„Краљ хорора": Пет не тако познатих књига Стивена Кинга које не смете пропустити

Да, сви знају за Зелену миљу, доброћудног дива Џона Кофија, његове моћи и кофе суза исплакане на крају филма и књиге.

И да, сви знају и за Џека Торенса из Исијавања којег су много посла, мало игре и понека зла сила отерали у лудило.

Стивен Кинг је један од најпознатијих аутора данашњице, његова дела претворена су у бројне филмове и свако од нас се некад сусрео са њим на овај или онај начин.

Све је почело од Кери, преко Гробља кућних љубимаца и серијала Мрачна кула, до брижне Ени Вилкинс, која је у Мизерију показала колико добро зна да се брине о пацијенту.

Међутим, Стивен Кинг је много, много више од тога.

Краљ хорора данас слави рођендан, зато вам доносимо пет његових не тако популарних књига које морате прочитати.

Упориште (The Stand)

Ретко ко ће на помен Стивена Кинга прво помислити на Упориште, иако је то једна од најбољих књига које је икада написао.

Да, по њој није снимљен планетарно популаран филм попут Исијавања, Зелене миље и Кери, али то не значи да Упориште треба занемарити.

Реч је о постапокалиптичном роману, објављеном 1978. године.

Прича се врти око пандемије вируса који је збрисао 99 одсто становника Америке, а онда пређе на класичну, епску борбу између добра и зла.

На Јутјубу и Инстаграму воде се занимљиви разговори о књигама:

Свет више није исти, а преживели морају да изаберу страну.

Многи су писали нешто слично, али нико није то урадио као Кинг.

Упориште је једно од најмонументалнијих Кингових књига, тако да ће вам бити потребно неко време за њу - нека проширена издања имају више од 1.300 страна.

Ову епску причу Кинг описује као Господара прстенова који се дешава у Америци.

„Само што је уместо хобита мој јунак Тексашанин по имену Стју Редмен, а уместо Мрачног господара, мој негативац је немилосрдни лудак по имену Рендал Флег.

„Улогу Мордора игра Лас Вегас", изјавио је Кинг раније.

Флег је иначе један од Кингових супернегативаца и појављује се у више његових књига.

Једна мини серија је снимљена 1994, друга би требало да изађе ове године, а за љубитеље стрипова постоји и графичка новела у издању Марвела.

О писању (On Writing)

Стивен Кинг је до сада објавио више од 70 романа, међу којима је и пет књига које не спадају у белетристику.

Једна од њих је књига О писању, чији наслов доста одаје радњу, иако ту има много више од тога.

Кинг нам у овој књизи даје увид у то како све изгледа иза сцене његовог мозга, као и неке практичне савете како написати добру причу.

Објављена је 2000. године и прва је после тешке саобраћајне несреће коју је Кинг доживео током пешачења и која му је знатно променила живот и поглед на свет.

Дакле, уколико ваш посао подразумева писање или, попут многих аутора, пишете као што пијете воду или једете - да бисте преживели, јер је то животна потреба - ово је за вас.

Први део књиге су његови мини мемоари, а други чине практични савети.

Дакле, зашто је битна добра нарација, како написати добар дијалог и ликове и сви други савети за младе писце.

А један од најбољих савета књиге гласи: „Ако немате времена за читање, немате ни времена ни вештине за писање".

11-22-63

Међу фановима Стивена Кинга доста је оних који уопште не обраћају пажњу на његова савремена дела, па се изнова и изнова враћају Кинговим класицима.

Да, књига 11-22-63 је објављена 2011. године, али је права кинговска од корице до корице и никако је треба пропустити.

Прича прати путника кроз време који покушава да у Даласу, тог кобног новембра 1963. године, спречи убиство Џона Ф. Кенедија.

Кинг је то назвао историјском фантастиком.

Како каже, идеја му је пала на памет још 1971. године, али тада није имао довољно вештине за њу, као ни времена за обимно истраживање историјских чињеница.

Због тога јој се вратио неколико деценија касније.

„Никада раније нисам покушао да напишем нешто попут овога. На почетку је било чудно, попут ходања у новом пару ципела", изјавио је Кинг о књизи.

Љубитељи Стивена Кинга ову књигу хвале и због оде неком прошлом добу и савршеног описа живота и менталитета људи са краја педесетих и почетка шездесетих.

Ту је, наравно, и убиство Џона Кенедија - једно од најшокантнијих догађаја у историји Америке и света - тако да је забава загарантована.

Мини серија од осам епизода снимљена је 2016. године, са Џејмсом Франком у главној улози.

Салемово (Salem's Lot)

А за оне који желе нешто од „старог Кинга" ту је Салемово, једна од најбољих књига о вампирима свих времена.

Дакле, хорор и то прави кинговски.

Прича се, гле чуда, дешава у малом граду у савезној држави Мејн и прати човека по имену Бен.

Бен се тако једног дана врати у Салемово, у ком је живео као дечак, где открива да његови становници постају вампири.

Што зна да буде проблем.

Библиотека за слепе са 80.000 књига у Београду

Кинг је у неколико интервјуа изјављивао да му је Салемово једна од омиљених књига, а инспирација му је, наравно, био Дракула.

„Једне ноћи за вечером запитао сам се наглас шта би било када би Дракула дошао да живи у Америци у двадесетом веку", прича Кинг како је дошао на идеју за роман.

„'Вероватно би га прегазио и убио такси у Парк авенији', рекла је моја жена.

„Тиме смо завршили дискусију. Ипак, размишљао сам о томе наредних дана и схватио сам да је моја жена вероватно у праву - ако би легендарни Гроф дошао у Њујорк, то би се догодило.

„Али ако би дошао у мали успавани град, шта онда? Желео сам да откријем и написао сам Салемово".

Довољно за читање, рекло би се.

Годишња доба (Different Seasons)

Овде нема вампира.

Нема мрачних кловнова, ни малог места које крије какву страшну тајну и још страшније зло, већ само „одлични ликови и застрашујући портрети човечанства", како се наводи на једној листи његових најбољих књига.

Ово је збирка новела која показује да је Стивен Кинг велики писац и да уме да пише чак и када се не бави стравом и ужасом.

Четири новеле су одличне приче по којима су снимљена два веома популарна филма.

Први је чувено Бекство из Шошенка, прича оригинално названа Рита Хејворт и искупљење у Шошенку, као и Остани уз мене (Stand by me), урађена по новели Тело.

Ту је и Надарен ученик, прича по којој је снимљен истоимени, али далеко мање успешан филм из 1998.

Последњи члан тог квартета је новела Метод дисања, чија је адаптација недавно најављена.

Кинг на крају књиге објашњава због чега је ове четири новеле објавио на овај начин.

Како каже, на почетку каријере његови агенти и уредници били су забринути да би многи могли да га отпишу као аутора који само пише хорор.

Међутим, његове хорор приче стекле су убрзо огромну популарност, па је онда новеле које се не баве натприродним било тешко објавити.

И тако су настала Годишња доба, по једна прича за зиму, пролеће, лето и јесен.

Наше лето је скоро готово, а јесење кише су пред вратима, што значи да је право време за читање.

А ту је Стивен Кинг увек прави избор.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]