You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Трамп изненада отказао авганистански мировни споразум са Талибанима
Амерички председник Доналд Трамп отказао је мировне преговоре са Талибанима који бо требало да окончају осамнаестогодишње сукобе у Авганистану.
Трамп је написао на Твитеру да је било договорено да се у недељу састане са авганистанским председником Ашрафом Ганијем и вођама Талибана.
Али тајни састанак у Кемп Дејвиду је отказан након што су Талибани признали да стоје иза недавног напада у којем је настрадао амерички војник.
Састанак је био заказан пред годишњицу 11. септембра.
Америка је извршила инвазију на Авганистан и свргнула Талибане са власти у јесен 2001, јер су пружали уточиште Ал Каиди током планирања напада у Њујорку.
Извор из талибанске политичке канцеларије у Дохи рекао је за ББЦ да је група била спремна да одржи хитан састанак са Трампом.
У међувремену, из канцеларије авганистанског председника Ашрафа Ганија, који је требало да се сретне са Трампом у Кемп Дејвиду, кажу, да је мир могућ само уколико Талибани пристану на примирје у директном разговору са авганистанском владом.
Колико су ове вести изненађујуће?
Састанак очи у очи са Талибанима у Кемп Дејвиду, месту историјских преговора, био би изузетан дипломатски потез америчког председника, посебно јер би се он догодио уочи 18. годишњице напада на Њујорк.
Главни амерички преговарач најавио је мировни споразум за понедељак.
То је резултат девет рунди преговора између представника Америке и Талибана који су одржани у Дохи, главном граду Катара.
Ипак чини се да су Трампови твитови у суботу увече окончали готово годину дана мукотрпних преговора.
„Нажалост, да би изградили лажни утицај, Талибани су признали напад у Кабулу у којем је убијен један од наших војника", написао је председник и додао да је одмах отказао састанак и мировне преговоре.
У предложеном споразуму, Америка је требало да повуче 5.400 војника у року од 20 недеља у замену за гаранцију да Авганистан више никада неће бити коришћен као база за терористе".
САД тренутно у Авганистану има око 14.000 војника.
Шта је са нападима у Авганистану?
У четвртак, у нападу у Кабулу погинуло је 12 људи, укључујући америчког војника.
Погинуо је и румунски војник који је служио у мисији НАТО.
Талибани никад нису пристали да окончајуу оружану кампању против авганистанских и страних снага док су трајали преговори о миру. Чак 16 америчких војника убијено је ове године.
Недавна ескалација насиља продубила је страховања да америчко-талибански споразум неће окончати свакодневне борбе у Авганистану.
Анализа
Лиз Дусет, главни међународни дописник
Откако је амерички изасланик Залмај Калилзад стигао у Кабул са новостима о договору, свакодневно се дешавају напади Талибана.
Талибани кажу да циљају стране снаге, али у тим нападима страдају и цивили.
Нови договор говори о томе да ће се насиље смањити. Амерички дипломата објаснио је да су прихватили аргумент Талибана, да је примирије њихов главни преговарачки адут у преговорима о Авганистану.
Авганистански званичник је љутитио изјавио да је примирје и њихов преговарачки адут и да влада неће прихватити тренутни споразум. Авганистански лидери оптужују САД да дају легитимитет Талибанима, што их је само ојачало.
Трампов скептицизам доводи до тога да Талибани неће поштовати било какве договоре које су њихови преговарачи постигли у Дохи.
Шта ко хоће?
Трамп је обећао током председничке кампање 2016. године да ће зауставити рат у Авганистану.
Али недавно је изјавио да жели да смањи број војника на 8.600, што је отприлике исти број када је постао председник. Рекао је да ће САД задржати војно присуство у Авагнистану.
У Вашингтону страхују да би потпуно повлачење америчких трупа оставило земљу у нестабилном и рањивом положају и да би милитантне групе могле да је користе као базу за напад на Запад.
Талибани од америчке инвазије 2001. године нису контролисали већу територију. Они су инсистирали на томе да неће формално разговарати са авганистанском владом док се не договори распоред за повлачење америчких трупа.
Првобитни договор између Америке и Талибана требало је да утаба пут преговорима унутар Авганистана.
Трамп је рекао да би се састао у Кемп Дејвиду са лидерима талибана и председником Ганијем.
Неки у Авганистану страхују да би договор донео мање слободе и права, јер су талибани примењивали строге верске законе и брутално поступали са женама током владавине од 1996. до 2001. године.
Скоро 3.500 припадника међународних коалиционих снага, погинуло је у Авганистану од 2001. године, од којих су 2.300 били амерички.
Број настрадалих авганистанских цивила, војника и владиних представника није скроз познат. У извештају из фебруара 2019. године, УН наводи да је погинуло више од 32.000 цивила.
Са Вотсон института, универзитета Браун, кажу да је убијено 58.000 припадника службе безбедности и 42.000 бораца из опозиције.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]