Летелица НАСА снимила дине од слеђеног метана на Плутону

Научници су открили дине од слеђеног метана на Плутону.

У научном раду, објављеном у часопису „Сајенс", тврди се да је далеки Плутон много динамичније место него што се досад мислило.

Раније се веровало да је атмосфера Плутона сувише ретка да би створила геолошке облике који посећају на пустиње на Замљи.

До тог открића је дошло захваљујући невероватним снимцима које је послала летелица „Нови хоризонт" коју је пре скоро 10 година лансирала НАСА, а која је пролетела близу Плутона у јулу 2015.

На епском путовању кроз Сунчев систем „Нови хоризонт" језди брзином од 58 536 километара на сат и успут скупља информације о небеским телима.

Научници су у тексту објаснили да су проучавали зараван познату као плантила Спутњик и на њој уочили нешто налик на пустињске дине.

Зараван је тик уз пет километара високе планине од леда.

Утврђено је да су дине удаљене 500 до 1000 метаара једне од других и да се састоје од честица слеђеног метана величине 200-300 микрометара, што је отприлике пречник зрна песка.

Аутор овог рада, професор Мет Телфер са универзитета у Плимуту, каже за ББЦ: „Не можемо да видимо индивидуална зрнца, али јасно препознајемо дине, њихове основне физичке параметре и густину атмосфере која их окружује.

„Можемо да измеримо и неке основне ствари, као што су међусобна удаљеност дина и брзину ветра који их обликује".

„На основу тога можемо да направимо компјутерску симулацију која нам открива величину зрнца".

Да би дине настале, потребна је атмосфера која је довољно густа да би ветар могао да носи чврсте честице и механизам који те честице диже са површине.

На први поглед, Путон не испуњава ниједан од тих критеријума.

Професор Телфер и колеге су установили да су дине формиране на најветровитијем делу Плутона, где ветар достиже брзину од 10 метара у секунди, што је сасвим довољно да понесе честице.

Ветар настаје када ваздух струји низбрдо са планина носећи чврсте честице од које неке одмах прелазе у гасовито стање.

Научници сматрају да се дине углавном састоје од метана, а можда и од азота и да у планинама постоји резервоар метана.

Сунце је далеко, али довољно зрака допире до Плутона да загреје површину на изнад - 230 степени целзијуса, што је тачка смрзавања азота. Кад се азотни лед испод површине загреје, испарења носе кристале метана у атмосферу, а ветар их носи даље.

„Сварно је узбудљиво кад схватите да Плутон није само ледена громуљица на периферији Сунчевог система него динамичан свет који се стално мења", каже Телфер.

„Нови хоризонт се сада приближава објекту у атероидном појасу по имену 2014 МУ69, и очекује да стигне до њега 1. јануара 2019.