Права истина о настанку Принсове легендарне песме „Мала црвена корвета“

„Мала црвена корвета" (Little Red Corvette) је песма која је претворила Принса у звезду - устрептала ода необавезном сексу која га је 1983. године први пут довела до америчке топ 10 листе и увела у мејнстрим.

Легенда каже да је Принс смислио уводне стихове - I guess I should have known, by the way you parked your car sideways, that it wouldn't last (Требало је да знам, по начину како си паркирала кола попреко, да неће потрајати) - након што је заспао на задњем седишта аута који је припадао његовој клавијатуристкињи Лиси Колман.

И то је истина... до одређене мере.

ББЦ је сазнао целу причу која стоји иза ове песме, а и неких његових других хитова, директно од Колман и њене музичке саучеснице Венди Мелвоин.

Њих две биле су можда најважније музичке сараднице Принса, радећи постојано с њим раних осамдесетих као чланице бенда The Revolution, уводећи елементе џеза и класичне музике у његову провокативну мешавину фанка и рока.

Након што је распустио бенд 1986. године, Венди и Лиса су објавиле неколико успешних албума као дует и писале музику за хит ТВ серије као што су Сестра Џеки и Хероји. Оне тренутно раде на албуму са комичарком Мајом Рудолф и одају почаст Принсовом наслеђу поновним окупљањем оригиналне поставе The Revolution.

Дует се присетио омиљених песама из Revolution фазе пред излазак делукс издања Принсовог петог студијског албума, 1999, ове недеље, на ком се налази 35 претходно необјављених песама.

LITTLE RED CORVETTE

Лиса: „Принс је увек позајмљивао моја кола зато што су била страва. Био је то меркјури монтклер из 1964. године, ружичасто-бели, и био је савршен да се возикате њим по Минеаполису кад је леп дан. Чак га је и чукнуо пар пута јер је овај био толико велик.

„Дошао би до мене и промрмљао: 'Хеј, Лиса, извини за кола'. И тако бих ја истрчала да погледам штету и видела мало улегнуће са мало жуте фарбе од стуба на који је налетео у рикверц, а ја бих му рекла: 'Дођавола. Пази како возиш!'"

ББЦ: Је ли истина да је написао Little Red Corvette док је спавао на задњем седишту аута?

„Па, оно... јесте. 'Спавао' је с нашом познаницом која се звала Дениз Метјуз [познатија као Венити], а и она је 'спавала' на задњем седишту кола. Чак сам пронашла мало њене косе обмотане око ручке за спуштање прозора.

„Зато претпостављам да су се мували тамо или шта год да су већ радили, на задњем седишту, и вероватно су имали предиван тренутак посткоиталног сјаја, што је било кад је му се јавила клица идеје... Али није била црвена корвета, већ ружичасти меркјури!"

Та песма је постала његов први велики хит. Јесте ли знали да је посебна?

„О да, дефинитивно. Био је то чист материјал за хит и Принс је жудео за таквим неко време.

„Пре него што је песма снимљена, свирали бисмо је на тонским пробама и наш менаџер Стив Фаргноли би одлепљивао на њу. Принс је имао обичај да му се смеје: 'Ох, правимо Стиву децу кад свирамо ову песму!'

1999

Лиса: „Врло се живо сећам кад сам први пут чула ову песму. Стигла сам на пробу рано, али Принс је већ био тамо и свирао је главни риф на клавијатурама. Махнуо ми је да дођем и рекао: 'Свирај ово', потом се сагнуо, подигао гитару и почео да се зеза с њом.

„Потом, како су сви остали почели да се појављују, показивао им је њихове делове и сви смо се некако уклопили.

„Била сам му у милости тога дана, јер сам одлучила да држим Д и Ф у рефрену. Он је рекао: 'Браво, то је сјајно! Слушајте Лису, почела је да се бори за себе. Зашто и ви остали не радите то?' Увек је био љубазан, а онда је морао да каже нешто злобно после тога. Као: 'Подржаћу те, само не умишљај да си неко.'"

Имала си част да отпеваш први стих песме. Како је до тога дошло?

„Принс је добио идеју о подели вокала од бенда Sly & The Family Stone и како је свако имао удела у тој групи. На крају смо заправо додали глас Џил Џонс јер је она боља певачица од мене. Тако нас две певамо заједно. Ја звучим снолико а она је права ватра."

D.M.S.R.

Лиса: „Још увек волим да свирам ту песму. Свиђа ми се фанк и звук Минеаполиса у њој, са Оберхајмовим синтисајзерима и свиме осталим. Има атмосферу журке током читаве песме."

Музичка тема ове песме је постојана. Сигурно си одсвирала тај риф неколико стотина пута.

„Јесте, тачно тако. Готово је медитативан. То је била једна од сјајних ствари кад сте чланица The Revolution. Били смо попут подивљалих дервиша, зато што бисмо узели неку фразу и свирали је сатима без престанка.

„Није то било добро само за обучавање наших тела - замислите само шта је то радило нашем мозгу. Било је тренутака на тим џемовањима и пробама кад бих се осећала усхићено. Било је толико добро. Постали бисте напросто музика сама, нема другог објашњења."

Текст песме је о личном ослобођењу и слави вашу сексуалност, што је било прилично необично за 1982. годину.

„Дефинитивно није било у складу с временом. Увек сам била поносна на њега зато што тада није било модерно причати о тим стварима. Он је имао визију о људима, како сви можемо да будемо заједно, и успео је да створи оазу у Пејзли парку за људе који су чули ту поруку."

AMERICA

Гитаристкиња Венди Мелвоин придружила се бенду The Revolution 1983. године, а први наступ имала је оне ноћи кад је Принс први пут представио Purple Rain.

Принцов седми албум Around The World In A Day објављен је 1985. године. Плоча, са хитовима попут Pop Life и Raspberry Beret, садржала је фанки џемовање America, које је послужило као врхунски показатељ музичких вештина групе The Revolution, нарочито на нескраћеној верзији од 21 мунута која се појавила на 12-инчном синглу.

Лиса: „Први пут смо свирали песму America у шатору на југу Француске, док смо снимали филм Under The Cherry Moon."

Венди: „Није било вентилације и у шатору је било скоро 40 степени. И ако сте гледали видео, видели сте да трчимо око бине у пуној брзини. Сећам се да смо и Принс и ја морали да добијемо боце кисеоника зато што смо се скоро онесвестили од топлотног удара."

Лиса: „Сећам се да је Принс легао на ковчег од опреме и да сам му донела ђус. Мислим, с њега се сливао зној у слаповима."

Венди: „Носио је дуги мантил!"

Принц током ове песме практично диригује бендом, тражећи измене у ходу, чак и скачући на бубњеве у једном тренутку. Како увежбати тако нешто?

Венди: „Одговор није лак. Умели смо добро да слушамо и дуго смо радили на главној теми, тако да смо знали шта се од нас очекује. Било је то практично само: 'Прати га', а он би нам давао сигнале куда жели да иде."

Лиса: „Иначе би понекад долазио до мојих клавијатура, импровизовао нешто и рекао: 'Одсвирај нешто тако'. Али у овом случају, само ми је дао водећу тему, тако да сам ја имала најдосаднији део!"

Венди: „Стварно? Је ли то све што радиш?"

Лиса: „Па и певам за све паре."

Венди: „Ја тамо баш имам пуно посла. Гитарски део је баш сложен."

Лиса: „Понекад кад бих добијала лаке делове, наљутила бих се на Принса и играла се јо-јом на бини, да бих му дала до знања: 'Досађујем се!'"

SOMETIMES IT SNOWS IN APRIL

Sometimes It Snows in April је последња ствар у Принсовом другом филму, Under the Cherry Moon. То је некарактеристично огољена и меланхолична ставка у опусу ове звезде, а бави се смрћу вољеног пријатеља. Након што је Принс умро у априлу 2016. године, песма је постала његова посмртна ода, а The Revolution је редовно свира на концертима.

Венди: „Свирали смо у студију Сансет саунд у Лос Анђелесу, Принс, ја и Лиса, само нас троје, и сви смо били врло смирени. Ја сам узела акустичну гитару, Лиса је свирала клавир и осмислили смо мотив, прогресију. Принс је веома брз са речима, тако да се све некако десило за свега пар сати. Написао је читав текст и отпевао читаву песму. Настала је веома брзо."

Лиса: „Инсистирао је на том дисонантном акорду кад отпева Sometimes I wish. Назвао га је 'Лисин акорд', али заправо је хармонија била та која ју је чинила дисонантном. Прелеп је начин на који се песма разреши."

Венди: „Била је то лепа ноћ. Сећам се да сам била веома, веома спокојна. Није било никакве драме."

Та песма је заиста нежна.

Венди: „Било их је неколико у то време. Power Fantastic је имала много нежности у себи, као и The Tears In Your Eyes. Све су поседовале тај неки нежни спокој."

Испричајте ми нешто више о „Лисином акорду".

Венди: „Да вам ја кажем нешто о Лиси: од свих музичара које је Принс ангажовао током година, па и мене, сам је умео да одсвира све њихове делове. Једини музичар од оних које је ангажовао а које није могао да скине била је Лиса.

„Она му је постала незамењива и ја сматрам, искрено, да је Лиса била његова највећа музичка муза. Одувек сам то сматрала, а и даље стојим иза тога."

Лиса: „Остадох без текста."

ALL MY DREAMS

Принс је снимао неколико потенцијалних албума, међу њима троструки диск за Crystal Ball, кад је одједном распустио The Revolution. Пиратски снимци са тих сесија кружили су годинама међу обожаваоцима, а All My Dreams је лични фаворит Венди и Лисе.

Венди: „Волела бих да Лиса и ја можемо да се дочепамо All My Dreams и завршимо је за њега."

Лиса: „Ово је био тако занимљив, забаван, луд дан у студију. Кад је слушате, то је као неки мали филм. Има карневалску атмосферу."

Венди: „Сећаш ли се онога кад смо га водили да гледа Kid Creole and the Coconuts и како се заљубио у то што Аугуст Дарнел пева на мегафон? Натерао је инжењерку звука Сузан Роџерс да му купи један за ту песму."

Лиса: „Препуна је маште. Он пева: Lisa, I'm going to give you the paintbrush and you're going to paint the side of the train (Лиса, даћу ти четкицу, па ћеш да офарбаш ову страну воза). Шта то значи?! А онда ја урадим неки лудачки клавирски соло, само лупам по диркама, а он каже: „Јао! Ово је сјајно! Ово је фантастично!'"

Венди: „Сећам се како смо Лиса, моја близнакиња Сузана и ја извадили касетофоне које смо имали још из школских дана, а Принс је био у фазону: 'Само напред!' Било је то сулудо време."

Практично сте запале у сањарење док се тога присећате.

Венди: „Ох да, свакако. Било је то предивно време истраживања."

Лиса: „Понекад је рад био само рад. Али ово? Ово је било као забавиште за писце песама. Као музичари, као писци песама, били смо помало луди."

Зашто је Принс одустао од психоделичног стила?

Венди: „Зато што смо ми отишле. А чим смо ми отишле, он се претворио у другу особу. Такав је био по природи."

Лиса: „Принс је одувек желео да буде велик, тако да је морао да се прегрупише и размисли: 'Како да стигнем до следећег стадијума своје величине? Је ли то филм? Је ли то другачији бенд?' Није знао, али је морао да открије - и зато је рекао: 'Извините, народе. Баш ми је жао. Видимо се.'"

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]