Климатске промене: Пет најважнијих ствари са конференције УН у Пољској

Учесници конференције УН у Пољској о климатским променама постигли су договор о правилима примене Париског споразума о клими из 2015, а који би требало да ступи на снагу 2020. Које су кључне тачке са овог састанка?

Правила су кључна

Колико год то глупо звучало, правила примене Париског споразума ће у деценијама пред нама одредити начин на који ће свет борити против климатских промена.

Кључна ствар је била - не уништити пажљиво испреговаран Париски споразум тиме што ће за богате земље важити једна правила, а за сиромашне друга.

И уколико се све по томе гледа - конференција је била успешна.

Руководство Кине показало је да уме да предводи, јер није заговарало повратак на старо, а помогле су и САД, које дуго имају циљ да иста правила важе за Вашингтон и Пекинг.

То што су сви били на истим таласним дужинама је највише одушевило Европску унију.

Комесар за климатске промене Мигел Аријас Канете објаснио је да како ће нова правила функционисати.

„Постоји систем транспарентности, систем пријаве, начин мерења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и систем мерења ефекта наших политика у поређењу са оним што наука препоручује".

Да би све било по прописима постоји и механизам провере, па ће свака земља која на време не поднесе извештај о примењеним мерама бити предмет истраге.

Нова правила су „флексибилна" за земље у развоју, што само значи да ће имати дуже рокове за примену споразума.

За науку се вреди борити

Један од највећих проблема састанка био је кључни извештај Међувладиног панела о климатским променама (ИПЦЦ).

Групи земаља међу којима су Саудијска Арабија, САД, Кувајт и Русија није се свидело њихово истраживање.

Покушаји да се пронађе компромис завршени су неуспешно.

Међутим, то није био крај - већина земаља истиче да је признавање апела научника од велике важности за конференцију.

Њихов труд је на крају довео до тога да је извештај ИПЦЦ-а прихваћен као кључан, али многи сматрају да је то било узалудно.

„Споразум је елегантан компромис, али није довољан", каже Камила Борн из невладине организације Е3Г за заштиту животне средине.

Међународни дух је и даље жив

Многи су се бринули да ће због пораста национализма широм света међународна сарадња о климатским променама бити у опасности.

Због тога је важност споразума у Пољској за многе више била показивање да је међународни дух и даље жив, него усвајање техничких правила.

„Мислим да је лепота мултилатеризма у томе да је то труд свих нас", каже шпанска министарка за екологију Тереса Рибера.

„А оно што смо видели јесте да су сви подржали пакет мера, ниједна земља није одлучила да одустане.

„Веома је тешко - као да организујете журку за 200 пријатеља, а постоји један јеловник, исти за све. Није лако, али успели смо. То је фантастично!"

Победа за процес, али не за планету?

Док су преговарачи једни другима честитали на добро обављеном послу, много је оних који сматрају да споразум није довољно оштар.

Они истичу значај науке, али и неопходност упознавања јавности са утицајем климатских промена, које су се ове године сурово показале топлотним таласима и шумским пожарима.

Многи борци за заштиту околине сматрају да је у Пољској пропуштена прилика за радикалне резове.

„Уколико људи мисле да је правилник начин како да свет буде на правом путу... То није довољно амбициозно", сматра Мохамед Адоу из верске организације Хришћанска помоћ (Christian Aid).

Нови гласови се чују

Један од најбољих детаља са конференције је учешће више младих и енергичних људи него икада раније - иако су главни преговарачи углавном они старији.

Утисак да процес Уједињених нација није довољно повезан са модерним светом је можда најбоље сумирао Мохамед Нашид, бивши председник Малдива и сада главни преговарач ове острвске земље.

„Готово 10 година сам био последњи говорник на тим климатским преговорима и морам да кажем да се није много тога променило.

„И даље користимо исти, стари језик диносауруса. И даље говоримо исто и правимо исте поенте."

За многе је најупечатљивији утисак овог састанка наступ 15-годишње ученице из Шведске, Грете Тунберг.

Ова тинејџерка организовала је штрајкове у школама у Шведској и држала конференције за новинаре како би пренела поруку да речи утехе више нису довољне.

Њена порука је била оштра и суштинска.

„Не можемо да решимо кризу, ако је не третирамо као кризу".