У суштини, као резултат Гилове дипломатије и предлога имена Британска радиодифузна компанија, успео је да обезбеди учешће свих компанија."

„Од тад па надаље, ББЦ је постајао све успешнији на масовном плану… и да представља суштински модел за јавни емитерски сервис какав имамо у Великој Британији и широм света."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]