Далај Лама: Седам милијарди људи „мора да се осећа као једно“

Вођа тибетанског будизма види разлоге за оптимизам чак и усред пандемије корона вируса.

Људи помажу једни другима, каже он ББЦ новинару Џастину Роулету, а ако седам милијарди људи на Земљи почне да се „осећа као једно", можда ће се ујединити и да реше проблем климатских промена.

Први пут кад сам се срео са Далај Ламом, штипнуо ме је за образ.

Прилично је необично да вас за образ штипне било ко, а камоли човек ког многи следбеници сматрају живим богом.

Али Далај Лама је несташан човек који воли да зафркава оне који га интервјуишу.

Сада је, наравно, такав гест незамислив - наш последњи сусрет одиграо се преко стерилног интерфејса апликације за видео конференцијски позив.

Далај Лама се брзо појављује и седа испред камере, смешећи се и намештајући одору боје бургунца.

„Пола шест", каже он са смешком. Очи му светлуцају: „Прерано!"

Обојица се смејемо. Опет ме зафркава.

Одушевио сам се што је лидер тибетанског будизма пристао на интервју, али сам се малко сморио кад ми је његова секретарица саопштила да ће то бити у девет сати по индијском времену.

То је 04:30 по британском времену. То ће значити да ћу у редакцију морати да дођем у 03:30.

Џејмс Брајант, који је продуцирао интервју, преузео је ствар у своје руке.

„Иако ништа није немогуће за нас, то би било прилично тешко", написао је он.

Секретарица његове светости сложила се да се интервју помери на 10:00 сати по индијском времену.

И тако сам се у 05:00 сати у среду прошле недеље обрео у ББЦ-јевој редакцији у Лондону гледајући видео фид из Дарамшале у северној Индији.

Контраст тешко да је могао да буде већи.

Седим међу редовима празних радних столова на сивом полусветлу, док у палати планинског утврђења у подножју Хималаја пролазе монаси у пурпурним и одорама боје шафрана, подешавајући каблове и намештајући камере у позлаћеној просторији.

Кроз прозоре допире бистро планинско светло.

Има и горих места за боравак током изолације од палате са пространим погледом на ледене планинске врхове, а Далај Лама и сам то признаје.

„Овде имамо веома чисту пијаћу воду и свеж ваздух. Боравим овде у миру", каже ми уз још један од његових препознатљивих експлозивних смехова.

Његове мисле су уз оне који пате и плаше се током страшне пандемије, али каже и да је било и много инспиративних ствари и разлога за славље.

„Многе људе није брига за властиту безбедност, већ помажу другима, то је дивно."

Далај Лама се смеши.

„Кад се суочимо са некаквом трагичном ситуацијом, на видело избије дубља људска врлина саосећања", додаје он. „Обично људи не размишљају о тим дубљим људским вредностима, али чим виде браћу и сестре како пате, реакција стиже аутоматски."

Питам га какав савет има за људе који су напети или престрашени.

Најважније је не бринути превише, каже он

„Уколико има начина да разрешите властиту ситуацију, онда покушајте то да урадите, нема разлога за бригу", објашњава он.

„Али уколико заиста не постоји начин да се она реши, онда немате зашто да бринете, не можете ништа да урадите по том питању. Морате то да прихватите, као старост."

Далај Лама ће за неколико недеља напунити 85 година.

„Не вреди ми да размишљам о томе да сам престар, немам од тога користи као неко ко је стар", наставља он.

„Млади људи су окренути свему физичком, њихови умови су свежи, они могу да пруже допринос бољем свету, али су превише узбуђени." Он се кикоће.

„Старији људи имају више искуства, они могу да помогну тако што ће подучити младе. Можемо да им кажемо да се мало смире", каже он уз још један експлозиван смех.

Он сматра да ће се млади наћи у првим редовима борбе против нечега што је тренутно једна од његових највећих брига: потреба да се реше изазови угрожене животне средине.

Каже да је за властитог живота видео последице климатских промена. Делује прилично емотивно док се присећа младости.

Четрнаести Далај Лама рођен је у забитом селу на висоравни Тибета 1935. године.

Идентификован је као тулку, реинкарнација 13. Далај Ламе, 1937. године.

„Док сам боравио на Тибету", каже ми он, „нисам био свестан животне средине. Узимали смо је здраво за готово. Могли смо да пијемо воду из било ког потока."

Тек кад је стигао у Индију и касније почео да путује по свету, схватио је колика се штета наноси.

„Стигао сам овде у Дарамшалу 1960. године. Те зиме било је много снега, а онда сваке наредне године све мање, и мање, и мање."

„Морамо да схватимо глобално загревање веома озбиљно", каже лидер тибетанског будизма.

Он позива свет да више улаже у соларну и енергију ветра, а да се удаљи од зависности од фосилних горива.

Важна ствар, каже ми, јесте прихватити да нисмо усамљени појединци, већ да зависимо од заједнице чији смо саставни део.

„Колико год ваша породица била богата, без заједнице ви не можете да преживите", каже он.

„У прошлости је било превише нагласка на мом континенту, мојој нацији, мојој вери. То размишљање је сада застарело. Сада нам је истински потребан осећај заједништва седам милијарди људских бића."

Tо би, каже он, могла да буде једна од позитивних ствари проистеклих из кризе корона вируса.

Али док се свет брзо пробудио на опасност од вируса, глобално загревање је подмуклија претња, истиче он, која нам стиже „деценију за деценијом".

Због тога можда изгледа као мање хитан проблем, али он се брине да бисмо ускоро могли да откријемо да он више није у нашој моћи.

Овај изазов има везе са другом великом преокупацијом Далај Ламе: образовањем.

„Читав свет би требало да обрати више пажње на то како да трансформише властите емоције", каже он.

„То треба да је задатак образовања, а не религије. Образовања о душевном миру и како га постићи. То је веома важно."

И сада долази најтежи део интервјуа. Желим да причам са Далај Ламом о његовој властитој смрти - или, тачније, питању његовог поновног рођења.

То није само његов проблем. Шта ће се десити кад он умре, кључно је и за будућност тибетанског будизма и Тибетанског покрета за независност.

Кина је 1950. године послала трупе на Тибет да би силом преузела област за коју тврди да јој припада.

Многи Тибетанци се жестоко опиру ономе што доживљавају као незакониту окупацију.

Као духовни вођа тибетанског народа, Далај Лама је симбол тог отпора.

Он ме подсећа да ми је већ једном раније рекао да би његова смрт врло лако могла да обележи крај велике традиције Далај Лама - ове речи значе „велики вођа" на тибетанском.

„Све би могло да се заврши с овим великим Ламом", каже ми он, смејући се док упире у властита прса.

Он каже да ће хималајски будисти Тибета и Монголије одлучити шта ће даље бити.

Они ће утврдити да ли се 14. Далај Лама реинкарнирао у још једном тулкуу.

То би могао да буде тежак процес. Дечак ког је актуелни Далај Лама идентификовао као реинкарнацију друге најмоћније фигуре у тибетанском будизму, Панчен Ламе, отет је 1995. године. Панчен Лама је тај који би обично водио потрагу за реинкарнацијом следећег Далај Ламе.

Далај Лама каже да оно што његови следбеници буду одлучили не представља никакав проблем за њега.

„Ја лично немам никакав интерес", каже он смејући се.

Далај Лама се нада да ће, кад дођу његови последњи дани, и даље имати неукаљано име и да ће моћи да каже да је нечим допринео човечанству.

„И да завршим своје", каже он, уз још један смех.

И са тим, наш интервју је завршен.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]