Шта је посао градоначелника и да ли је Београд изузетак

Када је градоначелник Београда Александар Шапић најавио да ће аутобуси јавног превоза убудуће бити „немањићко и византијско" плави, а не „соц црвени", многи су се запитали да ли он може да донесе такву одлуку без сагласности градских одборника.

Слично је било и када је говорио о измештању посмртних остатака Јосипа Броза Тита или подизању споменика Драгољубу Михаиловићу, вођи четничког покрета у Југославији током Другог светског рата.

Одлуку о боји возила градског превоза донео је „Град", казао је Шапић 8. октобра, не наводећи конкретан градски орган, али у Службеном листу она још није објављена и на претходном скупштинском заседању у септембру о томе није одлучивано.

Градоначелник у овом случају „може да буде само предлагач, а одлуку доноси скупштина", каже Зоран Алимпић, који је током 2007. и 2008. године био вршилац дужности градоначелника Београда.

„Он и каже да је ту одлуку донео 'Град', јер је то надлежност скупштине, која у овом случају мора да усвоји нови садржај уговора града са јавним и приватним превозницима", додаје за ББЦ на српском.

Ни у другим случајевима градоначелник „нема велике надлежности", али је „његова симболична улога, нарочито у земљи као што је Србија, изузетно велика", сматра Алимпић.

Градоначелник, попут председника општина у Србији, један је од главних органа извршне власти локалне самоуправе и посао му је да спроводи одлуке скупштине, прописује Закон о локалној самоуправи.

Надлежности градоначелника Београда регулисане су Законом о главном граду, а статути локалних самоуправа ближе одређују овлашћења челника.

Упркос томе, функција градоначелника „није само протоколарна", пре свега јер je „искључиви извршилац буџета локалне самоуправе", каже Милош Муцок из Сталне конференције градова и општина Србије (СГКО) за ББЦ на српском.

У Србији „ни формално, ни практично нема разлика" у овлашћењима градоначелника и председника општина, додаје.

„Ни надлежности градоначелника Београда не разликују се значајно, иако статути локалних самоуправа могу да дају додатне надлежности", објашњава шеф Одељења за управљање организацијом и људским ресурсима у СГКО.

Која су овлашћења градоначелника?

Према Закону о локалној самоуправи, извршна власт лежи у рукама градоначелника или председника општина, као и градских и општинских већа, што су пандани влади на државном нивоу.

Закон прописује шест основних надлежности градоначелника и председника општина.

Овом надлежношћу градоначечник постаје „овлашћено лице града у правном промету", објашњава Милош Муцок.

„То би био пандан директору неког предузећа у том смислу да потписује уговоре у име града и доноси појединачна акта.

„'Представљање' се односи и на то да он град или општину на протоколаран начин", додаје Муцок.

Ову функцију градоначелници и председници општина обављају кроз Градско или Општинско веће, којим председавају.

„Кроз Веће пролазе акти који иду у скупштину на изгласавање, а припрему аката ради општинска управа.

„Његова улога као председника Већа је да разматра та акта о којима после одлучује скупштина", објашњава Муцок.

Док су припрема, израда и усвајање буџета локалне самоуправе у рукама скупштине, главну реч у његовом спровођењу има градоначелник или председник општине.

Он је „формално наредбодавац и потписује одлуку" о спровођењу директне расподели новца, али је његова улога „врло ограничена", сматра Зоран Алимпић.

„Ту је опет стварна моћ скупштине и нема много простора за градоначелника да самостално одлучује", додаје.

Ово овлашћење је најзначајније од свих на располагању градоначелнику, каже Муцок.

„Има ли важније особе од оне која држи касу у рукама?", пита.

У општинској или градској управи, извршном органу локалне самоупрavе, запослени су професионалци, чијим радом руководи начелник.

Њега бира Веће на јавном конкурсу на период од пет година, за разлику од скупштине и градоначелника, чији је мандат 12 месеци краћи.

„Тако се његов мандат преклапа са различитим политичким саставима скупштине и управа добија континуитет без обзира на политичку опцију на власти", каже Алимпић.

Овлашћење градоначелника да „усмерава и усклађује" рад управе у Србији је „начелно", јер он нема директан механизам контроле у овом случају, прича Милош Муцок.

„Пример коришћења овог овлашћења би било, на пример, увођење обавезе управе да на упите грађана одговара у одређеном року, што смо имали у више градова и општина у Србији", каже.

Акти које доносе градоначелници и председници општина су решења, закључци и одлуке.

„Он закључује и уговоре у име локалне самоуправе, који могу да произилазе из одлуке скупштине или, ако је утврђено тако, морају да прођу скупштинску процедуру", додаје Милош Муцок.

Ови послови и надлежности разликују се у градовима и општинама, и нису јасно дефинисани Законом о локалној самоуправи.

Како се Београд разликује од других градова?

Док Закон о локалној самоуправи предвиђа шест основних овлашћења градоначелника, Закон о главном граду утврђује једну више за челника градске власти у Београду.

Она се састоји у „непосредном извршавању и старању о извршавању одлука и других аката Скупштине града".

Скупштина града доноси опште акте, а градоначелник их спроводи доношењем појединачних објашњава Муцок.

„У природи тих аката се осликава и главна разлика између њега и скупштине, као извршне и законодавне власти", додаје Муцок.

Али, Статут града садржи и овлашћења која градоначелнику прописују други, секторски закони, чиме овлашћења постају „доста шира" од онога што се наводи у Закону о локалној самоуправи, каже.

„Тако градоначелник проглашава ванредне ситуације и у тим случајевима је врховни командант локалне самоуправе, што прописује Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама", наводи пример.

Градоначелник Београда поставља и разрешава његове помоћнике, актом образује службе за интерну ревизију и буџетску инспекцију, оснива буџетски фонд и закључује уговоре за установе и предузећа чији је оснивач град.

Доноси План енергетске ефикасности и акт којим се регулише надокнада за предшколско образовање деце, утврђује цене услуга града, закључује уговоре о прибављању и располагању стварима у власништву града, као и одузимању права коришћења на ствари у градској својини и отуђењу и давању у закуп грађевинског земљишта.

Градоначелник Београда закључује уговоре о донацијама, доноси одлуку о проглашењу дана жалости и одлучује ко може да буде сахрањен у Алеји заслужних грађана, додаје Алимпић, који је на овој функцији био пре 16 година.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Како се бирају градоначелници и председници општина?

До 2008. године градоначелници и председници општина у Србији бирани су непосредно - гласало се за конкретног кандидата за ту функцију.

Иако и данас политичке партије током кампања за локалне изборе неретко истичу кандидате за та места, већ 16 година се гласа за листе на којима су будући локални одборници.

Градоначелнике у Србији бирају скупштине градова на предлог председника скупштине простом већином гласова на период од четири године, наводи се у Закону о локалној самоуправи.

Градоначелник предлаже кандидата за свог заменика и он се бира истом скупштинском процедуром.

Док су надлежности после промене модела избора остале исте, положај градоначелника и председника општина се у Србији променио после 2008. године, сматра Данијел Дашић, председник невладиног удружења Правило (PraviLaw).

„У Србији се данас врло ретко дешава да градоначелници долазе у конфликт са већином у скупштини, која им даје неку врсту сигурности и потпоре, али их истовремено и ограничава.

„Када је био директно биран, градоначелник је имао већу тежину, моћ да има став и сопствени начин рада, док сада доста више зависи од централног нивоа власти или централе његове политичке опције на државном нивоу", каже.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]