Да ли је џентрификација заправо добра за сиромашне

Џентрификација - добра за богате, лоша за сиромашне, тако гласи уобичајена претпоставка. Али шта ако није тако?

Истраживачи из Сједињених Држава урадили су једну од првих дугорочних студија последица џентрификације по сиромашне заједнице. И они кажу да предности надмашују лоше стране - за свакога.

За џентрификацију постоје различити називи у различитим деловима света - унапређење комшилука, реновирање, урбана регенерација. Оно о чему говоримо јесте претварање сиромашног дела града са стамбеним јединицама слабог квалитета и високом стопом криминала и крај у ком живи средња класа или чак врло богати део друштва.

Претпоставља се да због досељавања богати, сиромашни напуштају ове делове града јер не могу да плате све више станарине. Али то можда није целовита слика.

Студија Федералне банке резерви Филаделфије и Универзитета у Чикагу проучила је 100 највећих градова у САД - обраћајући посебну пажњу на њихове сиромашне делове.

Студија

Користили су податке сакупљене током 14 година и проучили образовна достигнућа, зараду и стамбени статус мање образованих и више образованих становника. Неки од проучаваних квартова су се у међувремену џентрификовали, али не и сви. Делови града који се нису променили - послужили су као контролна група.

Истраживачи су закључили да се током процеса џентрификације, првобитни станари заиста истискују из краја, али у релативно ниској стопи. Будући да су они који изнајмљују станове веома мобилни, велика је вероватноћа да ће се често селити без обзира на то да ли се у део града у ком су живели, досељавају богати становници.

У студији се тврди још и да сиромашни становници који остану, обично имају користи од „смањене изложености сиромаштву" - ниже стопе криминала, бољих школа и бољих прилика за њихову децу.

То је америчка студија, али шта то значи за друге градове широм света?

„Ми немамо џентрификацију у Кини зато што немамо џентри (племство)!", каже Ђиеминг Жу, професор убраног планирања из Шангаја. „Ми то зовемо унапређење, али то је мање-више исто."

Али он каже да је оно углавном позитивно.

„Становници су задовољни што ће заменити дивљу градњу налик уџерицама за пристојне станове са пуним имовинским правом", каже Жу, али додаје да су ти станови обично на спољним ободима градова и да најгоре пролазе старији људи јер морају да се селе.

Али шта је са мега-градовима са најбржом стопом раста на свету, као што су Лагос и Мумбаи?

Лагос је 14 пута већи него што је био 1970. године.

Из неких претходно сиромашних квартова, станари се селе даље од центра града због све виших цена закупа. Ово је слично америчкој џентрификацији. Али нека насеља су потпуно сравњена са земљом уз масовно исељавање становника како би се земљиште продало приватним грађевинским компанијама за градњу луксузних станова.

„Где имамо такве проблеме, долази до више чишћења насеља", каже Таибат Ловансон, професор урбаног планирања са Универзитета у Лагосу.

„То је само показатељ града који расте, града који се мучи са урбаним планирањем."

За разлику од Кине, одштета и планско измештање су ретки.

Влада експериментише са моделом по ком се станови у реновираним стамбеним зградама додељују старим станарима, док се нове зграде у насељу изграђује за богате.

„Колико ће постићи са тим тек остаје да се види", каже професор Ловансон.

Притисак преко раста цена

„Право је задовољство видети студије које долазе из Сједињених Држава из простор разлога што је тако доступно много квалитетних података", каже Риши Агарвал из Мумабајског центра за одрживост.

Такву врсту података тешко је сакупити у овом индијском граду. Он је приметио да џентрификација доноси више могућности за запошљавање, али и истерује веома сиромашне становнике.

„Притисак раста цена веома је стваран", каже он и додаје да становници „нису у стању да одрже корак са бруталном силом која се испољава преко куповне моћи бизнис класа и касти."

Америчко истраживање показало је управо супротно - тврди се да иако у џентрификованим квартовима скаче станарина, управо су нови, богати станари ти који на крају плаћају највећи део.

У студији се наводи да истраживачи морају да гледају пресек онога што сиромашнији и богатији станари заправо плаћају, а не њихов просек. Истраживачи верују да они који остају, имају користи и од приступа побољшаној инфраструктури - парковима, болницама и школама.

„То је маргинално у кинеским градовима", каже професор Жу.

„Оштар контраст између сиромашних станова и квалитетних ограђених кућа утиче на пораст друштвене нетрпељивости. То им приближава социјалну неједнакост."

Такође, у Лагосу виша станарина не подразумева и бољу инфраструктуру.

„Лагос није она врста града у ком људи живе близу школа, постоје аутобуске линије и људи путују, праве приватне аранжмане", каже професор Ловансон.

А свака нова болница и школа које се отворе, врло вероватно ће бити приватне и скупе.

Добар потез?

Али чак и ако их истерају све већи животни трошкови, наводи се у студији, то не мора нужно да буде зло каквим га представљају они који се противе џентрификацији.

Они који су напустили џентрификоване заједнице у САД нису нужно били у тежој ситуацији.

„Није примећено да су они који се иселили из џентрификованих крајева, доживели приметно лошије промене од оних који су се иселили из не-џентрификованих крајева", наводи се у студији.

Али аутори признају да се студија не бави психолошким последицама измештања - шта значи изгубити мрежу породице и пријатеља.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]