Пол Велан: Необични случај бившег маринца осуђеног за шпијунажу у Русији

У соби број 3324 московског хотела „Метропол", Пол Велан се облачио за пријатељево венчање кад су му упали руски обавештајци.

Американац је нестао без трага и гласа на три дана све док његов близанац није налетео на новинску вест да му је брат оптужен за шпијунажу.

Била је то Новогодишња ноћ 2018. године и сам почетак случаја који ће уплести четири западњачке владе и извршити притисак на односе са Русијом који су већ пали на најниже гране још од окончања Хладног рата.

Скоро 18 месеци касније, Велан је осуђен за шпијунажу - преузимање руских државних тајни - након кратког суђења одржаног у целости иза затворених врата.

Бивши амерички маринац - који има још и британско, ирско и канадско држављанство - одувек је инсистирао на томе да је невин, а на суду је описао је себе као жртву „прљаве, љигаве руске политике".

И док његова породица појачава иницијативу за његов повратак кући, званичници у Москви већ наговештавају могућу размену затвореника додатно појачавши сумње да је човек из Мичигена само пион у политичкој игри која тек треба да доживи завршницу.

Сурова правда

Петнаестог јуна, главном судији требало је свега минут и 20 секунди да стигне до закључка своје пресуде.

„Московски градски суд… проглашава Пола Николаса Велана кривим", прочитао је он с откуцане странице, додавши да ће 16-годишња затворска казна бити служена у затвору максималне безбедности резервисаном за најопасније преступнике.

Судија се потом обратио оптуженом, који је стајао у стакленом кавезу под будним оком двојице припадника обезбеђења ФСБ-а са црним фантомкама. Гледајући са дрвених клупа у судници, социјално дистанцирани и са маскама на лицима, налазили су се амбасадори САД-а, Велике Британије и Канаде.

„Велане, да ли сте разумели пресуду?", питао је он.

Американац, чије су наочаре, раздељак на страни и плави џемпер које је носио сваки дан на суђењу одавали утисак уредног средовечног библиотекара, погледао је судију бледо.

Његово познавање руског није било довољно.

„Ништа се не преводи, ваша висости", протестовао је овај 50-годишњак, а преводилац је пожурио до њега да му објасни његову судбину. Тројица судија сишла су са подијума и брзо изашла из суднице.

Био је то хладан, нагао крај шпијунског суђења које је одржало свега шачицу рочишта затворених за јавност. Изолација у Москви због Ковида-19 довела је до тога да процес буде завијен у још већи вео тајне него иначе, будући да је и штампи и јавности било забрањено да улазе у зграду све до изрицања коначне пресуде.

Џејмс Бонд или мистер Бин?

Први пут кад сам видела Велана на суду, пре више од годину дана, стигао је са благим осмехом на лицу и држећи уз груди смеђу картонску кутију са спакованим затворским ручком. Око њега су били чувари ФСБ-а, прекривених лица како не би могли да буду идентификовани.

Државне ТВ екипе, намештајући се за снимање у ходнику, већ су оптуженог ословљавали са „амерички шпијун".

У месецима који ће уследити, Пол Велан ће бити довођен на бројна саслушања поводом одређивања притвора и жалби на њих, а ми смо скоро сваку пут успели да се увучемо у салу. Иако нам је дозвољено да будемо присутни само за уводне речи, успели смо да искамчимо неколико разговора с њим.

Тог првог дана, међутим - у кавезу, док су у њега биле уперене десетине камера - деловао је напето и није много говорио.

Прошла су скоро два месеца од његовог хапшења и рекао је да се држи „добро". Али кад сам га питала како гласи његова верзија приче, кратко је погледао у своје чуваре. „Уколико то урадим, лоше ми се пише", рекао ми је Велан уморно. „Они не желе да причам са вама."

Члан његове одбране у међувремену је открио да је он изложен огромном притиску ФСБ-а да призна кривицу и да је неколико пута саслушаван без присуства адвоката.

„Говорили су му ствари као што су: 'За тебе нема наде, реци нам истину. Ти си шпијун, бићеш осуђен", рекла је Олга Карлова прошлог лета.

Американац је то одбио и пошто је његов притвор продужаван у недоглед, постајао је током суђења све одважнији.

Велан, који је у време хапшења био шеф глобалне безбедности америчке фирме за производњу аутомобилских делова, почео је да одбацује оптужбу за шпијунажу као „смешну" и изјављује да му суди „преки суд".

Припремио је изјаву за свако заседање, исписавши је на парчету папира коју су одобравали и печатирали затворски цензори.

„Русија каже да су ухватили Џејмса Бонда у шпијунској мисији", изјавио је Велан једног дана, док смо чекали судију. „Заправо су отели мистер Бина на одмору."

Али до тада смо већ знали да је овај Американац више пута бораво у Русији. На његовом последњем путовању, у децембру 2018. године, био је у Москви за венчање колеге бившег маринца са Рускињом.

Али Велан никад није стигао на ту церемонију. Ухапшен је још у хотелској соби, свега неколико сати након што је водио неке од других гостију венчања по Кремљу.

И зато сам, на рочишту крајем прошле године, дигла глас преко зида сачињеног од припадника судског обезбеђења да га још једном питам шта се стварно десило.

Замислио се на тренутак, пре него што ми је добацио.

„Није ми допуштено да вам износим детаље, али могу да вам кажем да ми је намештено. Нисам починио никакав злочин", рекао је Велан, додавши да се његов пријатељ појавио у његовом хотелу те вечери ненајављен.

Кад је Велан ухапшен, ФСБ је нашао УСБ уређај у његовом џепу са поверљивим информацијама за које агенција тврди да их је тражио. Он ми је сада рекао да му је његов пријатељ убацио тај уређај у џеп а да он тога није био свестан.

„Та особа је официр ФСБ-а. Он је неко кога познајем десет година", обелоданио је он први пут.

„Апсолутно није било никаквог разлога да он дође у моју собу и никаквог разлога да ми преда било какав уређај."

Кад се судија вратио у судницу, да би још једном продужио његов боравак у затвору, Веланово незадовољство је експлодирало.

„Могу да говорим гласније од вас, часни судијо", повикао је он из кавеза. „Као што би рекли моји рођаци из Енглеске, ово је потпуна свињарија."

На то је судија наредио да се ТВ камере уклоне из суднице. Снимање је забрањено на свим наредним рочиштима како би се спречило да новинари сниме било који нови излив протеста.

„Ухваћен на делу"

Руска влада је Пола Велана одавно прогласила кривим.

Само две недеље након његовог хапшења, министар спољних послова Сергеј Лавров саопштио је да је Американац „ухваћен на делу" како чини „конкретан, незаконити чин".

Случај је моментално постао крупна вест која је само додатно порасла кад је откривено да је Велан држављанин чак четири земље.

Рођен у Канади, са британским родитељима ирског порекла, касније се преселио у САД, што је за последицу имало поседовање више пасоша.

Почетком 2019. године, драма његовог сада мултинационалног хапшења одвијала се у непријатељском политичком окружењу, уз узајамно изречене санкције због кризе у Украјини и тензије између Истока и Запада какве нису запамћене још од совјетских времена.

Девет месеци пре тога, Велика Британија је оптужила Русију за тровање Сергеја Скрипаља, бившег двоструког агента, на улицама Солсберија. Истовремено, Вашингтон је и даље оптуживао Москву да се мешала у његове изборе.

И тако, кад је Веланова мука постала јавна, кренула су нагађања да је он можда колатерална штета.

ФСБ је већ почео да пушта у јавност детаље случаја које ће користити као аргументе на суду.

Руска новинска агенција Росбалт навела је извор који је тврдио да је Велан радио директно за америчку обавештајну службу, са задатком да набави списак особља „једне од руских тајних установа". Рекла је да су те информације предмет „снажног интересовања" Американаца и да је Велан више од деценије гајио потенцијалне контакте преко интернета.

Шпијунска суђења у Русији не само да се одржавају у тајности, већ адвокати морају да потпишу уговор о неоткривању информација који се односи на читав случај. Дакле, никакви докази - снимци прислушкивања или видео надзора на којима је случај наводно заснован - нису били обелодањени у јавности.

У Велановом случају, ту је још и детаљ да је његов адвокатски тим одабрала и платила руска држава. Његова породица одлучила је да не мења адвокате, резонујући да је рачун од преко 150.000 долара „бацање страшно много ресурса на нешто што не би имало никаквог ефекта".

„Тајновитост, провокације и фалсификовање, то је арсенал наших противника", каже Иван Павлов, адвокат за хуманитарно право који је наступио као противник ФСБ-а на многим шпијунским суђењима.

Он углавном заступа Русе оптужене за продавање тајни Западу и каже да је број таквих случајева у значајном порасту откако је политичка клима поново захладнела 2014. године.

Овај адвокат упозорава да је ФСБ „најмоћнија тајна служба, и не само у Русији" и да користи властите експерте за истраживање доказа на суду.

„Уколико сте се уплели у овакво нешто, онда сте се нашли у најкомпликованијој причи свог живота", каже Иван Павлов. „Биће веома тешко организовати одбрану."

Руска веза

Путовања Пола Велана у Русију започела су пре више од деценије.

„Ово је 'Лубјанка', где КГБ држи наше шпијуне затворене у подруму!!", шалио се он 2007. године на личној интернет страници.

На слици се налазило седиште озлоглашене руске тајне службе, данас познате као ФСБ.

Једанаест година касније, њени официри ће га одвести баш тамо на саслушање.

Фотографија потиче са Велановог првог путовања у Москву, а снимљена је док је служио у америчкој војсци у Ираку. Те године он је изјавио за информативни сајт маринаца да је искористио програм који финансира двонедељни одмор у иностранству оних који се налазе на дугим прекоморским задацима.

Велан је желео да посети Русију, објаснивши да је, за „самца као што сам ја", ова шема „добра прилика да пропутујем свет… и упознам различите културе".

После његовог хапшења, маринци су саопштили да је он избачен из њихове службе 2008. године због лошег владања, што је откриће које је „апсолутно шокирало" његовог брата близанца Дејвида.

„Он је увек био апсолутно позитиван према искуству са маринцима. На поседу мојих родитеља све време се вијори маринска застава тик испод америчке", рекао је Дејвид за ББЦ из Канаде.

А опет, иако за то нису знали његови најближи, Пол је завршио на војном суду зато што је покушао да украде више од 10.000 долара од америчке владе.

Док се овај скандал ваљао иза кулиса, он се први пут упутио у Москву.

„Одрастајући током Хладног рата, био ми је сан да посетим Русију и упознам неког од тих притворних Руса који су држали западни свет на дистанци толико дуго!!", нашалио се Велан тада на свом сајту, који је у међувремену архивиран.

Његове странице документују путовање разним фотографијама туристичких локација са потписима пуним узвичника.

Деценију касније, редовно би се јављао кући са путовања у Русију исказујући слично готово детињасто одушевљење новим открићима.

Садржај сајта је заиста у складу са каснијим Велановим описима његових контаката, колега и чланова породице као страственог светског путника који је „склапао пријатељства малтене свуда" и интересовао се за руску културу.

„Сећам се једне необавезне ћаске кад сам му рекла: 'Путујеш много због посла, а где путујеш из забаве?'", изјавила је за ББЦ његова бивша колегиница Скоти Фјетсам. „А он је на то рекао: 'У Русију'!"

Она се присетила колико је била изненађена његовим одговором.

„Рекао је да је тамо прелепо, да му се свиђа хладна клима и да тамо има прилично много пријатеља."

Читав један сегмент његовог сајта посвећен је симпатичном лику из цртаћа Чебурашка, описавши дугоухо, крупнооко створење као „једину добру ствар проистеклу из совјетске ере". Други линк води до кућног водича за ћирилично писмо и неких основних почетних речи на руском.

На страницама су обелодањени и његови први пријатељи из руске војске.

Русија ће касније наговестити, преко анонимних извора цитираних у штампи, да је ЦИА бирала кандидате за Пола Велана, које ће он гајити као контакте за добијање информација. Упадљиво је, каже се у једном таквом новинском напису, да је бирао да се спријатељи искључиво са мушкарцима, а не са „лепим Рускињама".

Велан је, међутим, био пријатељ са младим војницима и у САД. На његовом сајту се описује „његово поштовање и дивљење" према тројици дипломца Поморске академије који су се управо придружили Маринцима.

А он ни на који начин није крио своја интересовања и сусрете.

Повео је 2009. године родитеље да виде Русију, где су, рекли су ми они, упознали неколико његових младих пријатеља у униформи.

За то време, насловна страница његовог сајта позивала је посетиоце да кликну на слику младог руског војника како би сазнали више о његовим „хобијима и војној служби". Линк је водио до Максима, који је објаснио да му његов нови пријатељ Пол Велан помаже у учењу енглеског, који планира да студира на факултету.

Рус је описао да су њих двојица провела неколико дана заједно „обилазећи Москву", једући суши и палачинке са кавијаром.

„Ништа сумњиво"

Велан је наставио да стиче још руских пријатеља, користећи, између осталог, руски интернет сервис за упознавање ВК.

Скроловање кроз њихове профиле, убрзо након његовог хапшења, показало је да су скоро сви мушкарци - већина упадљиво млађа од њега. Неки имају очигледне везе са војском - укључујући фотографије у униформи - мада не и сви, а нико ко је одговорио на моје поруке није видео разлог да сумња у Веланове мотиве.

Један је одговорио да је био студент и ноћни чувар супермаркета кад га је Американац први пут контактирао. Њих двојица су се срела уживо на неколико сати 2008. године, док је Велан обилазио Русију, посећујући више пријатеља у разним градовима.

„Не верујем да је Пол шпијун", написао ми је човек. „Ја не знам ништа што би могло да буде занимљиво неком страном шпијуну."

Један други човек исте године је повео пријатеља у обилазак родног места. Ни он нема никаквих очигледних веза са војском и нашалио се са мном преко ВК-а да Американац „није тражио да види ништа сумњиво :))"

Велан је, у међувремену, пре пет година преко Инстаграма контактирао једног московског фризера. Причали су о путовањима у иностранство, али се никад нису срели уживо.

Један пријатељ са ВК-а који је још у војсци рекао ми је да му је Американац први пут послао поруку док је овај још био кадет и њих двојица од тада ћаскају онлајн два-три пута недељно.

„Деловао је пристојно и био је фасциниран нашом земљом, њеном историјом и нашом традицијом и народом!", одговорио је човек на моје упите, додавши да се он, с друге стране, лично занимао за време које је бивши маринац провео у Ираку.

Није имао појма да је његов пријатељ ухапшен. „Нема шансе? Он је душа од човека! Ако је он шпијун, онда сам ја Мајкл Џексон!!!!", написао је.

Издаја?

Човек ког Велан оптужује да му је сместио један је од његових најстаријих пријатеља у Русији. Он је активни официр обавештајне службе.

Адвокати су открили неке детаље односа између њих двојице у раној фази случаја, укључујући да је Американац посетио кућу његовог пријатеља у Сергијев Посаду надомак Москве дошавши на „сауну и кебаб" на зиму пре његовог хапшења.

Рекли су и да он Велану дугује око 80.000 рубаља (1.147 долара) за које ФСБ тврди да је предујам исплаћен у замену за обавештајне податке. Тим одбране тврдио је да је Рус тражио позајмицу како би купио жени поклон, што је био део његове замке.

Породица Велан је на крају пронашла његово име, па чак и фотографију.

Будући да он још ради за ФСБ, не смем да га именујем, па ћу га само звати „Дмитри". Али Велан је причао отворено родбини у мејловима о пријатељу, укључујући „школу ФСБ-а" коју је овај похађао.

„'Поздравља вас Дмитри!", рекао је Велан весело родитељима после једног чета на ФејсТајму са Русом. Делује као необично понашање за некога ко је наводно покушавао да регрутује човека за америчку обавештајну службу.

Могуће је чак и да је упознао родитеље са „Дмитријем" током њиховог путовања 2009. године у Русију, али они нису сигурни.

У порукама кући из Москве у јануара 2018. године - што је био бесплатан одмор којим је искористио нагомилане авионске километре - Американац је описао како је ишао у ресторане са пријатељем агентом, баш као и у музеје у Кремљу, па чак и у један британски паб.

Годину дана касније, свега неколико дана пре његовог хапшења, Велан је извео „Дмитрија" и још једног човека на божићну вечеру у ресторан преко пута његовог хотела. Усликао је госте: „Дмитри" се смешка са чашом вина и виљушком подигнутом изнад сочног бифтека.

Назвавши је „Вечера са товаришима", слику је послао трећем руском пријатељу - што је крајње необично ако је наводно све време требало да прича о томе како да пребаци поверљиве обавештајне податке.

„Све то звучи невероватно наивно сада", признаје његов брат говорећи о том односу, након што се коначно докопао лозинки за Полове компјутере и прошао кроз све његове фајлове.

Он каже да су поруке његовог брата на ВК-у обрисане после његовог хапшења.

„Он има пријатеље са војним пореклом и у другим земљама, мислим да је са таквима волео да се дружи", тврди Дејвид Велан. „Ствар са ФСБ-ом није била ништа озбиљно, све док није намамљен у клопку."

Адвокати Пола Велана сада су потврдили да је он већ дуже време био надзиран и да су се прислушкивале све његова комуникације.

Скорашња новинска вест тврдила је да је Американац привукао пажњу ФСБ-а пре више од деценије кад је, како каже извор Комерсанта, „активно" почео да контактира руске војнике.

Али шпијунски случај заснован је у целости на Велановим везама са једним официрем, а сви докази против њега сакупљени су 2018. године, непосредно пред његово хапшење.

„Да је ово био независан суд, они би донели само једну одлуку - није крив", изјавио је његов адвокат Владимир Жеребјонков после изрицања пресуде. Он је рекао да су доказе проучили само „неспособне и заинтересоване стране".

Иван Павлов сматра да је Веланова тврдња да му је смештено „увек могућа" кад су у питању обавештајци ФСБ-а.

„Изазов је превелик: напредовати у служби; учинити то због унапређења; због више звезда на еполетама", каже адвокат. „Тако се гради каријера у ФСБ-у; људи нарасту на грбачи таквих случајева, као печурке после кише."

Официр обично стрпљиво чекају, објашњава он, називајући то „узгојем телета", пре него што намаме мету у клопку.

Ако је тако, изгледа да Пол Велан није био свестан претње.

У једној размени мејлова током његовог путовања у Москву почетком 2018. године, један његов рођак се нашалио: „Не уваљуј се у невољу из које нећемо моћи да те ишчупамо, хаха!"

„Бићу са момцима из ФСБ-а, требало би да сам безбедан", одговорио је Американац.

Шпијунска манија

Пораст тензија између Истока и Запада учинио је шпијунажу сложенијом - и озбиљнијом - последњих година.

После тровања у Солсберију почетком 2018. године, више од 100 руских дипломата идентификованих као обавештајци протерани су из амбасада широм света у координисаној протестној ноти. Русија је одговорила сличним масовним протеривањем западних дипломата.

У оно време, један амбасадор ми је рекао да је тај потез тешко погодио московски капацитет за шпијунирање. Али исто вероватно важи и у обрнутом случају.

Постојали су наговештају проблема још одраније.

Скоро тачно годину дана пре хапшења Пола Велана, Норвежанин који је одсео у истом хотелу у центру Москве ухапшен је и оптужен за шпијунажу. Пензионисани граничар Фроде Берг признао је да је испоручивао коверте са готовином и шпијунска упутства у име норвешке војне обавештајне службе.

Његово хапшење и осуђивање на 14 година затвора изазвало је скандал код куће кад се испоставило да се цивили без дипломатске залеђине користе за ризичну шпијунажу. Чак су изнете и оптужбе да се Норвешка нашла под притиском партнера у НАТО да дође до информација.

Бивши официри ЦИА-е одбацили су било какву сугестију да би Велан могао да буде уплетен у нешто слично, радећи без дипломатског имунитета: идеја, коју је изрекао један пензионисани руски официр, гласи да је његово хапшење представљало „велики неуспех" америчке обавештајне службе.

Америчка амбасада и влада биле су веома гласне по питању Велановог хапшења. „Пол Велан је невин", изричито ми је рекао амбасадор Џон Саливен, назвавши суђење „изругивањем правди".

У случају Фроде Берга, норвешка влада је остала нема.

И иако отпуштање Пола Велана из маринаца због лошег владања показује да постоје делови његовог живота о којима ништа није знала чак ни његова најближа породица, његови следбеници истичу да је оптужница за крађу позитивна ствар.

„Обавештајна заједница никад не би користила некога са таквом прошлошћу, нарочито у ситуацији као што је ова, кад вас шаљу у веома, веома проблематично окружење", тврди Рајан Фејхи, породични адвокат из САД који се позива на властите обавештајне контакте из дана док је радио као тужилац на случајевима контрашпијунаже.

„То се просто не би десило", сматра Фејхи. „Поверење је најважнија могућа ствар кад сте тамо напољу сами и живите на ивици."

Живот у Лефортову

Можда је Велан уживао у елементу опасности који је потицао од флерта са ФСБ-ом, дружећи се са обавештајцима.

Један пријатељ који је желео да остане анониман рекао ми је да је он „малко настран" и да воли да се „игра са ватром". Он се запитао да ли су можда неки коментар или шала могли да буду катастрофално погрешно схваћени. Веланов адвокат је и сам једном приликом наговестио ту могућност.

Скоти Фјетсам, његова бивша колегиница, сматра да је Велан озбиљан и брижан, али се и насмејала кад је инсистирао да користи наоружано обезбеђење док је био у посети фабрици коју је она водила у Мексику, чак их држећи испред ресторана док су јели.

„Не знам да ли то је био само мачо позерај; пуко разметање", рекла је Фјетсам. „Али било је веома необично."

На Велановом старом сајту, уз књиге о Харију Потеру и Рат и Мир, књиге које препоручује за читање, налази се и дуги списак хладноратовских трилера Тома Кленсија.

Али нема ничег гламурозног у вези са затворским животом у Лефортову.

„Овсена каша понекад се баца директно у тоалет", написао ми је Фроде Берг из северне Норвешке о животу у ФСБ-овом затвору. Он је сада код куће после размене затвореника.

Његов цимер из ћелије у Лефортову обично се шалио да затвореници за доручак добијају псећу храну.

„Никад не видимо нити срећемо друге затворенике. Кад идемо на састанак, затвореници се крију једни од других", описује Берг усамљенички рутински живот у затвору изграђеном у облику слова К, чији се високи спољни зидови сада налазе тик уз совјетске стамбене блокове.

Пол Велан је у реновираном крилу, где Норвежанин каже да сада има топле воде у ћелијама, баш као и фрижидер, телевизор и тоалет. Али простор између два затвореника износи 9.5 квадратних метара, а вежба је само сат времена дневно на крову.

Цимери у ћелији се туширају једном недељно, заједно, у подруму. Једно светло остаје упаљено у ћелији 24 сата дневно, 7 дана недељно.

Велан и његова породица кажу да се пошта задржава месецима, а да се пошиљке враћају неиспоручене. Није му било дозвољено да телефонира кући првих 16 месеци. А на све то иде још и хронични бол од бруха који се на крају дао на зло и завршио се хитном операцијом.

Тврђење пазара за размену?

Осуђен на затвор максималне безбедности, Пол Велан неће скорије напуштати Лефортово.

Његови адвокати планирају да уложе жалбу на пресуду, али у игри су сада друге, јаче силе. Истог тренутка кад је Американац осуђен, пажња се преусмерила на могућу размену затвореника.

„Они желе назад Јарошенка и Боута, ето кога они желе", устврдио је Пол Велан , навевши имена двојице славних руских затвореника у Америци док је судско обезбеђење избацивало мене и мој микрофон из просторије. „То је једини разлог зашто су ово урадили", добацио је.

Адвокат Владимир Жеребјонков је врло брзо почео да говори исту ствар, тврдећи сада да је ФСБ планирао размену од самог почетка.

„Нико то не крије, сви причају о томе, сви званичници", рекао је он новинарима.

И тако затвореник који је одувек себе сматрао политичким затвореником сада чека да политичари договоре његово пуштање.

Сви знакови за сада сугеришу да Москва игра на велике улоге - Виктора Боута, трговца оружјем који служи затворску казну од 25 година у Америци, и Константина Јарошенка, осуђеног на 20 година за трговину дрогом.

Портпаролка министарства спољних послова позвала је Вашингтон да покаже „хуманост" и ослободи Јарошенка и „друге неправедно осуђене" Русе.

САД су више пута изјављивале да су њих двојица осуђена у отвореним и фер суђењима.

„Ми не тражимо размену, ми тражимо правду за Пола", инсистирао је амерички амбасадор Џон Саливен, кад је после изрицања пресуде изашао из Московског градског суда право пред зид микрофона и камера.

Веланова породица већ захтева да се нешто хитно предузме после пресуде коју је његов брат Дејвид назвао „ударцем песницом у стомак".

Али он зна да су били потребни месеци сложеног, поверљивог дипломатског преговарања како би се уговорила одговарајућа размена за Фроде Берга, која је на крају укључила руске агенте у затвору у Литванији. Норвешка није имала осуђених шпијуна за размену, а нема их ни Америка.

„Покушавам да се усредсредим на непосредне циљеве, да ми пажњу не би одвлачило колико је грозна могућност да проведе 16 година иза решетака", рекао ми је Дејвид Велан, замишљајући како његов близанац мора да се осећао, осуђен за шпијунажу, док се враћао у затворску ћелију.

„Мислим да ће Пол то веома тешко поднети. То је изузетно дуг временски период."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk