Књижевност: Јован Јовановић Змај, песник који подучава и лечи дуже од једног века

Пре него што смо склапали и разумели реченице, учили смо како да спојимо дланове слушајући „Таши, таши".

Када смо ојачали, поскакивали смо на коленима одраслих као „Мали коњаник", желећи сваки пут да полетимо више.

А потом смо на првим школским приредбама рецитовали „Ал' је леп овај свет" поносни јер смо порасли.

Тако је Јован Јовановић Змај дочекивао и испраћао генерације деце на важним раскрсницама одрастања.

Дечији песник Љубивоје Ршумовић, данас 85-годишњак, и даље се сећа прве Змајеве песме коју је запамтио.

„Кад је Боже Земљу стварао/Није хтео да празна буде/Желео је да се по њој разгранају разне руде", понавља Ршумовић стихове, које је мајка њему и брату рецитовала пред спавање.

„Змај потом моли Бога да не даје људима у руке гвожђе, јер ће почети да кују мачеве и оружје. То је била успаванка, али и једна страшно мудра порука која је мене и брата упутила на прави пут", говори за ББЦ на српском.

У Змајевом умећу да просветитељску жељу за поуком претвори у причу коју деца могу да прихвате, види један од његових великих квалитета.

Змај је написао стотине дечијих песама, у којима је лик детета први пут аутентично представљен, сматра писац Владимир Вукомановић Растегорац у разговору за ББЦ на српском.

„Поред тога што се бави доста универзалним темама, Змај говори у равни и захвата раван у којој дете живе.

„Oн има један благ говор који је зачињен хумором, што све заједно отвара пут за лаку комуникацију са дететом читаоцем", каже Вукомановић Растегорац, који је и професор на Факултету за образовање учитеља и васпитача у Београду.

Змај није био само дечији песник и иза њега је остало једно од најобимнијих дела српске књижевност, које обухвата и љубавне, родољубиве, сатиричне песме, као и драматуршки, преводилачки и уређивачки рад.

Због ширине коју је захватао, Душко Радовић је веровао да Змај „није писао већ певао".

„Није се обраћао читаоцима, већ људима, и није припадао литератури, већ животу", написао је.

Змајев живот, трагично обележен смрћу супруге Руже и њихове деце, преточен је у неке од најлепших песама српског романтизма у збирци „Ђулићи увеоци".

Тако је песник, који је био и лекар, и који је писао да је поезија послата од Бога да ублажи људске патње, тражио начин да сам себе зацели писањем, каже Вук Жикић, наставник српског језика у Основној школи „Др Драган Херцог" у Београду.

Данас многе школе и улице носе име песника који је умро пре 120 година, док се различита спомен-обележја могу наћи у целој Србији.

Једно, међутим, недостаје.

„Права је штета што у Београду да не постоји Змај Јовин споменик.

„Душко Радовић је предлагао да буде на почетку Змај Јовине улице, али као споменик-играчка, тако да деца могу да се веру по њему, а кад дођу до врха, имају једно звонце које могу да ударе да се огласи да су се попели Змају Јови на главу", каже Љубивоје Ршумовић.

'Школа за живот'

Јован Јовановић Змај рођен је 1833. године у Новом Саду у имућној породици, што му је као детету задавало и муке.

Није волео да носи рукавице и шешире, које друга деца нису имала, разљутио би се и заплакао кад би га назвали „немеш" (племић), а с прозора је чежњиво гледао како његови вршњаци подвијају панталоне да би скакaли по барама, описао је његов савременик, књижевни критичар Милан Шевић.

Волео је међутим да чита и да пише, а Шевић наводи да је прве риме желео да испише већ са седам година у свесци на чијем је почетку писало: „Стари стихови младог стихотворца".

Прву песму објавио је са 19 година у Летопису Матице српске да би потом наставио да се појављује у другим књижевним и хумористичким часописима.

Иако је студирао права и медицину, те радио као чиновник и лекар, био је изнад свега писац.

Као Чика Јова Змај покреће „Невен", први дечији лист у Србији, 1880. године.

„Биће збиље и поуке, крепите се њом, биће хране духу вашем, срцу млађаном", поручује песник деци у првом броју.

Вук Жикић каже да су генерације училе уз Змаја важне животне лекције од прања руку до бриге о природи.

„Дечија књижевност је у повлашћеном положају јер постаје школа за живот", сматра.

Поред поуке коју је ширио, друга важна особеност његове поезије била је „колоквијалност", сматра Љубивоје Ршумовић.

„Он је користио језик који је разумљив и младима и старима, и то тако вешто да се тај језик памти.

„Уз то је, у часопису 'Невен', сам илустровао велики део песама и прича, показујући потпуно преданост намери да се његов песнички глас чује, разуме и усвоји", објашњава.

Погледајте видео: Библиотека на тошковима

Владимир Вукомировић Растегорац један је од родитеља који деци данас чита Чика Јовине стихове.

„У Змајевој поезији постоји много елемената блиских деци, попут употребе ономатопеје, антропоморфизованих животиња, риме и ритма који их привлачи", каже.

Постоје и архаизми, у „Пачијој школи" пачићи „на скамијама стоје", али то не би требало да одврати родитеље и децу, додаје.

„Када застанете и поразговарате са дететом о значењу непознатих речи, богатите речник, подстичући изнијансираност изражавања, што је данас посебно важно."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Како данас деца чују Змаја?

Нису само архаизми оно што децу може да одврати.

Змајева поезија настајала је пре више од једног века због чега старијим генерацијама основаца делује далеко, објашњава Олгица Спасојевић, наставница српског језика у Основној школи „Петар Лековић" из Пожеге.

„Када децу питамо 'Шта мислите - зашто радимо Змаја?', њихов први одговор је: 'Да бисмо видели како се некада живело'.

„Тек кад им скренемо пажњу на универзалност његових стихова, и питања која поставља - могу ли се осећања изразити речима, може ли љубав бити лековита, да ли срца стрепе у највећој срећи, они почињу да повезују његову поезију са сопственим искуством", каже она за ББЦ на српском.

Тада се шири њихово интересовање за Змајеву поезију, посебно када сазнају за губитак супруге и деце, и збирку „Ђулићи увеоци", коју желе да прочитају, иако није у програму.

Поред љубавних песама, основци тумаче и „Светле гробове" и сатиричну песму „Јутутунска јухахаха".

„Док су Ђулићи усмерени на разговор о осећањима, „Светли гробови" наводе децу да размишљају о томе шта је то по чему се људи вину у вечност, кога и због чега све памтимо.

„Однедавно је у програму „Јутутунска јухахаха", која нам даје прилику да причамо о самовољи владара, пасивности поданика, могућностима да сатира и књижевност било шта промене. Тако проучавањем Змаја у основној школи деца прелазе пут од поуке, коју усвајају кроз песме које раде у млађим разредима, до размишљања о универзалним питањима", каже.

Да Змајеви стихови буде различите асоцијације и воде децу у различите интерпретативне правце потврђује и Вук Жикић.

Као предавач у ОШ „Др Драган Херцог", он држи часове ученицима која су смештена на Институту за ментално здравље, са којом између осталог чита „Песму о песми".

„Где је бола, где је јада - Песма блажи;Где се клоне, где се пада - Песма снажи;Где су људи добре ћуди - Песма с' ори; Што не можеш друкче рећи - Песма збори;Где утехе нема друге - Песма стиже,А где сумња све обори - Песма диже."

„Из ове песме бирамо делове који на децу остављају снажан утисак, јер могу и да се поистовете и да пронађу утеху и наду.

„У том смислу Змајева поезија, као и свака врхунска поезија, може да буде лековита", каже Жикић.

Емпатија као лек

Иако су Чика Јовине песме за нијансу дидактичније у односу на савремено стваралаштво, његови стихови су много више од чисте поуке, верује Владимир Вукомановић Растегорац.

„У Змајевој поезији наћи ћете доста емпатије за оно што се деци дешава у њиховом малом животу који њима делује велико, као што нама делује наш.

„Он се саживљава са позицијом детета тако да млади читалац проналази питања или проблеме који га муче, док истовремено задржава и фигуру одраслог, који ће рећи када је нешто морално погрешно. али на благ начин, користећи хумор. У споју те две ствари може се пронаћи лековитост", додаје.

Овај професор Учитељског факултета већ неколико година држи курс студентима о начинима на који тумачење поезије за децу може бити „мост" између одраслих и младих за покретање разговара о тешким искуствима као што је смрт.

„Тумачећи песму и разговарајући о осећању некога трећег, можете да осветлите оно што дете осећа и разлоге због којих се тако осећа", каже.

Међу песмама које могу отворити простор за такву врсту разговора налазе се и Змајеви стихови које говоре о смрти животиња и одраслих.

Вукомановић Растегорац, који је аутор књиге за децу „Бајка о смрти", верује да су одрасли склони да потцене младе.

„У тематском смислу, скоро да не треба правити разлике међу писање за децу и писање за одрасле.

„Наравно, у дечијој књижевности избегавате сцене екстремног насиља и слично, и користити једноставне рече и реченице.

„Али можете да покренете све или највећи део оних проблема које имају одрасли. Јер, децу муче иста питања, можда само на некој другој равни", каже.

Љубивоје Ршумовић верује да „сва деца, сви младунци, у себи носе смисао и божји императив игре".

„Да би неко био дечији писац, мора бити стваралац са маштом која произилази из такве игре којој он робује.

„Када је једна колегиница питала Душка Радовића - како треба писати за децу, одговорио је: 'Исто као за одрасле, само много боље'. То важи за све нас који пишемо за децу."

Погледајте видео: Савети Љубивоја Ршумовића за васпитавање деце

Насловна фотографија Јована Јовановића Змаја припада збирци Разгледнице Архива Панчево и заведена је под бројем 302.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]