Корона вирус и мобилни телефони: Како ваш уређај помаже у борби против Ковида-19

Као и већина људи, Хана Лосон-Вест има редовну ноћну рутину.

За разлику од већина нас, међутим, њена је извршавање хиљаде сложених научних прорачуна да би помогла у борби против Ковида-19.

Ево како то функционише: Хада одлази на спавање око 22:30 и укључује своје електрично ћебе да се загреје, док се умије и опере зубе.

Једном кад се нађе у кревету, прегледа вести и Инстаграм, а потом ставља телефон на пуњач пре него што препусти царству снова.

Потом, наредних осам сати док ова 31-годишњакиња спава у лондонском стану, њен телефон тихо оживљава, омогућивши научницима да користе његову снагу за помоћ при истраживању корона вируса.

Хана ово ради свако вече већ више од годину дана, а њен телефон је до сада завршио скоро 2.500 прорачуна.

Она је само једна од скоро 100.000 људи широм света који редовно поклањају рачунарско време на својим с паметним телефонима апликацији по имену ДримЛеб.

Апликација претражује дигиталне симулације молекула хране како би проценила које комбинације хранљивих материја могу да обезбеде неке здравствене предности у лечењу од Ковида-19 или оних који пате од тзв. симптома Дуготрајног Ковида.

Тренутно нема доказа да било која храна може да помогне у вези са Ковидом или да спречи да се неко зарази њиме, а потребно је још много више истраживања да би се проучили налази пројекта и одредило да ли су заиста били од користи.

Студију спроводе Империјални колеџ из Лондона и добротворна Фондација Водафон, а истраживање је објављено у часопису чије налазе процењују стручњаци.

Снага добровољног рачунарског рада

Организатори кажу да је ова добровољачка смартфонска компјутерска мрежа од непроцењиве важности за њихов рад.

Кохорта телефона толико је моћна да може да обради збирку података за само три месеца, за шта би нормалном компјутеру требало 300 година.

„Први пут сам била упозната са апликацијом истовремено кад је мој тата добио дијагнозу рака крви", каже Хана. „Први пројекат ком сам 'позајмљивала снагу' покушавао је да убрза откриће лека за рак."

„Потом, кад је избила пандемија Ковида-19, деловало је исправно пребацити мој пројекат на онај који се конкретно бави Ковидом-19."

„Волим да погледам апликацију викендима, а и даље уме да ме запањи колико је лако радити нешто корисно док спавам. Да будем сасвим искрена, не схватам зашто више људи то не ради."

Добровољци попут Хане до сада су извршили више од 53 милиона прорачуна.

Апликација је доступна широм света и тренутно има кориснике у 17 земаља, међу којима су Велика Британија, Аустралија, Јужна Африка, Немачка, Гана, Грчка, Шпанија и Португал.

Хиљаду петсто километара од Ханиног ноћног сточића, у Лисабону, телефон Анђелике Азеведо такође тихо обрађује бројеве док она спава.

„Моја мама је умрла од леукемије током пандемије" каже Анђелика.

„Мислим да сам због тога осетљивија на медицинска питања и сматрам да ако могу да урадим нешто да помогнем да се нађе лек за Ковид, дефинитивно ћу се потрудити да то и учиним."

Ова 28-годишњакиња каже да воли да погледа апликацију одмах чим се пробуди да би јој на позитиван начин започео дан:

„Проверим колико прорачуна је мој телефон урадио преко ноћи и онда се осећам као да сам допринела нечим корисним", каже она.

Захвални научници

Професор Кирил Веселков са Медицинске катедре Империјалног колеџа у Лондону каже да је изузетно захвалан свим људима који су помогли да његово истраживање добије ветар у леђа.

Пројекат „Коорина-АИ" тек је 55 одсто довршен, али чак и са суперкомпјутерима на његовом универзитету, његов тим није могао да стигне толико далеко као што су то учинили добровољци у тако кратком временском периоду.

„Око 100.000 смартфона су два до три пута бржи од суперкомпјутера који су мени на располагању, тако да је невероватно што нам толико људи посуђује своје мале компјутере сваке ноћи."

„Сваки пут кад добровољац успешно доврши 'прорачун', оно што његов телефон заправо уради је да прође кроз сложену симулацију испробавајући различите комбинације молекула хране како би видели која од њих би теоретски могла да помогне особи да се избори са Ковидом-19.

Има да се испроба скоро 100 милиона различитих комбинација, тако да, што више телефона, то боље."

Студија професора Веселкова треба да буде објављена у часопису Хјуман геномикс.

У студији, истраживачи тврде да су пронашли више од 50 конкретних молекула који би теоретски могли да имају анти-Ковид својства.

Доктор Сајмон Кларк, ванредни професор Ћелијске микробиологије са Универзитета у Редингу, рекао је:

„Ово је једна занимљива студија која показује како обрадити масовне податке уз помоћ смартфона људи и истиче нов начин на који су истраживачи загребали по површини неких од основа како функционише Ковид-19."

„Иако идентификација хранљивих материја у храни можда има улогу у будућем смањењу тешких облика Ковида-19, важно је да се према актуелној пандемији односи уз придржавања безбедног социјалног дистанцирања, хигијене и преко потребних вакцина које се тренутно израђују."

Порекло краудсорсованог рачунарског рада

Добровољни рачунарски рад започео је крајем деведесетих година 20. века.

Први велики пројекат који је имао више од 100.000 добровољаца био је 'SETI@home', научни експеримент покренут на Универзитетском колеџу у Берклију.

СЕТИ је користио интернетом повезане компјутере да би тражио ванземаљски живот, замоливши људе да покрену бесплатан програм који преузима и анализира податке из радио телескопа.

Доктор Дејвид П. Андерсон био је суоснивач пројекта и од тада је направио софтверску платформу по имену БИОИНЦ за друге да је користе за своја истраживања.

„Већина светске рачунарске снаге није у облацима или у суперкомпјутерским центрима, већ у домовима људи", казао је он.

„Она је у њиховим десктоп рачунарима, њиховим телефонима, њиховим колима и кућним апаратима. Постоје милијарде и милијарде тих уређаја. Добровољни рачунарски рад искоришћава ове уређаје за рад на научним истраживањима."

Други краудсорсовани пројекат у вези са Ковидом-19 спроводи се преко популарне онлајн компјутерске игре Ив Онлајн.

Творци игре кажу да је више од 171.000 играча довршило 47 милиона мини-играчких задатака да би помогло у категоризацији ћелија корона вируса.

Кад су обележене различите популације ћелија, истраживачи кажу да онда могу да анализирају како вирус утиче на имуни систем.

Погледајте видео о првој особи на свету која је примила Фајзер вакцину

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]