Србија и политика: Ана Брнабић изабрана за председницу скупштине

После готово седам година на челу Владе, висока званичница владајуће Српске напредне странке (СНС) Ана Брнабић изабрана је за председницу Народне скупштине.

За Брнабић је гласало 153 од 250 посланика Народне скупштине, пет је било против, а уздржаних није било.

Посланици опозиције у тренутку гласања нису били у сали, али су потом ушли и почели да бацају папире и тоалетне ролне ка месту председавајућег скупштином, незадовољни због потоњег избора потпредседника скупштине.

„Да ли сте били заинтересовани за консултације око потпредседничких места, да ли сте се на њих одазвали? Да ли сте били у сали када смо покренули ову тачку дневног реда? Нисте, па је на основу ове две премисе расправа на ту тему завршена.

„Да сте били заинтересовани за потпредседничка места, појавили бисте се на консултацијама", рекла је Брнабић посланицима опозиције који су наставили да негодују и ударају о скупштинске клупе.

Већином гласова изабрани су попредседници парламента - Сандра Божић (СНС), Един Ђерлек (Странка правде и помирења), др Јован Јањић (Ми - Глас из Народа), Елвира Ковач (Савез војвођанских Мађара), Снежана Пауновић (Социјалистичка партија Србије) и Марина Рагуш (СНС).

За генералног секретара изабран је Срђан Смиљанић.

Конститутивна седница је почела 6. фебруара, уз негодовање и дување у пиштаљке посланика опозиције који тврде да су избори одржани 17. децембра покрадени.

Седница је настављена 18. марта, када су се посланички клубови изјашњавали о предлогу СНС да Брнабић постане председница Народне скупштине.

Тродневну расправу обележиле су свађе, препуцавања, добацивања и буке у посланичким клупама, уз бројне међусобне оптужбе, па и псовке народних посланика,

Ко има какве односе са косовским премијером Аљбином Куртијем, две деценије од мартовског насиља на Косову, недавни избори у Србији и њихова регуларност - све то су биле теме седнице скупштине.

Погледајте видео: ББЦ је питао посланике у Скупштини Србије шта је за њих срећа

Шта се све могло чути из посланичких клупа?

Миленко Јованов, председник посланичке групе СНС-а, оптужио је опозицију да су „нацисти и неонацисти", јер „обележавају" станове и куће присталица и чланова његове партије.

„А следећи корак биће њихово одвођење у непознатом правцу. Е, тај филм нећете гледати. Ја сам вас упозорио, па ви видите шта ћете и како ћете", рекао је Јованов током образлагања предлога да Ана Брнабић буде председница Скупштине, преноси Фонет.

Управо се Јованов у протекла три дана највише обраћао, јер као предлагач има право да добије реч кад је затражи и да говори колико хоће.

Посланици опозиције за то време су негодовали, жалећи се на неравноправност у скупштинским клупама и да не могу да добију реч.

У уторак су током седнице ударали пословницима о столове док је Јованов говорио, а неколико пута су и устајали из клупа и покушали да приђу Стојану Раденовићу, који као најстарији посланик сазива председава седницом.

У томе би им се увек испречило скупштинско обезбеђење.

„Толика количина вербалног насиља нас делић секунде дели од физичког насиља", навео је посланик Народног покрета Србије Борислав Новаковић за Н1.

Опозициони посланици оптуживали су током седнице СНС и њене званичнике, као и председника Александра Вучића за нерегуларност парламентарних и београдских избора, одржаних 17. децембра.

Јованов је на то одговарао да нема доказа о крађи избора, као и да о томе „не говори нико осим опозиције".

Једна од тема било је и Косово.

Милош Јовановић, председник Нове демократске странке (НДСС) навео је да СНС води „велеиздајничку косовску политику".

Мирослав Алексић из посланичке групе Народни покрет Србије такође је рекао да је актуелна власт „Косову предала све што је могла", због чега „више нема српске заставе да се вијори на северу Косова", као ни српских институција и динара.

Сандра Божић, посланица СНС-а, критиковала је опозиционе посланике што на конститутивној седници нису причали о „годишњици погрома над Србима на Косову".

У међувремену је било и стихова.

Лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас обраћање је 19. марта почео песмом „Наши дани" Владислава Петковића Диса.

„Развило се црно време опадања, набујао шљам, разврат и пороци", рекао је Ђилас, на шта му је Снежана Пауновић из Социјалистичке партије Србије такође одговорила стиховима.

„Зло је време орла наћерало, да зимује међу кокошима", цитирала је Горски вијенац Петра Петровића Његоша.

Шта ради председник скупштине?

Доласком на место председнице парламента, Ана Брнабић је постала прва међу једнаких 250 народних посланика и други човек по моћи у држави.

Док је уобичајено задужен да води седнице парламента, представља ову институцију и расписује председничке и локалне изборе, у ванредним околностима први човек Скупштине преузима и председничку улогу - када је председник спречен да је обавља, или није изабран.

Таквих пример је било у новијој историји Србије - Наташа Мићић, која је била на челу скупштине, 29. децембра 2002, постала је вршитељка дужности председнице Србије пошто ни током два избора није изабран наследник Милана Милутиновића.

После убиства премијера Србије Зорана Ђинђића 12. марта 2003, као председница је прогласила ванредно стање и покренула акцију 'Сабља' у којој је приведено и ухапшено више од 11.000 осумњичених за умешаност или повезаност са атентатом.

За избор председника скупштине потребна је проста већина од 250 посланика, а и у новом сазиву парламента већину има СНС.

„Председник парламента је спикер који председава седницама и креира дискусију.

„Моћ председника парламента не извире из Устава већ из партијске хијерархије", напомиње Крстић.

Ко је Ана Брнабић?

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]