Људи и катастрофе: Да ли знате ко су препери и зашто се унапред припремају за најгоре могуће сценарије

Предузетница из Силицијумске долине Џули Фредриксон јасно се сећа тренутка кад је одлучила да постане „препер" - неко ко се припрема за најгори могући сценарио.

Крајем октобра 2012. године, ураган Сенди управо се био стуштио на Њујорк.

„Дошло је до огромног, скоро фосфоресцентног бљеска и отказала је главна електрана која напаја енергијом читав нижи Менхетн."

„Видела се јарка, неземаљска, сабласно зелена светлост и онда је све обавила тама", каже она

Остављена да бауља по мраку у свом стану у њујоршком небодеру, осећала се одсечено и преплашено.

„Схватила сам да нисам припремљена чак ни за најосновније ствари, нисам имала довољно воде, нисам имала радио да слушам хитне објаве, и нисам желела више никад да то поново доживим."

Ових дана, Џули је много боље опремљена.

Кад је избила пандемија Ковида-19, знала је тачно шта треба да ради: преместила се из Њујорка у своју родну државу Колорадо.

Имала је „торбу за понети", стално напаковану хитним потрепштинама, а она и њен муж сада чак размишљају о томе да изграде бункер или да ојачају кућу.

Али као тридесетогодишња жена, она се не уклапа у широко распрострањени стереотип о преперима - људима са увек спремном рутом за бекство, медицинским залихама, храном за неколико недеља или чак опремљеним, изолованим бункером богу иза ногу.

Џули каже да обожава градски живот који води, са одласцима у ресторане и позоришта, што је чини прилично другачијом од усамљеника препера - који вероватно живе на ободима друштва и подозриви су према сваком уплитању владе у њихове животе - који вам први падну на памет када се о овоме говори.

„У последњих пет до 10 година тај стереотип је избледео", каже Џон Рејми, који води онлајн заједницу препера у Северној Америци по именуThe Prepared.

Каже да је та заједница прилично разумно „одбацила маргиналне теорије завере старе школе".

„Огромна већина препера данас су озбиљни и рационални људи, а њихов број расте експоненцијално. Полако постајемо мејнстрим."

То не значи да су ти маргинални елементи заувек нестали, само да су саме заједнице постале разноврсније.

На сајту The Prepared, на пример, Рејми не дозвољава никакве расправе о политици.

Највећа старосна група сајта су они између 25 и 35 година, а следе их они између 35 и 45.

Већина живи у урбаним, уместо руралним областима и подједнако их чине мушкарци и жене, каже он.

Он ову разноврснију демографску групу приписује порасту броја природних катастрофа због климатских промена, као и опадању поверења у способност америчке инфраструктуре и институција да санирају последице катастрофе.

На пример, медицинске установе у САД и другде у свету немају довољно личне заштитне опреме за неговање оних који су се разболели од Ковида-19, тврди он.

„Навикли смо на инвентар 'у право време'", каже он, говорећи о широко распрострањеној пракси међу владама, приватним организацијама и фирмама да држе довољно залиха на располагању само да покрију активне поруџбине или одрже производњу.

Иако актуелна пандемија није „од оних већих" кад су у питању катастрофе, истакла је слабости у нашем начину живота, каже он.

„Покушавамо да попунимо рупу у систему, било да је то ваша локална електрична мрежа или водоснабдевање, а препинг је начин да преузмете ствари у властите руке обезбеђивањем ресурса који су смањени у свеукупном систему."

Он процењује да тренутно постоји између пет и 15 милиона препера само у САД.

Бредли Герет, социјални географ са Универзитетског колеџа у Даблину и аутор књиге Бункер: Градња за смак света, слаже се са тим бројем и каже да широм света тренутно има 20 милиона препера.

„Уверио сам се у постојање неке врсте незајажљиве жеље за самоодрживошћу и безбедношћу у ово доба неизвесности", каже доктор Герет, говорећи о закључцима које је извео током истраживања.

„Било ми је занимљиво колико су они културолошки и политички разнолики; да све буде чудније, то је једна од ретких заједница данас која заиста није страначки обојена."

Нагласак је, уместо тога, на учењу вештина преживљавања, као што су технике пречишћавања воде, основна медицинска нега и како да напајате енергијом своје електронске уређаје без приступа електричној мрежи, каже он.

То је и велика пословна прилика.

Доктор Герет је посетио самоодржива насеља на Тајланду и у Јужној Дакоти, у којој се налази Vivos xPoint, напуштени неумрежени бивши војни комплекс.

Његови становници себе сматрају највећом светском заједницом сурвивалиста - људи који се активно припремају за катастрофе.

„То су били најекстравагантнији бункери које сам видео, људи су ме уверавали да могу да издрже пет година под земљом потпуно одсечени од инфраструктурног система", каже он.

Али то је страна препинга која највише иритира Џули Фредриксон.

„Луксузна верзија препинга је неподношљиво елитистичка, усудила бих се да кажем чак до мере која је увредљива", каже он.

За то она криви екипу из Силицијумске долине, тамошње технолошке могуле који укопавају у земљу луксузне подземне бункере и држе хеликоптере за бекство стално напуњене горивом.

Технолошки сектор има „новац и, искрено говорећи, разуздану машту", додаје она.

„Сви ми читамо много научне фантастике и у технолошкој индустрији влада дух који сугерише да морамо да размишљамо о томе шта нас чека следеће."

Њен стил препинга је инклузиван и она жели да размишља о томе како би могла да помогне непосредној заједници у случају ванредног стања.

Она тврди да одустајање од ослањања на систем добављања хране „у право време" и уместо тога узгајање и чување властите хране, као и појачавање властитих вештина преживљавања, може и да вам уштеди новац.

Рејми каже да већина препера на The Prepared спада у ту потоњу категорију.

Они ће „у дому имати залихе за неколико недеља".

„Ми обично размишљамо о двонедељном минимуму као основи, тако да се већина људи усредсређује на ту врсту златне средине, зато што је ваш први избор увек да направите склониште код куће", каже он.

Али он додаје да су се многи одали препингу из осећаја очајања због неделања владе усред кризе.

„Задовољавање ваших основних потреба за преживљавањем, то би требало да буде једна од функција владе и где би требало да одлази наш новац као пореских обвезника."

Рејми се пита да ли владе посвећују онолико пажње климатској кризи колико би требало.

„Ствари као што су пандемија биле су предвидљиве, експерти о њима говоре већ годинама.

„Неефикасност наших институција је оно што нас приморава да се лично суочимо са многим од ових проблема, и јесте, влада велико незадовољство у том погледу."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]